Home Author
Author

Vesna Lapčić

SliderVesti

Svetu prete pandemija, propusti u sajber bezbednosti i digitalna nejednakost

by Vesna Lapčić

Izveštaj o globalnim rizicima za 2021. Svetskog ekonomskog foruma (Global Risk Report 2021, WEF) analizira najveće svetske rizike na kraći i duži rok.

Među najvećim rizicima jeste rizik ekstremnih vremenskih neprilika.

Pod njim se podrazumevaju gubici ljudskih života, šteta na ekosistemima, uništenje imovine ili finansijski gubici na globalnom nivou, kao rezultat ekstremnih vremenskih događaja: hladnih frontova, požara, poplava, toplotnih talasa, oluja…

Slede propusti u sajber sigurnosti, koji za posledicu mogu da imaju velike finansijske gubitke.

Kada je reč o sajber sigurnosti, Izveštaj, ovaj put, objedinjuje dva rizika. Tako su sajber napadi (cyberattacks) i zloupotreba podataka (data fraud ) spojeni u jedan rizik – propuste u sajber sigurnosti, odnosno neuspeh mera sajber sigurnosti (failure of cybersecurity measures).

Digitalna nejednakost navodi se kao peti po veličini rizik, u vezi sa kratkoročnom pretnjom po svet. Jaz između onih kojima su digitalne tehnologije dostupne i onih kojima nisu i dalje se povećava među zemljama, ali i unutar samih država. To, posledično, ograničava ulaganje u digitalno obrazovanje, što vodi ka smanjenoj ekonomskoj mobilnosti pojedinca.

Rizici na kraći i duži rok

Preostalih pet najvećih rizika, kada je reč o očekivanjima na kratak rok, do dve godine,  odnose se na dugotrajnu stagnaciju, terorističke napade, razočaranje mladih, eroziju socijalnog jedinstva i – loš uticaj ljudi na životnu sredinu.

Među rizicima na srednji rok, broj jedan drži rizik – „pucanje imovinskog balona“, poput onoga iz 2008. godine. Sledi slom IT infrastrukture, nestabilnost cena, šokovi u snabdevanju robom, kriza duga.

Na dugi rok, od pet do 10 godina, najveći rizici su: oružje za masovno uništavanje, propast države, gubitak biološke raznovrsnosti, negativan tehnološki napredak…

Osim vremenskog horizonta rizika koji su pretnja po svet, Izveštaj rangira rizike i prema verovatnoći dešavanja i prema nivou globalnog uticaja.  Među najvećim verovatnoćama rizika u narednih deset godina su ekstremno vreme, neuspeh u klimatskim promenama i štete koju ljudi naprave prema životnoj sredini.

Takođe i koncentracija digitalne snage, digitalna nejednakost i neuspeh u sajber bezbednosti.

Na prvom mestu među rizicima koji bi imali najveći globalni uticaj su:

  • zarazne bolesti
  • neuspeh u  klimatskim promenama i drugi ekološki rizici
  • oružje za masovno uništavanje
  • krize po život
  • dužničke krize,
  • kvar IT infrastrukture.

 Među najneposrednijim rizicima – onima koji su najverovatniji da svet zadese u naredne dve godine, nalazi se:

  • kriza  zapošljavanja i egzistencije
  • razočaranje mladih
  • digitalna nejednakost,
  • ekonomska stagnacija šteta po životnu sredinu koju je napravio čovek
  •  urušavanje socijalnog jedinstva i teroristički napadi

Foto: Pixabay.com

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
IntervjuSlider

Igor Macura: Kako je NLB Grupa sprovela akviziciju Komercijalne banke

by Vesna Lapčić

„Sam proces akvizicije je inače izuzetno osetljiv i veoma je bitno da se sprovede uz punu disciplinu svih učesnika u projektu kako bi se donele prave odluke. Svaka greška može dovesti do nepotrebnih iznenađenja u kasnijim fazama transakcije. Mnoge faze u procesu su bile prilično izazovne, od same odluke Nadzornog odbora da se krene u proces davanja ponude, pa sve do samog preuzimanja. Neke posebne faze koje bih izdvojio su na primer, proces procene poslovanja Komercijalne banke (due dilligence) koji je bio posebno zahtevan. To je praktično bio projekat sam za sebe gde je u jednom trenutku više od 180 kolega iz NLB-a i eksternih konsultanata radilo na analizi.“

Opširnije na: Bonitet.com

Ovim rečima Igor Macura, Country Manager za Srbiju i Crnu Goru, NLB Group, za „Svet osiguranja“ odgovorio je na pitanje, šta je bio najveći izazov za NLB Group, kao kupca u procesu privatizacije Komercijalne banke. Naš sagovornik aktivno je učestvovao u akviziciji najveće domaće banke, u složenom procesu koji se odvijao u sred pandemije koja jeste usporila, ali ih nije pokolebala u nameri.

„Mogu da kažem i da je proces pripreme aplikacije za Evropsku centralnu banku za odobrenje same akvizicije bio važan korak u procesu, gde smo napravili ozbiljne analize kako će integracija Komercijalne banke uticati na NLB Group i gde je hiljade strana dokumentacije pripremljeno za regulatora. Naravno ne isključujem i sam proces pripreme za preuzimanje koji je obuhvatao tranziciju rukovodstva, pripremu za prvo izveštavanje i druge radnje“, dodaje Macura.

Šta su i gde su bile najveće prepreke u procesu akvizicije, a šta je po Vašem mišljenju ono šta bi mogle da budu u operativnom i regulatornom spajanju?

Najveći izazov u samom procesu akvizicije bila je COVID-19 kriza koja je uticala na sam proces priprema i koja je unela dosta neizvesnosti. U trenutku kada je kriza počela, niko sa sigurnošću nije mogao da kaže kako će uticati na ekonomsku situaciju u Srbiji, na Komercijalnu banku ili NLB Group. To nam je dosta produžilo sam proces i imali smo mnogo dodatnih pitanja i diskusija sa regulatorom. Testirali smo projekcije, radili procene kako možemo projekat integracije da izvedemo na daljinu, analizirali sve operativne rizike. Sada, kada je ova faza završena, mogu da kažem da je bilo interesantno iskustvo, ali nije bilo tako lako u momentu kada se dešavalo.

Koliko je COVID-19 u hodu promenio planove?

COVID-19 kriza ozbiljno produžila sve rokove koje smo planirali u procesu preuzimanja Komercijalne banke. Po nekom prvom planu, ideja je bila da dobijemo sva neophodna odobrenja i zatvorimo transakciju početkom trećeg kvartala prošle godine. Naravno, kako je kriza došla i kako su krenula prva zatvaranja, definitivno je veliki deo tržišta bio zatečen takvim stanjem. Mi smo konkretno morali da uradimo reviziju naših planova, što je zahtevalo dodatno vreme, tako da smo umesto jula došli do decembra prošle godine. Na sve to moram da dodam da je način rada, gde smo svi radili udaljeno, dodatno otežao sve pripreme za preuzimanje, timovi koji su bili uključeni, kako na strani Komercijalne banke, tako i na strani NLB Group su toliko profesionalno i disciplinovano prišli pripremi samog preuzimanja da je na kraju sam proces završen skoro bez ijednog problema ili kašnjenja. Da mi je neko rekao pre svega ovoga, da ovako jedan zahtevan posao može da se odradi skoro „od kuće“, ne bih mu verovao. Nažalost, neke planirane aktivnosti kao proslava preuzimanja, morale su da budu odložene, ali planiramo to da nadoknadimo kada se situacija normalizuje.

Na kraju, ovaj način udaljenog i digitalnog poslovanja je postao novi standard koji otvara nove mogućnost za saradnju zaposlenih i fleksibilnost, jer je očigledno da možemo kvalitetno da završimo posao i ako ne sedimo fizički zajedno.

Ova transakcija je važna tačka u okviru transformacije NLB Group u regionalnog šampiona, s obzirom da su to težnje, koji su sledeći strateški koraci?

U ovom trenutku u fokusu imamo dve stvari – naše zaposlene i naše klijente. Kada govorimo o zaposlenima, mi moramo da obezbedimo da se naše nove kolege iz Komercijalne banke uspešno uključe u NLB porodicu. Što se naših klijenata fizičkih lica tiče, predstoji nam period ubrzane digitalizacije i modernizacije poslovanja banke, kako bi pronašli nove načine da pružimo što kvalitetniju uslugu. To znači da će klijenti imati novu, digitalnu i mobilnu platformu, verovatno jednu od najnaprednijih na tržištu, investiraćemo u sisteme za upravljanje podacima, unapredićemo servis kontakt centra, koji će biti dostupan kroz sve kanale i još dosta drugih unapređenja. Što se tiče pravnih lica, ona će moći sada da koriste sve prednosti regionalnih platformi za dokumentarno poslovanje, faktoring, lizing. U svakom slučaju, klijenti će osetiti primetan pomak u kvalitetu usluge.

S obzirom da će dve banke funkcionisati kao dva entiteta, šta će tu biti glavni zadaci u procesu tranzicije dok ne postanu jedna banka?

Kao što ste već pomenuli, NLB i KB u svim zemljama u kojima su obe banke prisutne, nastaviće da rade kao zasebne banke sve do konačnog pravnog spajanja. Proces spajanja banaka je jako kompleksan i zahtevan, a posebno je kompleksno koordinirati taj projekat paralelno u tri zemlje. Jedna od glavnih pretpostavki je da proces integracije ne sme da ima velikog uticaja na normalno poslovanje sa klijentima i regulatorom, kako bi se obezbedila nesmetana tranzicija.

Mi smo naravno definisali neke ključne strateške smernice: KB i NLB će nastaviti da rade punom snagom kao odvojene banke sve do pravnog spajanja. Mi želimo da sačuvamo sve najbolje talente iz svih banaka na ovim tržištima i zbog toga ćemo organizovati transparentan proces nominacija i procene najboljih kandidata za buduće pozicije. Glavna vrednost organizacije dolazi od ljudi koji u njoj rade i definitivno želimo da najbolji nađu svoje mesto. Naš cilj je i da izgradimo modernu, digitalizovanu i efikasnu banku sa značajno unapređenim kvalitetom usluge. Sve to podrazumeva ozbiljnu transformaciju procesa i načina rada koja će trajati u narednih nekoliko godina.

Šta bi trebalo što pre promeniti u poslovanju Komercijalne banke, odnosno NLB banke?

Postoje određena strateška poboljšanja, koja smo primetili još u fazi pre akvizicije, koja će definitivno imati prioritet, kao što je unapređenje kontakt centra, ubrzanje usluge u ekspoziturama (pojednostavljenje određenih administrativnih procesa), i unapređenje usluge preko mreže bankomata. Postoji naravno i mnogo veći broj zadataka koji će se dešavati u pozadini jer moramo da obezbedimo i usklađivanje procesa sa standardima Grupe i evropskog regulatora.

Kako će se odvijati proces prilagođavanja, a to je ono što sigurno očekuje i zaposlene, ali i klijente Komercijalne banke?

Očekuje se da će proces integracije banaka u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj trajati nešto više od godinu dana, različit plan je predviđen u različitim zemljama, ali Srbija je naravno najzahtevnija. Naš cilj je u svakom slučaju da završimo spajanje u prvoj polovini naredne godine. Što se tiče Crne Gore i Republike Srpske računamo da taj proces može biti još i brži. Planiramo da u isto vreme radimo i pravno spajanje i operativnu/tehničku integraciju.

Pored tehničke integracije, integracija zaposlenih predstavlja najveći prioritet, jer na kraju ona utiče na promenu kulture u samoj organizaciji. Planirali smo precizan plan integracije za zaposlene, koji će uključivati profesionalno organizovan proces izbora rukovodilaca, kao što sam pomenuo, sa ciljem da obezbedimo najbolje talente za buduću banku. To je jedan od prvih zadataka u procesu integracije. Pored rukovodilaca, planiramo i sveobuhvatnu evaluaciju svih zaposlenih. U skladu sa našim ciljem da izgadimo modernu i digitalizovanu banku, to naravno za sobom povlači i određenu optimizaciju procesa u banci (u skladu sa trenutnim tendencijama u bankarskoj industriji). Naglašavamo da će proces integracije i optimizacije biti u potpunosti fer i transparentan i da će biti otvoren za komunikaciju sa svim zanteresovanim stranama u skorijem periodu.

Takođe, planiramo da uskladimo pristup ka klijentima koji će tokom procesa integracije biti slobodni da biraju usluge obe banke, uz određene pažljivo usklađene pogodnosti. Izbor usluga klijenti će moći da naprave u svom najboljem interesu. Na primer, to može da bude otvaranje računa bez dodatnih mesečnih naknada za održavanje u drugoj banci, o čemu će biti pravovremeno obaveštni od strane svojih bankara.

Preuzeto sa portala Bonitet.com

Kompletan intervju je objavljen u časopisu Svet osiguranja.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Vesti

Neto dobit Erste banke 1,33 milijardi diranara u 2020.

by Vesna Lapčić

Erste banka je na kraju četvrtog kvartala 2020. godine ostvarila neto dobit 1,33 milijardi dinara, što je za 50,2% niži rezultat u odnosu na isti period 2019. godine, i u skladu je sa procenama.

„Izazovna godina je za nama. Godina u kojoj smo pokazali koliko su važne stabilnost i pripremljenost, ali u isto vreme i fleksibilnost, međusobno razumevanje i podrška. Situacije kroz koje smo prošli zajedno sa našim klijentima  predstavljale su test, ali i dokaz da klijenti mogu u svakom trenutku da se oslone na nas. To je rezultiralo rastom ukupnih depozita od više od 38 odsto i kredita više od 17 procenata. Izuzetno sam zahvalan svojim kolegama na zalaganju, jer smo godinu velikih iskušenja završili na prvom mestu po korisničkom iskustvu klijenata fizičkih lica“, izjavio je Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste Bank a.d. Novi Sad.

„ Prepoznajući neizvesnost u čitavoj Evropi i sledeći pre svega odgovoran pristup u upravljanju novcem naših klijenata, deo profita rezervisali smo za potencijalne troškove rizika u okolnostima pandemije. U isto vreme, nastavljamo sa intenzivnim ulaganjima značajnih sredstava u prelazak na novi operativni sistem Banke, koji će nam pružiti još veću fleksibilnost i omogućiti da se još više posvetimo potrebama klijenata, jer dobro korisničko iskustvo predstavlja prioritet u modernom bankarstvu“, zaključio je Carić.

Krediti stanovništvu i mikro klijentima uvećani za 16% u odnosu na kraj 2019. godine i iznose 97,05 milijardi dinara; depoziti stanovništva i mikro klijenata veći za 28,2% i iznose 101,32 milijardi dinara.

Krediti pravnim licima uvećani za 18,8% u odnosu na kraj 2019. godine i iznose 94,15 milijardi dinara; depoziti pravnih lica su uvećani za 57,4% i iznose 74,27 milijardi dinara.

Dobit od kamata viša za 11,5% u odnosu na isti period prethodne godine i iznosi 8,16 milijardi dinara, dok je dobit od naknada i provizija viša za 7,9% i iznosi 1,91  milijardi dinara.

Bilansna suma je uvećana za 24,1%, sa 231,45 milijardi dinara na kraju 2019. godine na 287 milijardi dinara na kraju 2020. godine.

NPL racio na kraju 2020. godine iznosi 1,4%.

 Erste Grupa ostvarila neto rezultat od 783 miliona evra u godini pogođenoj virusom korona

 Finansijski direktor (CFO) Erste Grupe Stefan Dorfler:„Postigli smo dobre rezultate na svim svojim tržištima u godini koja je pred nas stavila izuzetne izazove. Naši operativni rezultati su ostali stabilni i naša kapitalizacija je odlična. Želimo da naši akcionari učestvuju u tim rezultatima, te ćemo zato – u skladu sa preporukom ECB – predložiti dividendu od 50 centi po akciji za 2020. na Godišnjoj skupštini akcionara i takođe ćemo rezervisati do jedan evro po akciji za potencijalnu buduću isplatu dividende.”

  • Krediti klijentima su zabeležili porast od 3,6%, a ukupni depoziti klijenata zabeležili su porast od 9,9%.
  • Koeficijent kapitala CET 1(konačni) ponovo je zabeležio rast, sa 13,7% na 14,2%.
0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Preduzetnički KutakSlider

Sve važnija uloga direktora za održivi razvoj u budućnosti

by Vesna Lapčić

Iako je manje od 15% ispitanika izjavilo da imaju direktora za održivi razvoj, više od 75% kaže da imaju sličnu ili ekvivalentnu poziciju, od kojih su najčešće rukovodilac sektora za održivi razvoj ili rukovodilac sektora za ekologiju, društvo i upravljanje, pokazuju nalazi globalne ankete stručnjaka i drugih visokih rukovodilaca za održivi razvoj o ulozi direktora za održivi razvoj u rešavanju najvažnijih ekoloških, socijalnih i upravljačkih pitanja koju je sproveo Institut za međunarodne finansije i Deloitte UK.

„Kompanije za finansijske usluge mogu odigrati ključnu ulogu u prelasku na niskokarbonsku privredu zasnovanu na održivim finansijama i istovremeno podsticati sopstveni razvoj. Veoma sam srećna što izveštaj, koji su zajedno pripremili Institut za međunarodne finansije i Deloitte, pruža uvid u to kako direktor za održivi razvoj može pomoći u daljem napretku“, kaže Miroslava Gaćeša, direktorka u Sektoru za upravljanje rizicima. „Jedno je sigurno: to je zajednički napor čitavih kompanija i zahteva snažnu stratešku podršku, a svaka kompanija mora pronaći svoj pristup koji odgovara njenoj strukturi i kulturi.“

Istraživanje je otkrilo da direktor za održivi razvoj postaje „glavni i odgovorni za definisanje smisla organizacije“ i da je odgovoran za razumevanje i predviđanje promena u spoljašnjem sistemu održivosti kao i za transformisanje poslovnog modela svoje kompanije kako bi ona spremno odgovorila na novonastale izazove. Skoro svi ispitanici smatraju da će uloga direktora za održivi razvoj postati još važnija u sledeće dve godine, s obzirom na to da je održivost i dalje ključni prioritet za ovu industriju.

„Suočavanje sa klimatskom krizom zahteva zajedničko delovanje, a kompanije širom sveta moraju biti njegovi pokretači“, izjavila je Miroslava. „Direktori za održivi razvoj fokusirani na merljivu, odlučnu akciju mogu da pomognu u ostvarenju tog cilja i što im damo veća ovlašćenja to će i efekat biti veći na sve oblasti organizacije. Od toga zavisi budućnost naših ljudi, planete i profesije“.

Ostali nalazi iz izveštaja:
• Iako se konkretna ovlašćenja direktora za održivi razvoj razlikuju koliko i kompanije u kojima rade, istraživanje je utvrdilo tri ključne teme u pogledu opštih odgovornosti direktora za održivi razvoj:
1. Razumeti spoljašnje okruženje i ponuditi uvide;
2. Pomoći kompaniji u preoblikovanju strategije;
3. Osigurati promišljeno vođstvo i pomoći u usklađivanju timova kroz uključivanje, osposobljavanje i povezivanje.

• Ispitanici direktore za održivi razvoj smatraju stratezima, uticajnim osobama i odgovornim za to da rezultati ekoloških, socijalnih i upravljačkih pitanja postanu vidljivi za sve delove poslovanja. Umrežavanje, poznavanje organizacije i utemeljenost u poslu smatraju se ključnim za postizanje ovog cilja.

• Jedna trećina ispitanika odgovara izvršnim direktorima. Direktori za održivi razvoj, koji direktno izveštavaju izvršne direktore, takođe su izjavili da je taj odnos razlog efikasnosti njihove uloge.
Nalazi ovog izveštaja zasnivaju se na odgovorima 80 stručnjaka za održivost i visokih rukovodilaca iz preko 70 organizacija, uključujući direktore održivog razvoja, izvršne direktore, direktore za rizike, kao i rukovodioce održivog razvoja, životne sredine, društvenih i pitanja upravljanja i strategije. Ispitanici su predstavnici društava za upravljanje sredstvima i fondovima, osiguravača i banaka u Evropi, Severnoj Americi, Aziji i na tržištima u razvoju.

Foto: Pixabay.com

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Očekuje se rast ekonomske aktivnosti u 2021.

by Vesna Lapčić

Erste Grupa, čije su akcije listirane na berzi, je optimistična kad je reč o tekućoj finansijskoj godini. Ovaj optimizam je zasnovan na očekivanom rastu ekonomske aktivnosti između +3% i +6% u ekonomijama Centralne i Istočne Evrope (CIE). Uprkos zaostalom efektu iz prethodnih godina na stečajeve u Austriji i regionu CIE, banka očekuje da će tokom tekuće godine njeni troškovi rizika opasti, a dobit ponovo porasti.

„Očekujem poboljšanje situacije u 2021. godini. Trebalo bi da ove godine dođe do vidnog porasta ekonomske aktivnosti u zemljama u našem regionu – a sa njim i promene predznaka, iz minusa u plus,“ kaže generalni direktor Erste Grupe Bernd Špalt. Ovaj optimizam u pogledu privrednog rasta zasniva se, pored ostalog, na činjenici da umereno ali sigurno raste obuhvat građana vakcinacijom.

 EKSPANZIJA NAKON RECESIJE

Pandemija virusa korona prouzrokovala je ulazak ekonomija CIE u recesiju 2020. godine, iako se ispostavilo da je taj pad ekonomske aktivnosti bio manje ozbiljan nego što se prvobitno pretpostavljalo. Uticaj na Srbiju je bio relativno blag, sa padom BDP-a od -1,1% u 2020. godini, dok je hrvatska ekonomija zabeležila pad od -8,5% u poređenju sa 2019. godinom. U Austriji je pad BDP-a u prethodnoj godini bio takođe relativno visok i iznosio -7,2%. Prema preliminarnim podacima, pad BDP-a u 2020. godini iznosio je -5,6% u Češkoj Republici, -5,2% u Slovačkoj, -5,1% u Mađarskoj i -3,9% u Rumuniji.

Erste Grupa očekuje preokret u 2021. godini, sa najbržim rastom BDP-a u Mađarskoj (+5,5%) i Srbiji (+ 5,0%). Ekonomije Hrvatske, Rumunije i Slovačke takođe bi trebalo za zabeleže rast od više od 4%, a odmah za njima Češka Republika sa 3,9%. Dinamika BDP-a u nekim od zemalja CIE u poslednjem kvartalu 2020. godine daje razlog za optimizam: ekonomije Mađarske, Slovačke i Rumunije neočekivano su zabeležile rast u četvrtom kvartalu 2020. godine u poređenju sa prethodnim kvartalom – uprkos nepovoljnom efektu mera izolacije u tim zemljama.

S obzirom na ove ekonomske prognoze, Erste Grupa očekuje bolji finansijski rezultat u 2021. godini. „Videćemo i jasnu promenu u dinamici kretanja naše dobiti“, kaže generalni direktor Erste Grupe Bernd Špalt. Neto rezultat bankarske grupe opao je za 46,7% na 783 miliona evra u 2020. godini zbog formiranja visokih rezervisanja za rizik, ali se očekuje da će ponovo porasti u 2021. godini.

SAMO „ZAOSTALI EFEKAT IZ PRETHODNIH GODINA“ U POGLEDU STEČAJEVA, NIŽI TROŠKOVI RIZIKA

Generalni direktor Erste Grupe ne očekuje da će često pominjani „talas stečajeva“ zapljusnuti ekonomije u regionu: „Signali koje sada uočavamo, kako se programi moratorijuma privode kraju, uglavnom su pozitivni. Završetak programa državne pomoći će, naravno, dovesti do povećanja broja stečajeva, ali samo kao zaostali efekat iz prethodnih godina.“

Na osnovu internih projekcija, Erste Grupa očekuje rast u tekućoj godini kako obima kreditne aktivnosti, tako i neto prihoda od provizija koji ostvaruje po osnovu upravljanja fondovima, hartija od vrednosti i posredovanja u osiguranju. Banka stoga može očekivati – uprkos negativnim kamatnim stopama u evrozoni – da će zabeležiti porast operativnog rezultata. Pored toga, očekuje da će troškovi rizika opasti u 2021. godini. Opšte uzev, Erste Grupa ima za cilj poboljšanje svog neto rezultata u tekućoj godini.

„Ekonomski uspon pružiće nam priliku da postignemo značajno unapređenje u pogledu zaštite životne sredine, kao i veliki napredak u digitalizaciji“, siguran je Špalt. EU će uložiti veliki deo svog fonda za oporavak od više od 700 milijardi evra u klimatski prihvatljive i digitalne projekte.

„Kao banka, želimo da podržimo ovu transformaciju. Sebe doživljavamo kao saradnika preduzeća i ekonomija u našem regionu. Zbog toga će se naš rast prvenstveno bazirati na održivosti.“

Foto: Pixabay.com

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Facebook ulaže milijardu dolara u podršku medijima

by Vesna Lapčić

Fejsbuk je najavio da će tokom naredne tri godine uložiti milijardu dolara u podršku medijima. Tehnološki gigant je takođe priznao da je zabrana deljenja i čitanja vesti u Australiji bila „greška“, piše Axios.

Fejsbuk sada ide Guglovim stopama, koji se prošlog oktobra obavezao da će izdavačima platiti preko milijardu dolara tokom naredne tri godine za prikazivanje medijskog sadržaja na svojim platformama.

Najava dolazi nekoliko dana nakon što se Fejsbuk dogovorio sa australijskim zakonodavcima da plati lokalnim medijima za upotrebu njihov sadržaj u okviru novog Zakona o autorskim pravima.

Zakon je stupio na snagu u četvrtak, nakon što je australijska vlada izmenile neke stavke Zakona nakon dogovora sa Fejsbukom.

Australijski ministri finansija i komunikacija saopštili su u zajedničkog izjavi da će novi zakon „obezbediti medijima da budu pošteno plaćeni za svoj sadržaj“.

Foto: Pixabay.com

Izvor: Nova ekonomija

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Preduzetnički KutakSlider

AmCham izabrao nove članove Upravnog odbora

by Vesna Lapčić

Članice Američke privredne komore u Srbiji (AmCham) danas su, na Generalnoj skupštini, izabrale dva nova člana Upravnog odbora. Na osnovu glasanja, Biljana Bujić iz kompanije KPMG produžiće svoj mandat na poziciji sekretara blagajnika, kao i Svetoslav Atanasov, Coca-Cola HBC Serbia & Montenegro, koji će mandat produžiti na poziciji člana Upravnog odbora.

Zoran Petrović, predsednik UO, predstavio je rezultate rada u prethodnoj godini i najavio obeležavanje 20 godina uspešnog poslovanja AmCham-a, vodeće nezavisne poslovne asocijacije  u Srbiji.

Uprkos ulasku u drugu godinu COVID pandemije, članice AmCham-a su umereni optimisti u pogledu razvoja poslovanja. „Kao i u prethodnih 20 godina, naš cilj je da, u saradnji sa državom pokrenemo inicijative i doprinesemo kreiranju strategija i politika koje poboljšavaju regulatorni okvir poslovanja i podstiču rast srpske privrede i povećanje broja radnih mesta.“ – istakao je Zoran Petrović.

U 2021. godini AmCham članice kao najvažnije  preduslove za rast, ističu odlučniji napredak u institucionalnim reformama – daljem unapređenju vladavine prava, efikasnosti pravosuđa i borbi protiv korupcije. Osim na ovim zahtevnim reformama AmCham vidi prostor za unapređenje efikasnosti javne administracije kroz omogućavanje elektronskog komuniciranja sa svim organima, optimizaciji procedura, njihovoj digitalizaciji, kao i poboljšanju  poreskih, carinskih i procedura iz oblasti deviznog poslovanja i zdravstva. Suzbijanje nelegalne trgovine na internetu, unapređenje ekoloških zakona i radno pravnog zakonodavstva svakako ostaju visoko na listi prioritetnih reformi za bolji privredni ambijent.

AmCham HERO nagrada medicinskim radnicima

AmCham nije imao dilemu u kom sektoru treba tražiti kandidate za nagradu. Svi medicinski radnici i nemedicinsko osoblje, koji su od početka u COVID bolnicama i jedinicama intenzivne nege boreći se za živote naših sugrađana, zaslužuju nagradu. AmCham Upravni odbor je doneo odluku da su laureati AmCham Leader in Change HERO nagrade za 2021. godinu: doktorka Vojislava Nešković, vanredni profesor na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu i anesteziolog u Vojnomedicinskom centru Karaburma,  i  doktor Steva Stanišić, infektolog i anesteziolog na Univerzitetskom kliničkom centru u Nišu.

„Ove godine HERO nagrada ide u ruke onih koji to najviše zaslužuju, istinskih heroja današnjice, naših zdravstvenih radnika. Ovom prilikom želeli bismo da se zahvalimo svim medicinskim radnicima, koji su u prethodnoj godini na svim frontovima rizikovali svoje zdravlje i živote kako bi spasili naše i živote naših bližnjih.  AmCham  odaje duboku počast  svima koji su u borbi za živote drugih izgubili svoj.“ – zaključio je Zoran Petrović, predsednik UO Američke privredne komore.

Upravni odbor AmCham-a čini 9 članova:

Zoran Petrović, Raiffeisen banka, predsednik, Ivan Miletić, Philip Morris Internationa, prvi potpredsednik, Ronald Seeliger, Hemofarm, drugi potpredsednik, Biljana Bujić, KPMG, sekretar blagajnik.

Članovi: Svetoslav Atanasov, Coca-Cola HBC Serbia & Montenegro,  Živorad Vasić, IHG Area, Miljana Jević Gledović Delhaize Serbia, Borislav Miljanović, Represent System, Sandra Marinković, MSD, i član UO po službenoj dužnosti: Rachel Duran, Senior Commercial Officer, Ambasada SAD.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
KONFERENCIJE

Virtuelni samit železnica jugoistočne Evrope i Ujedinjenog Kraljevstva, 18.05.2021.

by Vesna Lapčić

Klaster železnica jugoistočne Evrope (RCSEE) i najveći svetski železnički klaster Rail Alliance iz Ujedinjenog kraljevstva su najavili da će se zajednički virtuelni samit železnica jugoistočne Evrope i Ujedinjenog Kraljevstva održati u utorak, 18. 05. 2021.

Jednodnevna onlajn konferencija će okupiti istaknute govornike i pokriti spektar tema uključujući prilike za projekte za industriju dobavljača železnica i planove za recipročne trgovinske posete u jesen 2021, kao i sajma SEE Mobility 2021 koji će biti održan 15-16. septembra u Beogradu. Delegati će saznati više o velikom broju zančajnih projekta na železnicama širom regiona Jugoistočne Evrope i kako se kompanije mogu uključiti.

Mreža za železnička istraživanja i inovacije Jugoistočne Evrope (SEERRIN) će predstaviti aktuelne informacije i planove za razvoj širom regiona. SEERRIN je osnovan tokom 2020. godine od strane klastera RCSEE i Univerziteta u Beogradu, Zagrebu i Birmingemu i vrlo brzo je uvećao članstvo koje sada uključuje univerzitete i organizacije železničke industrije u celom regionu jugoistočne Evrope.

Samit zajednički organizuju Klaster železnica jugoistočne Evrope i Rail Alliance uz podršku Odeljenja za međunarodnu trgovinu Ujedinjenog Kraljevstva, Britansko-Srpske privredne komore, Mreže za železnička istraživanja i inovacije Jugoistočne Evrope i Univerziteta u Birmingemu.

Suorganizatori skupa, Dragoljub Rajić (direktor Klastera železnica jugoistočne Evrope) i Alexander Burrows (direktor Rail Alliance) su izjavili:

“Veoma smo uzbuđeni što zajednički organizujemo ovaj jedinstveni događaj koji približava naše zemlje i naše železničke industrije. Naše partnerstvo traje više od dve godine i sve više jača. Zajedno smo učestvovali na velikom broju uzbudljivih projekata, čiji je ovaj železnički samit još jedan deo.

Radujemo se predstavljanju prilika za naše partnere dobavljače iz železničkog sektora na ovom događaju, kao i za sledeći sajam SEE Mobility u Beogradu i poslovnu posetu kompanija iz regiona jugoistočne Evrope Ujedinjenom kraljevstvu koji su planirani za drugu, odnosno treću nedelju septembra.”

Ričard Robinson, Izvršni direktor Britansko-Srpske privredne komore (BSCC) je izjavio:

“BSCC je oduševljena da podrži Virtuelni železnički samit Jugoistočne Evrope i Ujedinjenog Kraljevstva. Zapadni Balkan, uključujući Srbiju sprovodi značajne investicije u železničku infrastrukturu tokom sledećih nekoliko godina i učešće Ujedinjenog Kraljevstva je dobrodošlo. Komora vredno radi na promociji interesa Ujedinjenog Kraljevstva u ovom sektoru, podržavajući svoje članove da iskoriste prilike koje se ukazuju.”

Direktorka odeljenja za međunarodnu trgovinu Ambasade Ujedinjenog Kraljevstva u Beogradu istakla je značaj najavljenog događaja:

„Virtuelni Železnički samit ima za cilj da okupi predstavnike kompanija, univerziteta i vlada. Odeljenje za međunarodnu trgovinu Ambasade UK u Srbiji je ponosno da predstavi ovu inicijativu sa nadom u dalje jačanje saradnje između Ujedinjenog kraljevstva i regiona jugoistočne Evrope. Verujemo da će ovo biti prva u nizu mogućnost gde Ujedinjeno kraljevstvo može pokazati svoje kapacitete u oblasti razvoja železnice i na taj način podržati planove za razvoj regiona jugoistočne Evrope i partnerstva sa privatnim sektorom.“

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
SliderVesti

Generali pokrenuo „Fenice 190“, inicijativu za ekonomski oporavak Evrope vrednu 3,5 milijardi evra

by Vesna Lapčić

Povodom 190 rođendana koji slavi ove godine, Generali Grupa je pokrenula niz internacionalnih inicijativa za zaposlene, agente, klijente i celokupnu zajednicu. Na današnjoj konferenciji, koja je održana onlajn, Generali je objavio da pokreće Fenice 190, petogodišnji investicioni plan vredan 3,5 milijardi evra čiji je cilj podrška oporavku evropskih ekonomija u kojima Generali posluje.

Fenice 190 je zapravo nastavak već započete inicijative vredne milijardu evra u 2020. čiji je cilj bio da smanji uticaj pandemije kroz podršku malim i srednjim preduzećima i realnoj ekonomiji. Na ovaj inicijalni iznos novca, Generali se obavezao da u narednih pet godina ulaže dodatnih pola milijardi evra (godišnje) u održivi rast. To će činiti internacionalne fondove koji su fokusirani na infrastrukturu, inovacije i digitalizaciju, zatim u MSP sektor, „zeleno stanovanje“, zdravstvo i edukaciju.

Generali je inače svoje poslovanje započeo u decembru davne 1831. u Trstu, a na konferenciji za medije je više puta istaknuto da su centralna i istočna Evropa deo DNK ove Grupe i da će tim zemljama Generali naročito biti posvećen u budućem razvoju.

Filip Donet, CEO Generali Group, rekao je da je Generali jedna od svega nekoliko kompanija u svetu koja ima tako dugu istoriju.

„Kompanija poseduje izuzetno znanje i iskustvo, zahvaljujući čemu Grupa može da se nosi sa današnjim izazovima učestvujući u stvaranju bolje budućnosti za zajednicu u kojoj posluje, istovremeno kao osiguravač i društveni inovator. Slavimo 190 godina poslovanja u godini u kojoj moramo da se suočimo sa najozbiljnijom globalnom krizom u posleratnoj eri i da postavimo temelje za globalni oporavak. Sa inicijativom Fenice 190 želimo da budemo lider na ovom putovanju, ostavljajući konkretnu zaostavštinu za budućnost. Pružamo podršku inovativnim, održivim i strateškim sektorima koji treba da omoguće oporavak evropske ekonomije, istovremeno ohrabrujući inkluziju onih koji su najpogođeniji krizom“, rekao je Donet.

Fenice 190 je plan implementiran kroz Generalijevu investicionu platformu koja je otvorena za nezavisne fondove i institucionalne investitore kao i za sve kompanije iz Grupe, koje mogu da učestvuju u alokaciji investicija na osnovu svojih ciljeva. Selekcijom inicijativa upravlja investicioni komitet sa ekspertima u oblasti imovine, kapitala, održivosti, tržišta, kredita. Do danas je identifikovano deset investicionih prilika u koje je uloženo 1,05 milijardi evra, uglavnom za podšku MSP, „zelenom stanovanju“ i infrastrukturi. Svi projekti dele isti cilj – ekološku i društvenu održivost i maju fokus na digitalnu, zdravstvenu i energetsku tranziciju.

Generali je na današnjoj konferenciji najavio i brojne inicijative i događaje koje su planirane za ovu godinu: The Human Safety Net, EnterPRIZE, otvaranje kompanijske arhive u Trstu…

Foto: Generali

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Preduzetnički KutakSlider

Elektronsko fakturisanje znači brže plaćanje i suzbijanje sive ekonomije

by Vesna Lapčić

Do 25. februara traje javna rasprava o Nacrtu takona o elektronskom fakturisanju. Jedna od pogodnosti elektronskih faktura je brže plaćanje, kao i suzbijanje sive ekonomije jer one pomažu u kontroli naplate poreza. Obaveza elektronskog fakturisanja odnosiće se na sve obveznike koji su u sistemu poreza na dodatu vrednost (PDV), piše Nova ekonomija.

„E-faktura (elektronska faktura) je potpuno digitalna faktura koja se prenosi s jedne aplikacije (izdavaoca) na drugu (primalac) bez fizičkog oblika (ispis)“, objašnjava za Novu ekonomiju Sandra Rodić sa USAID Projekta saradnje za ekonomski razvoj.

Projekat je pružao tehničku podršku Ministartsvu finansija u okviru Radne grupe za uvođenje centralizovane platforme za elektronske fakture.

Ona objašnjava da e-faktura ima sva polja podataka koje faktura uobičajeno sadrži: izdavaoca, primaoca, brojeve fakture, datume, stavke računa i vrednosti PDV-a, kao i da će se elektronska faktura izdata posredstvom novog sistema smatrati izvršnom ispravom.

Sandra Rodić naglašava da je propis još u fazi nacrta kao i da mnoge oblasti kao što je, na primer, način i postupak registrovanja za pristup sistemu tek treba da se bliže urede podzakonskim aktima.

Prema njenim rečima, iz ugla same privrede, njihovim korišćenjem, postiže  se efikasnost, transparentnost, smanjuje se mogućnost grešaka u razmeni i obradi podataka, a postiže se i brže plaćanje.

„Sva pravna lica i preduzetnici koji su u sistemu PDV-a, biće u obavezi da primaju i šalju sve fakture kroz sistem elektronskih faktura“, napominje sagovornica našeg portala.

Prema njenim rečima tu spada i naknadano evidentiranje onih faktura koje su poslate ili su dobijene van sistema (u slučaju kada je u pitanju transakcija sa licem koje nije obveznik PDV-a).

Naglašava da faktura neće moći da bude proknjižena, odnosno naplaćena ukoliko nije dobijena na način koji je regulisan zakonom, kao i da je zakonom regulisano nepoštovanje propisanih obaveza.

Da li će biti dodatnih troškova?

Što se tiče samih troškova prelaska na sistem elektronskih faktura, Sandra Rodić kaže da je planirano da pristup centralnom sistemu elektornskih faktura bude jednostavan, kao i da ne bi trebalo da zahteva značajna ulaganja od strane privrede.

„Sistem/platforma (elektronskih faktura) biće otvorena odnosno otvoriće API-je servis koji će biti dostupan svim korisnicima“, napominje sagovornca Nove ekonomije.

Ona dodaje i da će usluga slanja i primanja elektronskih faktura preko tog sistema biti besplatna, a trebalo bi da postoji i uputstvo za korišćenje te platforme.

Napominje i da će firme koje imaju mali broj faktura biti u mogućnosti da ih direktno unesu u sistem elektronskih faktura.

Prema njenim rečima, ukoliko neka firma ima veći broj faktura, imaće mogućnost da nadogradi svoj informacioni sistema i na taj način može da automatizuje komunikaciju sa sistemom elektronskih faktura.

Jedna od mogućnosti je kako dodaje naša sagovornica i da firma taj deo posla poveri informacionom posredniku.

Svaki privrednik će na osnovu analize moći da donese odluku koji mu je model isplativiji u nadogradnji sistema.

„Sa druge strane, uštede u vremenu i novcu na osnovu prelaska na elekronsko fakturisanje su trajne“, kaže Sandra Rodić.

Napominje i da Zakon predviđa uvođenje informacionih posrednika, koji će imati saglasnost Ministartsva finansija za pružanje usluge izdavanja, evidentiranja, obrade, primanja, dostavljanja i čuvanja elektronskih faktura.

Ostatak teksta moguće je pročitati na Novoj ekonomiji.

 

Foto: Pixabay.com

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Newer Posts
Older Posts