Home Author
Author

Vesna Lapčić

Deloitte
EdukonovacSlider

Kako sprovesti istraživanje tržišta i onlajn oglašavanje po principu „uradi sam“?

by Vesna Lapčić

Prema podacima iz prošle godine, Fejsbuk je i dalje dominantna drušvena mreža koju koristi 87 odsto populacije Srbije koja je onlajn. Za oglašavanje se koristi Facebook Adds Manager, koji nudi najpreciznije targetiranje. Instagram solidno raste (76%) ali najbrže rastuća mreža je Tiktok koji privlači populaciju starosti 18-24 i mada trenutno ne nudi mogućnost oglašavanja na tržištu Srbije, nije prerano za biznise da na njemu kreiraju stranice. Iako je Instagram veoma pogodan za prodaju, postavljanje sopstvenog sajta treba da bude deo strategije svakog prodajnog biznisa.

Šta treba pitati potrošača prilikom istraživanja tržišta i kako podaci pomažu u donošenju boljih odluka u svakodnevnom poslovanju polaznicama vebinara Preduzetnice pitaju je detaljno objasnila Marijana Agić Molnar, marketing strateg i Data strateg – ekspertkinja u kompaniji Data Do. U prvoj fazi istraživanja neka od glavnih pitanja su koliko je tržište veliko, kakva i kolika je konkurencija i koju će potrebu potrošača novi proizvod bolje da zadovolji. Zadatak marketing analitike je da prikupi tačne podatke, da ih analizira i pruži uvid u ponašanje potrošača, a da se na kraju ti uvidi pretvore u bolje poslovne odluke.

U mnoštvu dostupnih besplatnih metoda (Google istraživanja, stručni portali, sajtovi konkurencije,  RZZS, društvene mreže), moguće je doći do odgovora na neka od pitanja po principu „uradi sam“, ali to zahteva dosta vremena i može doneti i netačne informacije, pa ih treba prihvatiti kao izvesne tek ako potvrdu za njih dobijemo iz više izvora.

„Ako tražene podatke ne nađemo na navedenim mestima, a nemamo sredstava da platimo istraživanje, ipak je bolje da sami uradimo tzv. primarno istraživanje nego nikako jer tako stvaramo naviku da slušamo potrošače. Prednost „uradi sam“ metode je u tome što može brzo da se reaguje i što je pogodna za mali budžet. Mana je što smo pristrasni i što neki podaci mogu da nam promaknu jer nemamo iskustvo u istraživanju, kao ni mentora da nas nadgleda,“ navela je Marijana Agić Molnar. Vlasnicama startapova ukazala je na mogućnost da sredstva za istraživanje tržišta obezbede od EBRD, koja finansira projekte istraživanja za startapove u Srbiji, posebno ako imaju izvoznu šansu.

Pored besplatnih alata za istraživanje tržišta, digitalno doba je donelo i povoljnije opcije oglašavanja koje mnogo bolje pogađaju ciljnu grupu nego tradicionalno oglašavanje, dajući šansu i najmanjim biznisima da se ravnopravno takmiče na tržištu. Brana Kosanić, Client Service direktorka u agenciji Wavemaker, uputila je polaznice u osnove online oglašavanja, koje obuhvata čitav niz rešenja, od banera i oglasa na pretraživačima, preko saradnje sa influenserima i oglašavanja na društvenim mrežama do affiliate i email marketinga. Ona je istakla da su društvene mreže sjajan kanal za interakciju brendova sa pratiocima i da omogućavaju plasiranje različitih sadržaja.

Polaznice su dobile savet da platformu za oglašavanje biraju prema tome gde se nalazi njihova publika, a sadržaj u zavisnosti od interesovanja. Onima koji nisu mnogo zainteresovani plasiraju se gifovi, linkovani postovi i karusel, a za one sa najviše interesovanja pogodan je video. Takođe su upućene u sistem aukcijske kupovine online oglasnog prostora i kako da povećaju broj pratilaca na Instagramu, što je problem koji muči sve pionire biznisa na ovoj mreži.

„Giveaway je primer dobre taktike, ali samo ako novi pratioci imaju interakciju sa vašim profilom, jer ako nemaju, vaš sadržaj im se neće prikazivati, što je isto kao i da vas ne prate. Dakle, rešenje je da stalno objavljujete sadržaj koji je za njih relevantan i koji im je zanimljiv,“ naglasila je Brana Kosanić.

Foto: Pixabay.com

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
IntervjuSliderUncategorized

Bojan Žepinić, TPA: Jake domaće banke od velikog su značaja za jačanje privrede u vlasništvu domaćeg kapitala

by Vesna Lapčić

Usled poremećenih lanaca snabdevanja tokom prethodne dve godine usled pandemije, a i zbog rata u Ukrajini, sve veći broj kompanija razmišlja o lokalizovanju privrede. Da li srpska privreda može da iskoristi globalna dešavanja sebi u prilog, i šta je potrebno da bi smo se uključili u globalne lance snabdevanja razgovarali smo sa Bojanom Žepinićem, rukovodećim partnerom TPA Srbija.

Kako vidite kapacitete srpske privrede da se uključi u globalne lance snabdevanja i da se, pored privlačenja stranog kapitala, razviju domaće kompanije koje bi iskoristile priliku velikih globalnih igrača koji razmišljaju o seljenju proizvodnje bliže „kući“ o čemu se dosta priča (a imali smo i nekoliko takvih slučajeva) od početka pandemije?

Naša privreda je u poslednjoj deceniji u velikoj meri uspela da postane deo značajnih međunarodnih proizvodnih lanaca. Ovde bih podsetio da je Srbija u 2019. godini, prema indeksu učinka po osnovu grinfild stranih direktnih investicija (SDI), bila na prvom mestu od ukupno 105 država (izvor: Financial Times), a kriterijumi su bili iznos investicija srazmerno veličini ekonomije. Uspešni rezultati su nastavljeni i u 2020. i 2021. godini, uprkos globalnim izazovima koje je donela pandemija virusa korona.

Dalje, bio bih slobodan da podelim lični utisak i kažem da reputacija i prepoznatljivost Srbije kao atraktivne investicione destinacije prati (ako ne i prevazilazi) odlične rezultate koje smo ostvarili. Sama činjenica da smo se za neke od najvećih realizovanih investicija (uspešno) nadmetali sa Poljskom, Češkom, Rumunijom i drugima, svakako govori tome u prilog.

Sa aspekta regiona, u brojkama to izgleda ovako: Mađarska je u 2021. godini imala 2,6 milijardi evra SDI, Hrvatska 2,8 milijardi, a Srbija rekordnih 3,9 milijardi. Na centralno-istočnom evropskom području jedino je Rumunija u 2021. godini bila ispred Srbije kada je reč o iznosu stranih direktnih ulaganja, sa 7,3 milijarde evra. Sve druge zemlje nalaze se daleko niže na lestvici SDI.

Jedan od razloga uspešne politike privlačenja stranih investicija leži i u izdašnom subvencionisanju investitora. Investitori su dobijali nekoliko miliona, a neki i više desetina miliona evra, da sprovedu svoje investicije u Srbiji. Iako često osporavana mera, ovom prilikom bih skrenuo pažnju na pozitivan trend da subvencije u većem iznosu dobijaju investitori koji se opredele da investiraju u manje razvijene delove Srbije i/ili u tehnološki naprednije procese proizvodnje.

Ono što će biti najveći izazov u narednom periodu jeste da Srbija nastavi napredak u svim aspektima koji utiču na privlačenje i apsorbovanje investicija. Tu pre svega mislim na kvalitetan i predvidiv pravni okvir, fer tržišnu utakmicu te upravno-administrativne i sudske kapacitete za primenu propisa. Dalje, globalna ekonomija se tehnološki menja dinamikom koja je bez presedana u istoriji, te je neophodno dalje raditi na kapacitetima koji će nam omogućiti da budemo referentni u takvom dinamičnom okruženju. Ovde mislim, pre svega, na napredak u informacionim tehnologijama, promene u automobilskoj industriji, energetskom sektoru, uticaju proizvodnih procesa na životnu sredinu, itd.

Da li smatrate da će lokalizacija privrede biti u velikom obimu i da će se globalni igrači povući sa dalekih tržišta i približiti „kući“?

Teško je davati bilo kakve prognoze u okolnostima u kojima su ekonomski interesi u potpunosti podređeni geostrateškim i političkim interesima. Ovo čemu svedočimo poslednjih nekoliko meseci liči na veliku podelu sveta na dva ili više polova u kojoj Evropa (dakle, i Srbija) trenutno ne stoji dobro i ima neizvesnu bezbednosnu i ekonomsku perspektivu. Evropski investitori su dominantni strani investitori u kvantitativnom i kvalitativnom smislu u Srbiji. Jasno je da је trend nearshoring-a (približavanje proizvodnje tržištima) počeo još tokom pandemije virusa korona i načelno је imao dobre perspektive za Srbiju, ali dalje pojačavanje kriznih indikatora u Evropi, ali i osećaja bezbednosne nesigurnosti, ne mogu da budu posmatrani isključivo kao prilika Srbije.

Optimalna geografska pozicija Srbije, centralna tačka spajanja Istoka i Zapada, i veoma dobra povezanost sa svim delovima sveta su ono što čini komparativnu prednost Srbije. Trend približavanja i prebacivanja proizvodnje sa lokacija u Kini i Dalekom istoku generalno bliže Evropi, iskoristiće države u ovom delu Evrope ukoliko imaju dobru logističku povezanost, saobraćajnu infrastrukturu, jednostavne administrativne procedure itd.

Ovde bi trebalo napomenuti da su geopolitički disbalansi  doveli do preseljenja poslovanja velikog broja kompanija iz Rusije i Ukrajine u Srbiji. Prema podacima Agencije za privredne registre Srbije, samo u aprilu registrovano je 107 privrednih društava čiji su vlasnici fizička i pravna lica iz Rusije. Podaci pokazuju da je firmu u Srbiji registrovalo i 269 preduzetnika iz Rusije. Tokom februara, pre ruske intervencije, u Srbiji je registrovano tek 11 privrednih društava u vlasništvu pravnih i fizičkih lica iz Rusije (slobodanavropa.org).

Dakle, odgovor na vaše pitanje leži pre svega u daljem razvoju političkih događaja. Svaka deeskalacija trenutnog sukoba u Ukrajini će Srbiji ići u prilog iz razloga koji važe i za ostale države, ali i zbog specifičnosti naše ekonomije koja je energetski potpuno zavisna od Rusije, dok Kina ima značajno učešće u ukupnim stranim investicijama.

Da li je jedan takav značajniji razvoj domaće privrede moguć bez finansijskih institucija, pre svega banaka, u domaćem vlasništvu? Da li poreklo vlasništva kapitala u bankama (domaće ili strano) u ovom kontekstu igra ulogu ili je važnije da to domaće vlasništvo bude državno, dok je privatno – bilo domaće ili strano uvek vođeno profitom, a ne nekim nacionalnim interesima?

Pre svega, vezano za domaće (privatne) investicije, to je komponenta ukupnih investicija koja bi, po Fiskalnoj strategiji Ministarstva finansija, trebalo da bude najsnažniji generator rasta ukupnih investicija u narednom periodu. U tom smislu vaše pitanje je apsolutno relevantno. Smatram da su jake domaće banke (tj. banke u srpskom vlasništvu) od velikog značaja za dalje jačanje dela privrede kojom upravlja domaći kapital. Naime, iako imaju isto regulatorno telo, za očekivati je da su domaće banke više senzibilisane na specifičnosti poslovanja u Srbiji i mogu da budu veća podrška domaćim investitorima u njihovim investicionim namerama.

Ja bih dalje iznijansirao situaciju i napomenuo da je stvar ipak drugačija za velike kompanije, sa jedne strane i male, sa druge. Naime, velike kompanije, kada traže eksterno finansiranje, pregovaraju sa više banaka i nisu mnogo zainteresovane za poreklo kapitala tih banaka, već za uslove finansiranje. Sa druge strane male, a posebno, tek osnovane kompanije, teško da imaju pristup eksternom finansiranju. Takve kompanije imaju probleme da ostvare svoje potencijale i zauzmu svoje tržišno mesto i pored nekoliko dobrih lokalnih i internacionalnih programa podrške tom sektoru.

Koliki je hendikep Srbije (opet u kontekstu snažnijeg razvoja privrede i uključivanja u globalne tokove) to što nemamo razvijeno tržište kapitala odnosno Berzu i veoma slabo tržište investicionih fondova i praktično nepostojeće tržište alternativnih investicionih fondova?

Na ovo pitanje nije lako odgovoriti, jer su činjenice koje ste naveli inherentne našoj privredi. Mi ne možemo da kažemo da smo nekada imali razvijeno ovo tržište pa da upoređujemo takve okolnosti sa trenutnom situacijom, kada je ono skrajnuto i marginalizovano. U svakom slučaju, manjkavost tržišta kapitala u sadejstvu sa restriktivnim deviznim propisima, koji ne dozvoljavaju jednostavan transfer kapitala u inostranstvo, usmeravaju gotovo sav višak likvidnosti privrede i inostranstva na nekretnine. To je zasigurno jedan od značajnih okidača rasta cena nekretnina u Srbiji, koji je bez presedana i koji odgovara samo investitorima, ne i građanima.

S druge strane, postoje i određene inicijative u pravcu razvijanja berzanskog i fondovskog investiranja. Na primer, građani koji plaćaju godišnji porez na dohodak građana imaju pravo na poreski kredit (tj. umanjenje poreza) za iznos ulaganja u alternativni investicioni fond i to do 50% ulaganja u toku kalendarske godine.

Spomenuo sam naše devizne propise i smatram da je dalja liberalizacija ovih propisa izuzetno bitna za raznovrsnost opcija investiranja. Naime, ukoliko već naše tržište kapitala ne uspeva da se razvije, oportuno je omogućiti rezidentima Srbije da lakše investiraju na strana tržišta kapitala. Takođe, stiče se utisak da, i pored određenih napora koji dolaze iz same Beogradske berze, nedostaju edukativne inicijative koje bi potencijalnim investitorima približile postojeće prilike.

Razgovarala: Vesna Lapčić

Napomena: Deo odgovora objavljen je u ediciji Finansije Top u izdanju B&F

1 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Lifestyle

Umetnost Janoške nadvisila kišu

by Vesna Lapčić

Fantastičnim nastupom Janoška Ansambla iz Slovačke zvanično otvoren jubilarni regionalni ArtLink Festival; umetnici i publika zajedno stvorili neponovljiv ambijent uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima, majstori improvizacije oduševljeni prijemom, rado uskoro ponovo u Srbiji; program Festivala se nastavlja nastupima eminentnih muzičara širom Srbije do 25. septembra

Ni provala oblaka i nužno pomeranje koncerta za kasniji termin nisu obeshrabrili i pokolebali fantastični Ansambl Janoška i veličanstvenu beogradsku publiku da koncert za zvanično otvaranje ovogodišnjeg ArtLink Festivala učine nezaboravnim kulturnim događajem i doživljajem za sve prisutne – na sceni i ispred nje. Svetski priznati velemajstori improvizacije iz Slovačke – klasičnog obrazovanja i višežanrovskog izvođačkog opusa – svojom autentičnom i vrsnom interpretacijom dela raznorodnog svetskog muzičkog nasleđa opravdali su sva očekivanja i strpljenje njihovih poklonika na ikoničnoj Sceni kod Pobednika.

„Predstavlja mi posebnu čast da vam najavim da će Ansambl Janoška večeras pred našom publikom održati svetsku premijeru njihovog novog albuma „Big B.“ – u čijem imenu slovo „B“ simbolizuje i naš grad, Beograd i Festival ima čast da dobije prvi primerak CDa“, u pozdravnoj reči prisutnima je naglasila direktorka i osnivač ArtLink Festivala, Jovana Višekruna Janković.

U najavi programa Festivala, istaknuto je da će i naredni koncerti biti priređeni u veličanstvenom ambijentu najpoznatijih tvrđava – podcrtavajući važnost tradicije, istorije i bogatog kulturnog nasleđa našeg regiona.  Slogani “Festivalski gradovi – umetnici za prirodu” i “Zvuk vode sa tvrđava” upotpunjuju misiju ovogodišnjeg ArtLink Festivala – da se koncertima u ovim izuzetnim ambijentima  oplemeni čulno iskustvo slušaoca novim zvučnim izrazima, i naglasi važnost očuvanja i obnovljivosti rečnih tokova i spomeničnog nasleđa. Zahvalnost za podršku realizaciji ovih društveno angažovanih aktivnosti Festivala izražena je generalnom sponzoru koncerta UNIQA osiguranju i partnerima Festivala JPV “Srbijavode”, kompaniji “Zepter”, Beogradskoj tvrđavi, gradu Beogradu, Fondu za Zapadni Balkan, Evropskoj Uniji i brojnim lokalnim partnerima širom regiona.

Koncertni program Janoška Ansambla započet je „Mađarskom igrom“ od Bramsa, a nastavljen velikim hitom Bitlsa „Jestrdej“ – čime su momentalno demonstrirali svoju interpretatorsku raznovrsnost, uz autentične aranžmane i nadahnutu improvizaciju.

Treća numera „Leons Dens“ (Leonov ples) – kompozicija pianiste Františeka Janoške – posvećena je njegovom drugom sinu, istoimenom nadarenom mladom muzičaru i plesaču Latino stila, uz napomenu kompozitora da se bavljenje muzikom prenosi sa kolena na koleno kroz čak sedam generacija članova porodice Janoška. Za izvođenje hita „Oblivion“ na sceni im se pridružio i stariji brat Ondrej, još jednom demonstriravši jedinstvenu moć kombinovanja klasike, džeza i pop muzike virtouza iz Slovačke.

Poslednja numera zvaničnog dela koncerta bila je još jedan veliki hit „čupavaca iz Liverpula“ – „Hej Džud“, a za nezaobilazni bis kao dar razgaljenoj publici izvedena je njihova verzija jednog od omiljenih regionalnih tradicionala – „Makedonsko devojče“ – uz zaslužene ovacije.

„Presrećni smo što smo opet među vama, u Beogradu – i znajte da ćemo se rado vratiti da nastavimo naše druženje. Drago nam je da smo imali vremena danas da – i pored kiše – prošetamo malo po vašem divnom gradu, pa i da uživamo u ćevapima i pljeskavicama“, duhovito su pozdravili publiku članovi Janoška Ansambla.

Koncertni program ArtLink Festivala nastavlja se koncertima eminentnog Izraelskog pianiste Adija Nojhausa 27.juna kod Nebojšine kule – odnosno 28.juna u novoj Koncertnoj dvorani u Novom Sadu. Koncertom Kamerate Balkanike, dirigenta i violiniste Fedora Rudina i violončeliste Jana Foglera na tvrđavi Ram obeležava se Međunarodni dan reke Dunav 29.juna u organizaciji JVP „Srbijavode“ i Opštine Velika Gradiška. Art Link Festival obeležiće i nastup Portugalskog pianiste Luisa Ahiusa na sceni kod Nebojšine kule 30.juna, potom nastup pianiste Pabla Rosija i kvinteta Kamarate Balkanike 2. jula u Feliks Romulijani – odnosno 3. jula u Tvrđavi Golubac. Program ArtLink Festivala će trajati do 25. septembra, sa nastupima nekih od vodećih imena svetske klasične muzike i „kros-over“ žanrova na brojnim istorijskim lokacijama širom našeg regiona.

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Željko Jović (NBS): Zbog konflikta u Ukrajini povećani troškovni pritisci i pogoršani izgledi za globalni privredni rast

by Vesna Lapčić

Viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Željko Jović rekao je da su zbog konflikta u Ukrajini povećani troškovni pritisci i pogoršani izgledi za globalni privredni rast, a pre svega se to odnosi na zonu evra i zemlje regiona sa kojima Srbija, prema njegovim rečima, ostvaruje značajne trgovinske i finansijske veze.

„Prema našoj novoj projekciji privredni rast će ove godine biti za 0,5 procentnih poena niži nego što smo imali neposredno pre izbijanja konflikata u Ukrajini i iznosiće između 3,5 i 4,5 odsto“, rekao je on na otvaranju konferencije „Rizici novog doba – dve godine pandemije: da li su novi modeli poslovanja trajno stanje, koje rizike nose i kako ih prevazići“ u organizaciji platforme Be Risk Protected.

Srednjoročni izgledi privrednog rasta nisu, prema njegovim rečima, menjani i ostaju povoljni uz projektovani BDP od četiri do pet odsto godišnje, pod pretpostavkom da se neće zaoštriti geopolitičke tenzije i da se neće prekinuti snabdevanje u energentima na globalnom niovu.

Govoreći o prethodne dve godine pandemije Jović je rekao da je Srbija relativno dobro prebrodila krizu, izazvanu pandemijom kovida 19 i da je odgovor NBS i Vlade bio pravovremen, sveobuhvatan i odgovarajući.

„Ta ocena došla je i od značajnih međunarodnih institucija kao što su Međunarodni monetarni fond (MMF), Svetska banka, Evropska komisija i kreditne insititucije“, rekao je on.

Istakao je da je u zdravstvenim uslovima bilo vidljivo ograničenje kretanja robe i ljudi i da je to imalo značajne posledice na ekonomsku aktivnost.

Jović je ocenio da je to imalo, uglavnom negativan uticaj na tražnju robe i usluga, smanjenje proizvodnje određenih proizvoda kao i na smanjenje mogućnosti pružanja određenih usluga.

„Uspeli smo da povećamo proizvodne kapacitete kao i da sačuvamo investicioni kapital i potrošačko investiciono poverenje i da sprečimo trajnije posledice. NBS je preduzela neke mere u pandemiji, kao što su smanjenje referentne kamatne stope, moratorijum na otplatu kredita, izmena regulative kojom je stanovništvu omogućen lakši pristup izvorima finansiranja, uvođenje grejs perioda, odobravanje dinarskih kredita malim i srednjim preduzećima po povoljnijim uslovima“, rekao je Jović.

Podsetio je da su uslovi dinarskih zaduživanja i otplate kredita bili najpovoljniji do sada, što je omogućeno da kreditna aktivnost beleži visoke stope rasta.

Kao rezultat, u tri tromesečja, nakon šoka izazvanog pandemijom, ostvarena je stopa privrednog rasta od 6,4 odsto, kumulativno.

„Pritom, učešće problematičnih kredita je dodatno smanjeno na najniži nivo od 3,3 odsto u aprilu. Nije došlo do pogoršanja kvaliteta banaka, one su nastavile da podržavaju privredni rast“, rekao je Jović.

 

0 comment
1 FacebookTwitterPinterestEmail
Finews

OTP banka Srbija učestvuje u  Programu podrške malim preduzećima za nabavku opreme

by Vesna Lapčić

OTP banka Srbija i ove godine učestvuje u  Programu podrške malim preduzećima za nabavku opreme, u okviru kog se kombinuju povoljni krediti i bespovratna sredstva namenjena investicijama i podsticaju bržeg privrednog razvoja. Program sprovodi Ministarstvo privrede u saradnji sa Razvojnom agencijom Srbije i uz podršku projekta „Srbija i EU – Oprema za privredu“ koji finansira Evropska unija.

„OTP banka kao najveći kreditor privrede i stanovništva i lider na tržištu faktoring, lizing i e-commerce usluga, posebno je posvećena i segmentu malih i srednjih preduzeća što dokazuje i odlukom da učestvuje u ovom Programu. Naša banka je odabrana na ovogodišnjem tenderu Ministarstva privrede kao jedna od najbolje rangiranih banaka i lizing kuća, a na osnovu svoje  ponude i ispunjenih tenderskih uslova. Cilj nam je da budemo značajna podrška klijentima ovog segmenta kako bi razvijali svoje poslovanje, što ostvarujemo i kroz našu ponudu specijalno kreiranu za mala preduzeća i preduzetnike“, izjavio je Marko Đukić, direktor Direkcije za Mali biznis OTP banke Srbija.

Kroz Program se ove godine dodeljuju bespovratna sredstva mikro i malim preduzećima, preduzetnicima i zadrugama, privrednim subjektima koji obavljaju proizvodnu ili građevinsku delatnost, za nabavku opreme, a ukupna bespovratna sredstva iznose oko 3,1 milijardu dinara. Cilj Programa je olakšavanje finansiranja nabavke opreme i jačanja konkurentnosti malih preduzeća, kao podrška investicijama i podsticaj bržem privrednom razvoju.

Privredni subjekti mogu ostvariti pravo na bespovratno sufinansiranje do 25% od neto vrednosti opreme koja se nabavlja. Učešće iz sopstvenih sredstava preduzeća iznosi 5% od ukupne vrednosti opreme, dok se ostatak od 70% može obezbediti kroz povoljan kredit OTP banke. Visina bespovratnih sredstava određuje se u odnosu na broj zaposlenih na neodređeno vreme, a iznos odobrene bespovratne pomoći ne može biti manji od 500.000 dinara, niti veći od 5.000.000 dinara.

Ukoliko ste zainteresovani za Program podrške malim preduzećima za nabavku opreme, dodatne informacije možete dobiti u najbližoj ekspozituri OTP banke  gde možete i predati dokumentaciju kao i zahtev za kredit. Za više informacija pozovite Kontakt centar OTP banke ili saznajte detalje na sajtu OTP banke.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
BIZ Info

Eaton će proširiti saradnju sa Microsoft-om kada je reč o mrežnoj interaktivnoj UPS tehnologiji

by Vesna Lapčić

Kompanija za inteligentno upravljanje energijom, Eaton, objavila je da će proširiti svoju saradnju sa Microsoftom kako bi ubrzala primenu svoje EnergyAware tehnologije sistema za zaštitu napajanja (UPS) u ključnim segmentima širom sveta. Proširenje je deo novog strateškog okvirnog sporazuma između Eaton-a i Microsoft-a, koji je osmišljen za velike razvojne projekte u industriji, uključujući digitalnu transformaciju, održivost i energetsku tranziciju.

Ključni element strateškog okvirnog sporazuma je uključivanje Eaton-ove vlasničke tehnologije EnergyAware UPS u Microsoft projekte. Primarna funkcija UPS-a je da obezbedi zaštitu rezervnog napajanja ključnim aplikacijama i objektima i da ih zaštiti od prekida u mreži ili problema sa kvalitetom električne energije. Kroz blisku saradnju tokom nekoliko godina, Eaton i Microsoft su dodavali nove digitalne mogućnosti UPS-u, što mu omogućava da se koristi kao distribuirani energetski resurs (DER) za podršku mrežama sa visokim nivoima varijabilne proizvodnje obnovljive energije.

Ovo će omogućiti novu generaciju „mrežno interaktivnih“ centara podataka, uključujući i one kojima upravlja Microsoft, kojima će se pružiti podrška mrežnim operaterima u pružanju ključnih usluga fleksibilnosti. Prodaja fleksibilnosti u mreži je prilika za centre podataka da unovče nedovoljno iskorišćena sredstva, na primer obezbeđivanjem skladištenja energije i pružanjem usluga brzog odziva frekvencije koje će mrežnim operaterima sve više trebati kako se obnovljivi kapaciteti povećavaju i mreža gubi inerciju povezanu sa proizvodnjom fosilnih goriva.

Objašnjavajući značaj ovoga, Craig McDonnell, viši potpredsednik i generalni menadžer odeljenja za energetsku tranziciju i digitalne tehnologije u Eaton-u, izjavio je sledeće:

„Mrežni interaktivni UPS pomaže u dekarbonizaciji energije na nivou mreže, što znači da se njegova prednost u pogledu održivosti proteže izvan centra podataka. Ovo menja igru u smislu upravljanja energijom u okviru ukupnog profila uticaja centra podataka na životnu sredinu.“

„Mrežni interaktivni centar podataka je centar u kome opsežan električni sistem funkcioniše ne samo s ciljem zašte IT podataka i aplikacija klijenata, već i da pruži vredne usluge u području električne energije operateru prenosnog sistema i mreži. Ove pomoćne usluge će biti sve važnije u cilju pružanja podrške mrežama da se izbore sa visokim nivoom varijabilne obnovljive energije“, rekao je Sean James, direktor istraživanja centra podataka, Microsoft.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacPreporucujemoSlider

Novo istraživanje preduzeća koje su sprovele EIB, EBRD i SB: Da li su preduzeća na Zapadnom Balkanu pripremljena za još jednu krizu?

by Vesna Lapčić

Rat u Ukrajini i ekonomska kriza dogodili su se upravo u vreme kada se Zapadni Balkan oporavljao od šoka izazvanog kovidom-19. Istraživanje pod nazivom „Otpornost biznisa na Zapadnom Balkanu u vremenima nove krize”, koje je glavni ekonomista EIB Debora Revoltela predstavila na sastanku Strateškog odbora Investicionog okvira za Zapadni Balkan u Rimu, ispituje kako su preduzeća u regionu prebrodila oštar pad izazvan pandemijom i koliko su pripremljena za suočavanje sa budućim izazovima. Rezultati su izvedeni iz izveštaja pod nazivom Poslovna otpornost u pandemiji i šire, koji su nedavno inicirali i zajednički objavili EIB, EBRD i MMF, a koji obuhvata širi region Istočne Evrope i Centralne Azije.

Preduzeća su do sada prošla kroz pandemiju bolje nego što se u početku strahovalo. Izgubila su 29% prometa i otpustila 9% svoje radne snage, pri čemu je pandemija posebno teško pogodila sektor usluga sa direktnim kontaktima sa korisnicima i mala i srednja preduzeća. Međutim, ogromna podrška politike pomogla je da se spreče masovni stečaji tako da je samo 3% preduzeća u regionu podnelo zahtev za stečaj ili trajno prestalo sa radom. Izveštaj pokazuje da su se preduzeća koja su bila uključena u globalne lance vrednosti, ona koja su bila inovativnija u prošlosti, ona koja su bila digitalizovanija i ona sa kvalitetnijim upravljanjem bolje prilagodila tokom pandemije. Proširila su svoje onlajn prisustvo, prešla na rad na daljinu, prilagodila proizvodnju ili efikasnije iskoristila dostupnu podršku politike. Državni programi su igrali stabilizujuću ulogu, ublažavanjem stresa ranjivih preduzeća, kao što su manja preduzeća, samostalne firme i one koje nemaju mogućnost dozvoljenog prekoračenja po računu.

„Rat u Ukrajini ponovo stavlja na probu otpornost privreda Zapadnog Balkana dok se one oporavljaju od pandemije,” rekla je Debora Revoltela, glavni ekonomista EIB. „Novi rizici i povećana neizvesnost vrše pritisak na prekogranične tokove i trgovinu. To je relevantno jer naša analiza pokazuje da su otpornost i inovacije preduzeća povezane sa njihovim učešćem u globalnim lancima vrednosti i trgovini. U fazi potencijalnih trendova deglobalizacije, Zapadni Balkan treba da nadogradi svoju konkurentsku prednost koja se ogleda u čvrstim vezama sa EU i da je dodatno učvrsti, kao odskočnu dasku za brži razvoj.”

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
BIZ Info

Fortenova grupa zaključila 2021. s neto dobit od 523 miliona kuna

by Vesna Lapčić

Ukupni konsolidovani prihod Fortenova grupe iz kontinuiranog poslovanja za 2021.  iznosio je 31,4 milijardi kuna, uz konsolidovanu prilagođenu EBITDA-u u iznosu od 1.955 miliona kuna i neto dobit od 523 miliona kuna, nakon dobitka od prodaje grupe zamrznute hrane. Grupa je godinu zaključila s 1.872 miliona kuna novčanih sredstava na računima.

Ti rezultati su jednaki rastu konsolidovanog prihoda iz kontinuiranog poslovanja od 65 posto te rastu prilagođene konsolidovane EBITDA-e od 52 posto u odnosu na 2020. godinu. Glavni je pokretač uspešnosti konsolidovanih rezultata činjenica da je Poslovni sistem Mercator od 1. maja 2021. konsolidovan u rezultate Fortenova grupe.

U poređenju s rezultatima na kraju 2020., 18 društava iz osnovnih delatnosti Grupe, isključujući segment zamrznute hrane koji je prodat te uključujući punu godinu društava Mercator grupe, na jednakoj je osnovi zabeležilo porast prihoda od 5 posto, povećanje EBITDA-e od 20 posto i povećanje EBIT-a od 64 posto.

Ti su se pozitivni trendovi rasta nastavili 2022. te je 18 društava iz osnovnih delatnosti Grupe u prvom tromesečju 2022. na jednakoj osnovi ostvarilo 6 posto veći neto prihod od prodaje, 2 posto veću EBITDA-u i 6 posto veći EBIT u poređenju s prvim tromesečjem prošle godine.

„Prošle i početkom ove godine ostvarili smo snažne rezultate, pri čemu su ključna postignuća refinansiranje, prenos i integracija Mercatora uz trenutno ostvarivanje planiranih sinergija, zaključenje prodaje segmenta zamrznute hrane i posledično smanjenje koeficijenta zaduženosti u trećem tromesečju 2021. te značajna operativna poboljšanja i dobra letnja sezona. Usled toga naša neto dobit u iznosu od 523 miliona kuna predstavlja poboljšanje za 1,8 milijardi kuna u odnosu na 2020., a novčana pozicija ostaje vrlo snažna te iznosi 1,9 milijardi kuna na kraju 2021. Prošla je godina za nas prva u proteklih pet godina, od početka postupka izvanredne uprave i osnivanja Fortenova grupe, u kojoj je Grupa ostvarila dobit, što za nas predstavlja značajnu prekretnicu.

Za nama je zaista izvrsna godina u pogledu rezultata i osnažene kapitalne i finansijske strukture, čime su položeni temelji za nastavak rasta. Sve aktivnosti koje smo sprovodili bile su usmerene na podizanje vrednosti te ukupne korporativne i društvene odgovornosti Fortenova grupe u smislu uticaja koji kao najveći poslodavac u regiji imamo na sve privredne grane.

Posebno sam ponosan na činjenicu da je sve što smo radili rezultiralo ispunjenjem jednog od naših najvažnijih ciljeva – povećanjem investicione snage Fortenova grupe, koja je sad u poziciji 2022. da pokrene regionalni investicioni ciklus vredan više od 130 miliona evra. Sva su naša ulaganja usmerena na održivije i efikasnije poslovanje kako bi se dalje izgrađivale vodeće pozicije naših delatnosti. Hteo bih isto tako da naglasim da smo osim svega navedenog 2021. postavili vrlo ambiciozne ciljeve kad je reč o ekološkim, društvenim i upravljačkim temama i pripremili prvi Izvešaj o održivosti, koji će biti objavljen ovih dana“ – izneo je ključna obeležja poslovanja u 2021. Fabris Peruško, glavni izvršni direktor i član Upravnog odbora Fortenova grupe.

James Pearson, izvršni direktor za finansije Fortenova grupe, rekao je: „Nastavljamo da ostvarujemo planirano finansijsko osnaživanje i pojednostavljivanje strukture Grupe. Putem transakcija koje se odnose na Mercator, grupu zamrznute hrane te niz prodaja neosnovnih delatnosti i nekretnina 2021. smanjili smo dug za 4,4 milijarde kuna, što je rezultiralo koeficijentom zaduženosti od 4,3x na kraju godine. Radi se o značajnom smanjenju koeficijenta zaduženosti od 6,8x koji smo imali početkom godine, što pokazuje kakav smo veliki iskorak napravili.

Rezultati isto tako svedoče o sposobnosti i velikoj otpornosti zaposlenih Grupe. Uprkos COVID-u, potresima, pritiscima u lancima snabdevanja, inflaciji itd. oni nastavljaju da postižu zadate ciljeve, bilo da je reč o poboljšanju usluga ka kupcu, unapređenju postojećih ponuda ili razvoju novih, što je sve dovelo do navedenih rezultata“ – rekao je Pearson.

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
FintechSlider

Bitkoin bi mogao da još padne. Do koje vrednosti?

by Vesna Lapčić

Bitkoin bi mogao da izgubi dodatnih 40 odsto u odnosu na trenutne nivoe, odnosno da dođe do vrednosti od 13.000 dolara.

„I dalje bismo prodavali ove vrste kriptovaluta u postojećem okruženju“, rekao je u utorak za CNBC „Squak Box Europe“ Ian Harnet, suosnivač i glavni investicioni direktor kompanije Absolute Strategy Research.

„To je zaista igra likvidnosti. Ono što smo otkrili je da to nije ni valuta, ni roba i svakako nije skladište vrednosti.“

Harnet je rekao da ranija dešavanja sa kriptom pokazuju da bitkoin ima tendenciju da padne za otprilike 80% u odnosu na maksimum svih vremena. U 2018. godini, na primer, kriptovaluta je pala na blizu 3.000 dolara nakon što je dostigla vrhunac od skoro 20.000 dolara krajem 2017.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
BIZ Info

Kompanija Vivo ulazi na 11 evropskih tržišta

by Vesna Lapčić

Kompanija Vivo će poslovati na 11 novih evropskih tržišta širom regiona; pored Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Grčke, Crne Gore, Severne Makedonije i Portugala, proširila je svoje poslovanje i na Slovačku i Sloveniju u zadnjih šest meseci, a tokom godine će se proširiti i na Holandiju. Predstavnici skoro svih tržišta prisustvovali su panevropskoj premijeri novog vivo flagship uređaja – X80 Pro, u Berlinu.

Strategija rasta brenda vivo u Evropi se fokusira na stabilno i održivo poslovanje u Evropi. Uspešan razvoj regionalnog poslovanja izgrađen je na snažnim lokalnim i Evropskim partnerstvima poput onih sa UEFA EURO 2020 i 2024, u okviru kojih je vivo imenovan za zvanični pametni telefon EURO šampionata na globalnom nivou. Ova partnerstva, strateške investicije i održive veze nastavljaju da pokazuju pozitivne rezultate. vivo je jedan od najbrže rastućih brendova u Evropi i kotira se među top pet mobilnih brendova na nekoliko evropskih tržišta.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Newer Posts
Older Posts