„Kriza uzrokovana COVID19 je najveća u poslednjih 150 godina. Efekat globalnog ekonomskog šoka uticao je na prognozu Svetske banke pa se tako sada očekuje smanjenje globalnog BDP-a za više 5,2 odsto u 2020. Uprkos tome, previše je nesigurnosti u vezi sa globalnim predviđanjima, tako da se ne treba iznenaditi ukoliko uslede dalje korekcije naniže. Izvesno je da će kriza trajati godinama, zbog povećane nesigurnosti, erozije ljudskog kapitala ne samo iz ugla rasta nezaposlenosti, već i poremećenog procesa obrazovanja, te trgovinskih poremećaja. Pandemija najviše pogađa siromašne zemlje, smanjiće životni standard i povećati nejednakost u svetu“, rekao je Dr Ivan Nikolić, viši naučni saradnik i direktor za naučnoistraživački razvoj Ekonomskog instituta za Svet bankarstva i finansija koji izlazi u okviru mesečnog magazina Svet osiguranja (broj jul/avgust 2020.).
Koordinirana akcija monetarne i fiskalne politike potekla od izdašnog Programa ekonomskih mera za smanjivanje negativnih efekata prouzrokaovanih pandemijom COVID 19 te nešto ranije donetog seta mera NBS za sada, prema njegovim rečima, daje pozitivne rezultate.
„Činjenica je da su javne finansije napregnute do granica održivosti – udeo javnog duga u BDP-u je već 57 odsto i, i dalje će rasti. Za očekivati je da će sa eventualnim zaoštravanjem pandemije uslediti i dodatni odgovor države, ali ne kao do sada. Jednostavno državni finansijski kapacitet je istanjen. Nije realno održavanje privredne aktivnosti isključivo “novcem iz helikoptera” ni u mnogo bogatijim ekonomijama. Imamo još prostora za relaksaciju monetarne politike, što je dobro. Verovatno bi fiskalnu podršku u nastavku godine trebalo preusmeriti isključivo u najugroženije sektore. Uporedo sa ekonomskim merama, primaran cilj u svim državama bi trebalo da bude jačanje otpornosti zdravstvenih sistema. Mora se ojačati klinička i opšta zdravstvena zaštita, te se čini opravdanim namera države da u tom smislu izgradi nove kapacitete i pojača postojeće. Dilema su i eventualno dalji podsticaji firmama da zadrže radnu snagu u ovom recesionom periodu, jer oni mogu odigrati bitnu ulogu u ograničavanju ljudskih troškova usporavanja i ubrzavanja naknadnog oporavka. Srednjeročno gledano, težište će biti na strukturnim reformama i inkluzivnim i ekološki održivim investicijama nakon katastrofe, kao i na razvoju zdravih okvira fiskalne politike, institucija i poslovnog okruženja, što je ključno u uspostavljanju snažnog i održivog oporavka“, rekao je Ivan Nikolić.