Mišljenja

Autor: Katarina Marinković, USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj

Pristup finansiranju predstavlja jedan od najvećih poslovnih izazova za srpske firme, a posebno za mikro i mala preduzeća. Za osam godina, koliko USAID sprovodi anketu 1000 preduzeća, pristup finansiranju je na samom vrhu liste prepreka sa kojima se preduzeća suočavaju nastojeći da investiraju u proizvodnju, konkurentnost i otvaranje novih radnih mesta. Ovi stavovi privrednika nisu iznenađenje, s obzirom da Srbija ima najlošiju ponudu finansijskih proizvoda za mikro, mala i srednja preduzeća (MMSP) u regionu. Dok većina ostalih zemalja ima u ponudi širok spektar finansijskih proizvoda koji su na raspolaganju sektoru MMSP, poput mikrofinansiranja, faktoringa, finansiranja putem kapitala, grupnog finansiranja tzv. „crowdfunding“, tradicionalno bankarsko finansiranje je najrazvijeniji i najdominantniji eksterni izvor finansiranja za srpska preduzeća.

Ipak, za značajan deo mikro, malih i srednjih preduzeća, pristup tradicionalnom bankarskom finansiranju je vrlo limitiran zbog sve strožije bankarske regulative i poslovnog modela komercijalnih banaka. Ovo se posebno odnosi na start-up i mikro preduzeća usled njihove nemogućnosti da ispune brojne bankarske  zahteve. Kada na ovo dodamo i nedostatak alternativnih izvora finansiranja, shvatamo da mikro i start-up firme najčešće ostaju uskraćene za sredstva kojima bi finansirale svoj dalji rast i razvoj i da su im za prevazilaženje ovog izazova neophodna nova rešenja.

Za neka od njih šansa je u socijalnom bankarstvu. Ovaj koncept, do nedavno potpuno nerazvijen u Srbiji, predstavlja iskorak iz klasičnog bankarskog odnosa sa privredom, pružajući dodatnu vrednost preduzetništvu, socijalnoj politici i društvu u celini. Suštinski, socijalno bankarstvo pruža finansijsku i savetodavnu podršku biznisima kojima na bankocentričnim tržištima poput Srbije, takav vid usluge nedostaje i ne mogu da ga dobiju kroz tradicionalni bankarski pristup. Ovaj izvor finansiranja podstiče preduzetnički potencijal, samozapošljavanje i važan je doprinos stvaranju novih radnih mesta. Dodatno, kroz socijalno bankarstvo se podržavaju i organizacije civilnog društva, koje pozitivno utiču na razvoj društva u celini i doprinose razvoju lokalne zajednice.

USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj posvećen je upravo poboljšanju pristupa izvorima finansiranja za mala i srednja preduzeća u Srbiji i podržava prvi projekat socijalnog bankarstva u Srbiji – „Korak po korak“ Erste banke. Ovaj program Erste banka pokrenula je krajem 2016. godine kako bi pružila kreditnu podršku početnicima u poslovanju, socijalnim preduzećima i organizacijama civilnog društva. „Korak po Korak“ program upravo je fokusiran na one segmente koji najčešće nemaju pristup bankarskim proizvodima i uslugama, pružajući im bankarske kredite bez  obaveze zasnivanja hipoteke na nepokretnostima, ali uz nefinansijsku, savetodavnu podršku da pokrenu i razviju svoje poslovanje. Da ovaj deo poslovne zajednice ima potrebu za finansiranjem jasno pokazuju podaci da je „Korak po Korak“ program u 2019. godini plasirao gotovo tri puta više kredita u poređenju sa plasmanima u 2018.

Edukativna i mentorska podrška podjednako je značajna kao i sama finansijska podrška, posebno kada je reč o start-up kompanijama. U prve dve godine poslovanja, odnosno dok je firma još  u start-up fazi razvoja, podrška mentora je od velike važnosti, jer pomaže da se umanji mogućnost greške, neadekvatnog planiranja finansija i loših poslovnih odluka. Upravo iz tog razloga, „Korak po korak“ program pruža besplatnu edukativnu i mentorsku podršku u potpunosti prilagođenu potrebama kompanije, specifičnostima poslovanja, kao i sektoru u kome kompanija posluje. Start-up kompanije ističu da su saradnja sa mentorskim timom, njihovi saveti i pomoć prilikom umrežavanja imali značajne pozitivne efekte na dalji razvoj njihovog poslovanja.

Nemanja Džodžo, osnivač „Joe Fitness“ studija u Novom Sadu, posebno ističe značaj nefinansijske podrške: „Pored kreditne potpore, koja je pomogla da budemo finansijski stabilniji pri pokretanju biznisa, mnogo nam je značila i velika pomoć koju smo dobili kroz saradnju sa mentorskim timom, u vidu njihovih saveta, ali i direktnim delovanjem i pronalaskom partnera za našu firmu“.

Tokom 2019. godine, uz podršku USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj, udvostručen je broj mentora koji učestvuju u programu „Korak po korak“, a uvedene su i nove oblasti mentorske podrške.

„U mentorstvo je sada uključeno 50 stručnjaka sa značajnim iskustvom i ekspertizom, koji su ili zaposleni u Banci ili partneri programa. Oni su prošli posebnu obuku, ne bi li na najbolji način razumeli kako je biti u cipelama preduzetnika i potom bili u mogućnosti da im pruže najbolju moguću mentorsku podršku“, naglašava Sreten Vranić, šef odeljenja za socijalno bankarstvo Erste Banke.

Uz podršku USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj, „Korak po Korak“ program je tokom više od tri godine sprovođenja podržao 220 klijenata i doprineo otvaranju i očuvanju više od 400 radnih mesta u našoj zemlji. Program ima jasno definisanu kreditnu politiku za klijente socijalnog bankarstva, uspostavljen model podrške svim segmentima klijenata od start-up kompanija, socijalnih preduzeća i organizacija civilnog društva, koja uključuje i besplatnu edukativnu i mentorsku podršku. Model nefinansijske podrške uključuje onlajn edukativnu platformu i materijale, kao i direktnu ličnu pomoć u izradi poslovnog plana i prilagođene mentorske usluge na osnovu potreba klijenata.

Zahvaljujući Korak po korak programu start-up kompanije sada imaju mogućnost da dobiju kreditnu podršku, kao i stručnu savetodavnu i mentorsku podršku. USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj će nastaviti da podržava proširenje obima i dostupnosti bankarskih proizvoda MSP sektoru koji čini okosnicu srpske ekonomije.

Duže od tri meseca kriza zaokuplja misli poslovnih ljudi i stručnjaka širom sveta. Pandemija koronavirusa vinula je u fokus ovu nepopularnu ključnu reč, a slušajući o efektima krize, merama protiv nje, prognozama za dalje, pitamo se – možemo li mi bilo šta da učinimo? Verujem da možemo, jer kriza može biti i šansa, prilika za sve nas, poslovne ljude, male, srednje, velike biznise, banke i ostale u korporativnom svetu da se prilagode, promene i lakše prevaziđu ovu situaciju.

Dok se bore da opstanu, sačuvaju likvidnost i reše dnevne probleme mali biznisi jednim okom “gledaju” u banke, ključni izvor eksternog finansiranja mikro, malih i srednjih preduzeća. Prema podacima iz “Ankete 1.000 preduzeća” koju sprovodi USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj, u toku prošle godine 30 odsto anketiranih je podnelo zahtev za neki od bankarskih kredita kako bi finansiralo poslovanje.

Sa željom da pomogne malim i srednjim preduzećima, ali i svim akterima na tržištu da se suoče sa posledicama pandemije i sagledaju opcije za opstanak, USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj organizovao je niz onlajn panela pod nazivom “Konkretno za SME”. Jedan od njih je bio posvećen odnosu banaka i malih biznisa, a uz slogan iz naslova ovog teksta, ponudio je rešenja i savete donosiocima odluka u preduzećima, kako da se lakše izbore sa krizom.

Razgovarajući sa predstavnicima privrede, ekspertima, državnim službenicima i slušajući njihova izlaganja na brojnim panelima koji su ispunili poslovnu svakodnevicu u toku vanrednog stanja, zaključujem da preduzeća u Srbiji, ali i društvo u celini, ipak imaju iskustva sa radom u izazovnim vremenima. Ova kriza je po uzroku drugačija od prethodnih, ali njene posledice i aktuelna situacija uglavnom su poznate našim preduzetnicima. Verujem da zbog toga imaju pol poziciju u ovoj trci.

Dok sam radio u bankarskom sektoru, svakodnevno sam bio u kontaktu sa preduzetnicima. Jedan od najvećih izazova na koje sam nailazio jeste nerazumevanje važnosti kvalitetnog upravljanja finansijama, zbog čega su banke često odbijale zahteve za kredit. Iz ugla preduzeća, takva odluka samo je produbljivala negativan stav prema bankama, koji je ionako uglavnom bio nestabilan, uzimajući u obzir niz okolnosti i događaja iz bliske prošlosti koji su uticali na poverenje građana u bankarski sektor . Odbijanje zahteva nije bio najveći problem, već činjenica da preduzetnik izlazi iz banke demotivisan, jer ne može da realizuje ideju, pa samim tim oseća veliku neizvesnost i zabrinutost za budućnost svog biznisa.

Kao i u većini sličnih situacija, istina je obično negde na sredini. Tačno je da mali biznisi nisu primarna kategorija klijenata za banke, imajući u vidu visinu kredita, složene administrativne procese i nedovoljne resurse. Kod mikro i malih preduzeća obično jedna osoba, uglavnom vlasnik, donosi odluke o svim aspektima poslovanja. Često je to kamen spoticanja za razvoj firme, posebno kada se donose odluke o finansijama.

Pre nego što uđe u banku, svaki donosilac odluka bi trebalo da zna odgovore na sledeća pitanja: Zbog čega podnosi zahtev za kredit? Koliki je iznos kredita koji može da uzme? Kolika je mesečna rata koju može da otplaćuje? Da li može da dobije obrazloženje zbog čega je zahtev za kredit odbijen? Kako može da se popravi situacija i izgledi da sledeći zahtev za kredit bude odobren?

Pravi odgovori na ova pitanja su uslov za izuzetno kvalitetnu saradnju između banke i privrednika. Banka ne može da bude uspešna ako njeni klijenti nisu uspešni i ovu “parolu” bi trebalo da imaju u vidu kako banke, tako i svi koji podnose zahtev za kredit.

Kako bi pomogao malim i srednjim preduzeća da unaprede saradnju sa bankom USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj je lansirao platformu dobarzabanku.rs. Na ovoj platformi, uz samo nekoliko klikova, mala i srednja preduzeća mogu dobiti vrlo preciznu informaciju o svom kreditnom kapacitetu. Dodatno, ova aplikacija analizira sve stavke iz bilansa preduzeća i putem edukativnog materijala omogućava korisnicima da unaprede bilansne pozicije i tako postanu kreditno sposobni ili povećaju  kreditni kapacitet. Na ovaj način, firme, a posebno mikro i mala preduzeća mogu dobiti neophodno predznanje i sa njim spremni i motivisani otići u banku i podneti zahtev za kredit. Korišćenje platforme je besplatno za sve korisnike.

Krediti nikada nisu bili jeftiniji i ovo je pravo vreme da se ova idealna prilika iskoristi. Često čujem komentare kako se vlasnici malih firmi više uzdaju u svoje resurse, jer ne žele da pozajmljuju od banke. Šta su dobavljači kojima odloženo plaćaju, nego kreditori? Zar nije bolje da novac od banke “vrtite” i investirate u biznis po prihvatljivoj ceni, a svoj novac štedite i investirate dalje? Ovo je vreme za obnovu i učvršćivanje odnosa između banaka i preduzetnika, jer kao što obe strane kažu – jedni bez drugih, ne rastu, a dugoročno i ne postoje.

Piše: Ivan Milosavljević, USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj