Mišljenja

Piše: Milena Avramović-Bjelica, izvršni direktor i suosnivač agencije Chapter 4

Pandemija korona virusa je zaustavila sve aktivnosti u celom svetu i poslovanje i živote ljudi. Bez obzira na ogroman tehnološki napredak čovečanstva, pokazalo se da je ljudska rasa podbacila u najosnovnijim postulatima ljudskosti, a to je solidarnost među nacijama i državama. Čitali smo kako jedni zabranjuju izvoz medicinske opreme koja život znači, drugi „kradu“ humanitarne pošiljke namenjene trećima, treći su pod izgovorom o brizi za stanovništvo uveli vanredna stanja kršeći osnovna demokratska načela, a to su sloboda kretanja i sloboda govora i takvih primera postoji mnogo…

U suštini pandemija je vratila ljudsku rasu na osnove postojanja – preživljavanje. Neki poslovi su potpuno onemogućeni, kao što su putovanja koja sa sobom nose opstanak miliona radnih mesta ljudi koji rade u turizmu, hotelijerstvu, restoranima, prodavnicama suvenira, muzejima, galerijama… Preko noći nam se preokrenuo i promenio i poslovni i privatni život. Svi koji to možemo, mi u Chapter 4 smo još od 13. marta, prešli na rad od kuće. Neki drugi pod određenim kontrolisanim uslovima, u smislu zaštite, rade da bi smo mi ostali mogli da preživimo, tu mislim na medicinsko osblje, proizvođače lekova, zaštitne opreme – maski, dezinfekcionih sredstava…hrane, prodavce, farmaceute…

Svi koji su mogli svoj posao da prenesu na onlajn su to i uradili, štampani magazini, ne svi, počeli su da izlaze kao onlajn izdanja, jer je većina kompanija i brendova poptuno ili skoro potpuno zaustavila svoje marketinške kampanje i PR aktivnosti.

U ovakvim, kriznim i teškim vremenima, pokazuje se koliko su komunikacije ustvari važne, da ne kažem najvažniji segment biznisa, kao i odnosi sa svim javnostima – internim, eksternim, potrošačima, poslovnim partnerima, institucijama, lokalnim zajednicama…

Faktički je pandemija postavila komunikaciju u prvi plan i u središte zbivanja. Svakodnevno dobijamo što od eksperata iz struke – lekara, predstavnika države, lidera u biznisu različite poruke koje se razlikuju po tonu i sadržaju u zavisnoti ko govori.

U situaciji punoj nepoznanica, kao što je ova, čini se da jedino što imamo jeste komunikacija. Dobra komunikacija omogućava ljudima da znaju šta treba da rade, kako da zaštititi sebe i druge i pomaže im da uravnoteže svoje strahove sa konkretnim informacijama koje dobijaju. A to znači da komunikacija mora da bude i sada, kao i inače, pravovremna, tačna, jasna i transaprentna.

Čak i kada smo u karantinu, koronavirus ne bi trebalo da ugrozi strategiju koju kompanije i brendovi imaju. Publika i dalje želi i treba da dobija informacije od brendova. Novinarima su potrebne i vesti koje se ne tiču pandemije da bi ih podelili sa svojom publikom. Ne treba sve da stane, već mora da se nađe način kako da se poruke prilagode aktuelnoj situaciji i da se dele relevantne informacije sa medijima, a preko njih i ciljnim javnostima. Naravno da određene projekte treba odložiti, ali ne treba potpuno prestati sa komunikacijom i marketingom.

Brendovi i kompanije moraju da pokažu da su podrška pre svega svojim zaposlenima i da brinu o njima, a onda da su i podrška zajednici. Kroz internu komunikaciju moraju da pokažu da su im zaposleni najvažniji resurs i da će učiniti sve da ih i u fizičkom i mentalnom smislu zaštite, da pokušaju uz adekvatne mere da sačuvaju sva ili što više radnih mesta. Što se društvene odgovornosti tiče u prethodnim nedeljama smo videli koliko su kompanije donirale proizvoda, novca kako bi se obezbedile osnovne životne namirnice najugroženijim sugrađanima, do donacija preko potrebne medicinske opreme.

Logično je da su se interesovanja korisnika promenila u ovom vremenu. Imajući to u vidu, kompanije i brendovi treba da shvate kako korona virus utiče na njihov proizvod i uslugu, a kako na njihovu ciljnu javnost, šta su prioriteti te javnosti i kako svoje poruke da prenesu svojim korisnicima. Odgovarajući na ova pitanja doći će se do zaključka koji sadržaji i kampanje su adekvatni, a koje treba ostaviti po strani i sačekati da sve ovo prođe.

Naravno da kompanije i brendovi moraju biti oprezni kako promovišu sadržaj tokom pandemije, jer ipak je virus na vrhu liste prioriteta svih ljudi. Nije vreme da se nasumični sadržaji ubace u nečije feedove društvenih medija ili u druge komunikacione i prodajne kanale. Ako to učinite, to bi moglo biti pogrešno shvaćeno i izazvati negativne reakcije.

Neki brendovi i dalje objavljuju redovne sadržaje, dok istovremeno dele važne informacije u vezi sa korona virusom. To pokazuje njihovoj publici da su uključeni u ono što se događa dok još uvek isporučuju sadržaj vrhunskog kvaliteta.

Drugi brendovi su odlučili da svoju socijalnu strategiju prebace na zajedničke konkretne savete koji se odnose na korona virus koji će pomoći njihovoj publici u ovom teškom periodu.

Poenta je da nastavite da angažujete svoju publiku, zdravom dozom empatije.

Živimo u neizvesnim vremenima, ali to ne znači da i dalje ne možete imati uspešne PR i marketinške strategije. Samo što se te strategije moraju prilagoditi.

Piše: Milan Ćulibrk

Kada se „raspakuje“, najavljeni državni „paket“ podrške srpskoj privredi težak 5,1 milijardi evra izgleda mnogo lakši. Čak 40 odsto tog novca trebalo bi da obezbede banke. Pri tome, skoro sam siguran da će, ako tog novca i bude, bar polovina otići da se produže ranije odobreni krediti, koji će za naplatu dospeti pre nego što se ukine vanredno stanje. Novi krediti zavisiće od toga u kojoj će meri za njihovo vraćanje da garantuje država. Ako bude garantovala 100 odsto, zašto banke ne bi novac pozajmile i onima za koje su sigurne da neće moći da ga vrate? Taj moralni hazard, izgleda ni predsednik Vučić ni ministar Mali nisu imali u vidu.

Najmanje sporan je deo od 1,3 milijardi evra, koliko će poreza i doprinosa preduzetnici, mikro, mala i sredna preduzeća moći da odlože za narednu godinu, s tim što će posle toga, ipak, taj dug morati da plate u ratama. To, dakle, nije poklon, kao što se predstavlja, mada će omogućiti mnogim firmama da prežive dok oluja ne prođe. Da li će, međutim, preživeti kada budu morale uz redovne, da plaćaju i deo odloženih poreza i doprinosa, tek ostaje da se vidi.

Za razliku od onih koji podržavaju odluku da država obezbedi oko 700 miliona evra za minimalne zarade oko 900.000 zaposlenih u privatnom sektoru, čini mi se da je i tu trebalo da postoji neka vrsta selekcije. Prema istraživanju agencije Nilsen, u trećoj i četvrtoj nedelji marta promet u maloprodaji bio je za 61 odnosno 43 odsto veći nego 12 meseci ranije, a zbog straha od totalnog karantina ovih dana je verovatno i povećan. I dok je prodaja toalet papira povećana 261 odsto, sredstava za pranje veša i sudova 102 i 108 odsto, a sredstava za dezinfekciju čak 703 odsto, prihodi mnogih sektora (međugradski i gradski prevoz, restorani, kafići, mnoge zanatlije…) pali su na nulu. A država će svima da pomaže na isti način. Ne bih rekao da je to pravedno.

Još spornija je odluka da se svakom punoletnom građaninu isplati po 100 evra. Zar nije bilo bolje da tu pomoć primaju samo oni čija su mesečna primanja manja od republičkog proseka? Ili od prosečne penzije? Bilo je načina da se taj novac bolje rasporedi. Osim ako vlast nije vodila računa da će tih 100 evra biti isplaćeno posle ukidanja vanrednog stanja, samo nekoliko nedelja uoči izbora. Biće da je to, ipak, ključni razlog za ovakvu populističku meru?

Nažalost, još ne znamo (a ne zna ni ministar Mali) koliko obećanog novca će država uspeti da obezbedi u budžetu, a koliko će i po kojoj ceni morati da se zaduži. Sreća u nesreći je da zbog krize neće biti novca za stadione. Mada se ne bih kladio da me vlast i ovoga puta neće demantovati. Jer, bez gradnje, nema ni ugradnje.

Foto: Aleksandar Dimitrijević 

Piše: Vladimir Pavlović, WM Equity Partners

Svet je na udaru koronavirusa, a pandemija ove zarazne bolesti svakodnevno ostavlja strahovite posledice na zdravlje i živote velikog broja ljudi širom sveta. Neizvesnost ne jenjava, a prioriteti su jasni – kućna izolacija, briga za svoje i zdravlje najbližih. Kriza nosi brojne nepoznanice i gotovo je paralisala ekonomski život. Obim aktivnosti se smanjuje i preostaju samo one nužne, neophodne za osnovno funkcionisanje. U ovakvim situacijama, na najvećem udaru sa ekonomskog aspekta, biće mala i srednja preduzeća, kao i inovativne kompanije koje su tek počele sa poslovanjem.

Ovo je vreme velikih izazova, ali ono donosi neke prilike. Kućna izolacija je prilika za vlasnike preduzeća da razmisle o tome kako da svoje proizvode i usluge prilagode novim okolnostima. Uz ovakvo prilagođavanje, svakako treba razmišljati i o načinima za finansiranje daljeg razvoja nakon krize. Jedan od najvažnijih načina finansiranja, posebno važan u doba krize, jeste finansiranje putem dodatnog kapitala.

Ovaj alternativni vid finansiranja posebno je važan za mala i srednja preduzeća, što pokazuju i analize na kojima USAID (Američka agencija za međunarodni razvoj) radi već nekoliko godina u Srbiji. Pristup izvorima finansiranja za mikro, mala i srednja preduzeća je veliki izazov kako za vlasnike tih preduzeća, tako i za čitavu srpsku privredu, jer ona u dobroj meri počiva upravo na MMSP sektoru. Bez obzira na važnost ovog sektora za privredu, preduzeća koja ga čine i dalje se susreću sa nedostatkom drugih mogućnosti za finansiranje, a okosnicu finansijske podrške za njih u najvećoj meri čine proizvodi komercijalnih banaka.

Zato je važno da se mala i srednja preduzeća, čak i u doba krize, edukuju i informišu o mogućnostima za alternativno finansiranje poslovanja. Sada, možda više nego ikada pre, donosioci odluka u ovim firmama, imaju vremena da se upoznaju sa konceptima za alternativno finansiranje i pripreme se za period nakon krize.

Kako bi omogućio bolji pristup alternativnim načinima za finansiranje biznisa, USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj u partnerstvu sa WM Equity Partners u toku ove godine radi na programu „Podrška finansiranju inovativnih kompanija i MSP putem dodatnog kapitala“. Cilj je da se domaće kompanije pripreme za razgovore i konkretne transakcije sa regionalnim investicionim  fondovima danas, odnosno za saradnju sa domaćim investicionim fondovima za koje se očekuje da će biti osnovani u bliskoj budućnosti.

Program je posvećen ključnim oblastima važnim za uspešno poslovanje. Izuzetno je bitan proces izrade poslovnog i investicionog plana sa posebnim osvrtom na to koja su očekivanja investitora u smislu obima i kvaliteta predstavljenih informacija. Postojanje poslovnog plana i njegovo prilagođavanje u uslovima krize je ključno za sve, pa tako i za inovativne kompanije. Fokusirani smo i da predstavimo načine na koji investicioni fondovi analiziraju poslovanje inovativnih kompanija i koje metode koriste kako bi procenili vrednost kapitala za potrebe dokapitalizacije. Kapital je uvek potreban, ali je najpotrebniji u doba krize kada kreditori postaju naročito oprezni i smanjuju ponudu ovog vida finansiranja. Jednako važan je i pravni aspekt investiranja kao i uspostavljanje dobrih praksi korporativnog upravljanja. Strateški pogled na poslovanje, određivanje prioriteta i briga o svim stakeholder-ima do posebnog je značaja u doba krize.

Kako bismo podstakli dvosmernu komunikaciju, u sklopu ovog programa omogućavamo predstavnicima inovativnih kompanija da se predstave regionalnim „venture kapital“ fondovima, odgovore na pitanja i izraze potrebu za finansijskim sredstvima koja su im neophodna za dalje finansiranje njihovog razvoja.

Aktuelna kriza je ogroman izazov, ali verujem da neće ugroziti razvoj eksternih oblika finansiranja i aktivnosti „venture capital“ fondova na našem tržištu.

Piše: Draga Milanović, osnivač brenda Roberto Baressi

Dok virus Covid-19 suvereno uliva strah svuda po svetu, a vi vodite start up ili mali/srednji biznis, morate da se zapitate – Šta je plan B? I gde je moj čamac za spasavanje? Svi se slažu da je ovo najizazovniji period u našoj istoriji još od Drugog svetskog rata, Tramp kaže da je postao ratni predsednik – i ne možemo reći da nije u pravu. Jedno je sigurno, pandemija će promeniti svet i naše navike, promeniće način na koji kupujemo, putujemo i radimo i to vrlo verovatno na nekoliko narednih godina.

Socijalna izolacija je dovela do trenutnog udarca na razne industije – otkazane su konferencije, ne putujemo, avio industrija i turizam su stali, zatvorili smo restorane i škole. Velike kompanije šalju ljude na rad od kuće. Retail lanci zatvaraju svoje radnje. Milioni radnih mesta širom sveta su ugroženi, a svi znamo da otpušteni ljudi ne kupuju proizvode i usluge – i tako redom kreće začarani krug devastirane svetske ekonomije.

Za nas male će biti još teže – mi nemamo velike novčane rezerve i mnogo su nam manje margine za upravljanje ovakvim iznenadnim padovima.

Ekonomski oporavak će umnogome zavisiti i od vlada širom sveta, od toga kako i koliko uspešno će mobilisati razne najavljene i prekopotrebne programe podrške, kako bi se zaštitila životna sredstva ljudi. Zavisiće od mogućnosti pristupa kapitalu, kako bi se osigurala likvidnost, ali i od nas samih – koliko brzo i spretno možemo da promenimo svoj operativni plan i sprovedemo novi biznis model. Ekonomija je zaustavljena na globalnom nivou i biznis posle ovoga više neće biti isti.

 Ali ima i dobrih vesti – teška vremena stvaraju šampione, i tako će biti i ovaj put.

Neki biznisi će opstati, neki nestati, neki će se reformisati, neki ponovo izgraditi, ali ono što je sigurno, na ovom svetu će uvek biti mesta za neke nove genijalne ideje, uporne i vredne ljude koji kreću putem svojih preduzetničkih ideja – štaviše, možda već sada neki novi klinci kuju plan u svojoj garaži za stvaranje novog Amazona ili Apple-a.

Za kraj, zahvalimo svima onima koji rade na frontlajnu krize – onima koji svakodnevno ugrožavaju sopstvene živote, pomažući drugima, i onima koji rade 24/7 pokušavajući da pronađu adekvatne medikamente kako bismo što pre dobili nazad naše bezbrižne živote.

Tough times never last, but tough people do!

Piše: Nevena Buha, agencija za zastupanje Next level

Ako si prodavac životnog osiguranja, ili imaš tim koji vodiš, pred tobom je nimalo lak zadatak. Baviti se prodajom polisa životnog osiguranja pre svega je plemenit, ali i vrlo odgovoran posao. Ne ustručavam se da kažem da nije za svakoga, i stvarno tako mislim. Ne prodajemo gumene bombone i druge slatkiše, da nam se kupci raduju i trče u zagrljaj.

Šta posao prodavca životnog osiguranja čini teškim?

Može biti da ste novi u poslu, da se prvi put susrećete sa ovim vidom prodaje („neopipljivim proizvodima“), i da kompanija ne želi da ulaže mnogo vremena, energije i novca u vaše edukacije i prodajne obuke, jer nisu sigurni da li će im se uloženo vratiti, što je donekle i razumljivo.

Sa druge strane, ovakav pristup može biti vrlo frustrirajući za nekoga ko nema bogato iskustvo u industriji osiguranja. Šta više, može imati posledice po njegovo samopouzdanje, a sa tim se kao kula karata ruši sve. Jer ako prodavac sumnja u svoje sposobnosti, ustručavaće se da traži nove klijente, da obavlja telefonske pozive, učiniće sve kako bi izbegao ponovno odbijanje (čuveno NE), što dalje implicira da neće imati nove prodajne sastanke, te se ne mogu očekivati ni Bog zna kakvi prodajni rezultati na kraju meseca.

Šta dalje?

Pošto „ne razume nepoznato“ i plaši ga se, tražiće pomoć poznatog okruženja (preporuke od prijatelja, porodice, rođaka). Moliće ih da urade neku polisu, kako bi pokazao makar neki rezultat i pregurao mesec, jer plan visi nad glavom, menadžeri  pritiskaju… Ovo je uvod u propast, u nezdravu produkciju.

Dragi prodavci, sigurno da nije lako iznova i iznova ići na sastanke i slušati iste priče. Međutim, ono što treba da znate je da prodajni prigovor nužno ne mora da znači NE (odbijanje)!

Zapravo više volim na prigovor da gledam kao na zahtev kupca za više informacija. Jednostavno, ljudi postavljaju pitanja da bi sakupili više informacija, na osnovu kojih će doneti odluku o tome da li im vaš proizvod treba ili ne.

Dakle, postavljajući pitanja kupac pokazuje zainteresovanost za proizvod o kojem je reč. Drugo, daje nam uvid u svoj „mind set“, možda je imao neko neprijatno iskustvo, možda mu nisu isplatili štetu ili nije bio zadovoljan njenim iznosom, možda nije dobro razumeo sve uslove ugovaranja i slično. Vaš zadatak je da tokom prodajnog razgovora „uđete u kupčeve cipele“, i budete njegov prijatelj. Zašto?

Da li biste vi kupili proizvod od prodavca koji je agresivan, pritiska vas, ne trudi se da sazna vaše potrebe, stalo mu je samo da pošto-poto napravi prodaju i time ispuni mesečni plan? Verovatno ne biste. Dakle, ne činite drugima ono što ne želite da oni čine vama, u suprotnom nemojte se čuditi što vam spuštaju telefonsku slušalicu na pomen reči osiguranja! Imajte na umu da je kupovina polise stvar poverenja. Zapitajte se da li ste prodavac od poverenja?

Dva najčešća prodajna izgovora

* Kriza je, ljudi nemaju novca

* Loši ekonomski uslovi

Izgovor 1. Kada na prodajnom sastanku čujete: „Nemam novca…“ vrlo je moguće da:

1) Niste izgradili odnos  ( kupac vam ne veruje, ne ulivate mu poverenje, ne želi da posluje sa vama);

2) Ne vidi vrednost proizvoda (misli da mu vaš proizvod nije potreban);

3) Stvarno nema novca.

Postavite sledeće pitanje: „Dragi Kupče, da li ova polisa nije ni od kakve koristi za Vas i Vašu porodicu ili je samo loš momenat, ne uklapa se u Vaš sadašnji budžet?“ Ako kaže da nije ni od kakve koristi, jasno je da ste napravili propust u predstavljanju proizvoda, poradite na prezentaciji. Ako se odlučio za drugu opciju, razmotrite kako bi polisa mogla da se uklopi u postojeći budžet. Primer: „Koji je to iznos novca koji u ovom momentu ne bi predstavljao veliko opterećenje za Vas?“ Pomenite mogućnost plaćanja na rate.

Izgovor 2.  Zar„loša“ ekonomska situacija ne ide u prilog prodaji osiguranja? Ako znate da je pod znakom pitanja visina primanja u penziji, da nećete moći da radite kao što ste mogli sa 20, 30, 40 godina zar se nećete potruditi da odvojite nešto i za te dane? Nemate od čega? Preispitajte ponovo svoje prioritete.

Kako se nositi sa prigovorima?

Neiskusan prodavac će prigovor videti kao prepreku, kao veliko NE, nešto što trajno koči prodajni proces. Dobar prodavac će prigovor videti kao priliku da nauči nešto novo o kupcu, sebi i proizvodu. Dobar prodavac će se možda osećati nelagodno i neprijatno, ali će istrajati u nameri da razume i argumentovano odgovori na kupčeve zahteve. Nemojte se plašiti da ćete izgubiti sagovornika, naprotiv iskrenim pristupom možete samo da ga pridobijete.

Mislite da vaša konkurencija, drugi prodavci imaju hrabrosti da iskreno razgovaraju sa potencijalnim klijentima?

Ne bih rekla.

Eto idealne prilike za vas da se izdvojite i pridobijete poverenje, a nakon toga i posao.

Autor: Martin Frešer, Data Scientist, Adacta Group

Ako posmatramo proizvodnju, rast poslovanja zavisi od sposobnosti kompanije da proizvodi veću količinu proizvoda. Ako se broj porudžbina poveća i proizvodni kapaciteti približe maksimalnim operativnim mogućnostima, menadžment kompanije po difoltu počinje da razmišlja o ulaganju u nove proizvodne kapacitete.

Dilema – Kupiti ili ne kupiti?

To nije uvek laka odluka zato što su troškovi ulaganja visoki, a proizvodni pogoni ograničeni. Danas kompanije dosta ulažu u nove mašine, sa kojima žele da povećaju proizvodni kapacitet objekta. Međutim, ako bismo bili u stanju da poslovne procese učinimo „pametnijim“, ne samo da bismo proizvode brže proizvodili, već bismo povećali radni kapacitet bez potrebe za nabavkom novih, skupljih mašina.

Planiranje rada je važan deo procesa rada u proizvodnom pogonu

Efikasno planiranje rada je od izuzetne važnosti za pravovremenu isporuku naloga, alokaciju materijala i radne snage, pa samim tim i optimizaciju profita.  Međutim, ispostavilo se da je planiranje rada zahtevan proces, sa mnogo različitih opcija, kao i da se zahtevi u proizvodnim pogonima brzo menjaju. U ovom članku ćemo predstaviti sistem koji je uveo ključnu promenu kod jednog našeg klijenta – proizvodnu kompaniju, koji je uz pomoć optimizacije procesa planiranja imao za rezultat značajne efekte na krajnji rezultat i prihode. U pitanju je kompanija koja se bavi štampanjem različitih proizvoda, pa je mastilo jedan od glavnih materijala u procesu proizvodnje. Pre samog projekta napravili smo analizu njihovog procesa rada i ustanovili da se usko grlo definitivno vezuje za planiranje radnog procesa. Zato smo implementirali sistem koji prati proizvodnju na svim mašinama u realnom vremenu, pravi vizualni prikaz, obaveštava o trenutnom stanju svake mašine, ali i definiše optimalni redosled radnih zadataka.

U bazi podataka, svi radni nalozi su grupisani po skupovima koji imaju različite elemente. U zavisnosti od karakteristika uzastopnih radnih naloga, jedan nalog se izvršava brže od drugog. Za ovo možemo dati odličan primer – čišćenje komore za punjenje mastila. Ako u komoru ubacimo plavu boju i želimo da koristimo narandžastu boju u istoj komori u sledećoj iteraciji, potrošićemo više vremena na čišćenje komore nego ako bismo prvo štampali radni nalog sa zelenom bojom, jer je zelena boja mešavina plave i žute, dok je narandžasta spoj žute i crvene.

U jednostavnom primeru, možemo videti mogućnost promene boja u jednoj komori.

Stvari postaju zanimljive kada je potrebno isplanirati radne naloge za tri do osam boja, na tri mašine sa 6 komora za punjenje mastila, gde svaka mašina radi sa različitom brzinom i samo jedna poseduje tehnologiju za štampanje određenog tipa materijala. U tom trenutku definitivno biramo više od 200 različitih nijansi. Najvažnija stvar – za svaki radni zadatak moramo imati na umu da ima definisan rok za završetak radova i moramo osigurati da se to ne propusti.

Već smo spomenuli određene parametre na koje moramo da obratimo pažnju i sa kojima moramo da budemo u skladu. Kako postoji veliki broj kombinacija, trebalo bi nam zaista puno vremena (to bi praktično bilo nemoguće) da svaku ručno izračunamo. Složenost problema sa vremenskog aspekta za 3 mašine bismo mogli da predstavimo  n!3^n. Kao jednu interesantnu činjenicu možemo navesti – ako bismo imali 42 naloga, postoji toliko različitih mogućih kombinacija  da se mogu izmeriti brojem atoma na Zemlji; u slučaju 59 naloga, ovaj broj bi bio jednak broju atoma u Univerzumu.  Problemi ovakvog nivoa se u nauci zovu NP- kompletni problemi (eng. NP full problems). To podrazumeva da je veoma teško istražiti sva moguća rešenja i pronaći ono najbolje, jer jednostavno postoji previše mogućnosti, čak i na računaru.

Budući da je proizvodnja živ proces, zahtevi se stalno menjaju!

Radni nalog je isplaniran, odštampan i proizvod je završen, pa se samim tim završava proces planiranja za ovaj radni nalog. Sa druge strane, imamo nove radne naloge koji neprestano stižu i koje moramo da uklopimo u trenutni plan rada. Zato nam je potreban sistem koji će „osvežiti“ plan rada u realnom vremenu sa novim radnim zadacima. U skladu sa tim, potreban nam je metod koji će nam pomoći da u svakom trenutku pronađemo novi izbor radnog naloga, ako se desi da se jedan radni nalog izbaci ili ubaci nov u plan rada. Darvin je rekao da opstanak vrste ne zavisi od njene snage ili njene inteligencije, već od njene sposobnosti da odgovori na promene. Mi vidimo jedno rešenje naloga, kao zasebnu stavku u nizu. Generisanjem više rešenja i njhovim međusobnim poređenjem u datoj populaciji, možemo odabrati najbolje rešenje datog problema.  Međutim, zbog procesa konstantnih promena, najbolji uzorci populacije neće biti uvek najbolji u svakom trenutku i biće podložni promenama. Zbog toga se koristi Darvinova metoda koja se naziva genetski algoritam.

Genetski algoritam – objasnio!

Da bismo bolje razumeli kako algoritam radi, daćemo primer – zamislite da je potrebno da napravimo fudbalski tim od jedanaest igrača koji je najbolji na svetu. Pretpostavimo da imamo način da izmerimo kvalitet jednog tima kada igra svih 11 igrača. To je tzv. fitness funkcija i ona nam izračunava i dostavlja određeni rezultat. Funkcija se sastoji od različitih aspekata, kako bi se procenio kvalitet igre u napadu i odbrani, cena fudbalskih igrača, međusobna povezanost igrača. Na kraju,  sumiranjem svih pobrojanih atributa dobijamo finalni rezultat i procenu fudbalskog tima.

Pošto postoji previše opcija i previše ljudi na svetu, mi imamo limitirane mogućnosti da procenimo različite timove i zato moramo da koristimo različite metode za menjanje igrača.  U prvom krugu sastavljamo nekoliko timova i rangiramo ih u skladu sa našom fitness funkcijom. U sledećem koraku želimo da formiramo nove timove i da zadržimo neke od postojećih, kako bismo pronašli tim sa najboljim rezultatom. Naravno, neki od najbolje rangiranih timova su direktno uključeni u sledeći krug (ova metoda je poznata kao elitizam – eng. „elitism“).  Zatim, uzimamo bilo koja dva tima i razmenjujemo međusobno neke od igrača, kako bismo dobili dva nova tima. Ovo nazivamo „cross-over“ metodom, jer na taj način se pruža mogućnost da se neki igrači osećaju bolje u drugom timu. Pomenuta metoda se ponavlja više puta. Desiće se situacija da jednostavno ne možemo da pronađemo bolji tim putem predstavljenog metoda i na taj način dostižemo tzv. local optimum. U tom slučaju koristimo metod mutacije koji nasumično pronalazi jednog igrača na svetu i menja ih sa postojećim igračima u timu. Ispostavilo se da zbog ove metode, genetski algoritam „izbegava“ lokalni optimum i pronalazi bolje rezultate. Nakon nekoliko iteracija, dobijamo vrlo dobar tim, ali nikada ne možemo znati da li je najbolji. Ali, na kraju kraju svih krajeva se dešava da postojeći igrači postaju stariji i da dolaze novi i mlađi igrači sa različitim i novim sposobnostima. Zato uvek moramo da radimo evaluaciju tima, menjamo članove i tražimo bolje mogućnost za tim.

Koristili smo slične metode da bismo pronašli najbolji radni nalog za pomenutu kompaniju – gore pomenutog našeg klijenta, ali smo zamenili igrače sa radnim zadacima.  Zbog promenljive prirode problema, algoritam neprestano traži najbolje moguće rešenje i to čini putem opisanog metoda. Praksa je potvrdila da algoritam pronalazi dovoljno dobro rešenje u samo nekoliko iteracija, značajno smanjuje vreme koje je potrebno za izradu istog broja radnih zadataka, i to samo zbog bolje organizovanog redosleda obavljanja radnih zadataka.

Na svakoj liniji, vreme potrebno za proizvodnju je smanjeno do 2 sata, a što je dovelo do smanjenja broja radnih subota. Takođe, kompanija je uspela da smanji zakasnele isporuke.

Crvena linija prikazuje trenutno vreme, crveni kvadrat predstavlja radni zadatak za koji je potrebno više vremena da bi bio završen, tamno plava boja, koja prethodi crvenoj liniji,  predstavlja zadatak koji je završen na vreme. Sistem prati status zadataka, pri čemu trenutni zadatak trepti plavom bojom (ako još uvek postoji  vreme za završetak zadatka) ili crvenom (ako nema vremena).  Za planirane zadatke (desno od crvene linije) displej pokazuje da li su prethodno zahtevane operacije završene.

Ovaj sistem osigurava da se poveća kapacitet proizvodnih mašina i na taj način omogućava kompaniji da prihvati još porudžbina bez kupovine novih radnih mašina.

Ovo je stvorilo nekoliko stotina hiljada evra dodatnog prihoda, što predstavlja značajni rast u poređenju na veličinu ovog proizvodnog pogona. Putem implementacije vrhunskih algoritama, uspeli smo da pokažemo da je moguće primeniti akademsko znanje u malim i srednjim pogonima i na realnim problemima. Ne samo da su takvi problemi rešivi, već pronalaženjem optimalnih rešenja možemo imati direktan uticaj na profit i rezultati mogu biti vidljivi u vrlo kratkom vremenskom roku.

Iskustvo je pokazalo da u mnogim kompanijama ima još puno prostora za napredak, kao i da nema dovoljno primera koji pokazuju da se ovi vidovi novih tehnologija i algoritama primenjuju, ili su se primenjivali, u svakodnevnim procesima i zadacima. Nažalost, neke stvari se još uvek rade ručno!

Ovim projektom smo realizovali i optimizovali nekoliko procesa u proizvodnom ciklusu i demonstrirali kako snaga nauke može da pomogne industriji.