Novi moratorijum u otplati kredita ne pravi nikakve probleme finansijskoj stabilnosti banaka u Srbiji i one će moći da ga iznesu bez problema, rekao je za Tanjug generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić.
On je ocenio da je bankarski sektor likvidan, stabilan, kapitalizovan i dodao da očekuje da će posle svih mera podrške koje su u Srbiji sprovede biti manje klijenata koji će se opredeliti za moratorijum.
Narodna banka Srbije juče je donela odluku o novom dvomesečnom moratorijumu u otplati kredita, a banke će do 31. jula na svojim internet adresama postaviti ponudu za moratorijum.
“Ukoliko klijenti žele zastoj u otplati jako je bitno da se ne jave banci, tako se automatski ulazi u zastoj u otplati, a ako se želi redovno plaćanje mesečnih obaveza potrebno je da se klijent javi banci”, rekao je Vasić.
Javljanje je moguće telefonom, popunjavanjem upitnika, poštom, ili lično dolaskom u ekspozituru što je zbog epidemioloških prilika najmanje preporučljivo.
On je ocenio da je poslovanje banaka u prvih šest meseci ove godine različito u odnosu na isti period prošle godine jer je KOVID bitno svima poremetio planove.
“Ni na kraj pameti u decembru nije bilo nikome da će doći do epidemije ovih razmera, koja će dobrim delom usporiti i zaustaviti ekonomiju”, rekao je on.
Dodao je da su polugodišnji rezultati banaka dobri zato što su je u poslednjih nekoliko godina bankarski sektor stabilan, visoko likvidan, a došao je do potencijala odnosno rasta kredita, i tako je stvorena baza i rezerva.
“Banke iz tog razloga mogu da istrpe i podnesu, odnosno pruže maksimalnu podršku stabilizaciji finansijskog sistema Srbije”, rekao je on.
Od početka KOVID krize bankarski sektor je učestvovao aktivno u više mere NBS i državnoj meri “garantnoj šemi”.
“Moratorijum od tri meseca je bankarski sektor podneo i izneo, sada je drugi moratorijum, u međuvremenu imali i garantnu šemu – gde država garantuje za kredite mikro, malim i srednjim preduzećima i do sada je plasirano oko milijardu evra, očekuje se da do kraja godine bude još milijardu evra”, kaže on.
U međuvremenu bila je i mera relaksiranja mesečnih obaveza i rata, što je faktički reprogramiranje postojećih obaveza i produženje gotovinskih kredita za dodatnih 24 meseca.