Vesna Lapčić

Evropa mora znatno povećati investicije ako želi da održi korak sa konkurencijom i ostvari ciljeve nulte neto emisije, kako pokazuje Izveštaj Evropske investicione banke (EIB) o investicijama za 2022–2023. godinu. Raskorak u proizvodnim investicijama između Evropske unije (EU) i Sjedinjenih Država iznosi skoro 2% BDP, a to zaostajanje traje više od deset godina. Izveštaj EIB pokazuje da je udeo preduzeća koja se bave inovacijama prošle godine opao u poređenju sa 2021. godinom. Kao glavne faktore koji ograničavaju investicije firme su navele neizvesnost, nedostatak stručne radne snage i visoke troškove energije.

Podaci iz istraživanja pokazuju da su preduzeća u EU manje sklona inoviranju, transformisanju ili usvajanju novih tehnologija nego američka. Taj raskorak traje već dugo, a naročito je pogoršan pandemijom. Nedovoljno investiranje u inovacije, kao i u mašine i opremu, moglo bi dugoročno da ugrozi konkurentnost Evrope.

„Budućnost Evrope zavisi od naše sposobnosti da se transformišemo i prihvatimo digitalnu i zelenu tranziciju. To iziskuje odlučno investiranje, kako u javnom tako i u privatnom sektoru. Međutim, ispostavlja se da je neizvesnost izazvana nepredvidivim političkim i tržišnim uslovima prepreka donošenju investicionih odluka”, rekla je Debora Revoltela, glavni ekonomista EIB. „Priliku za zelenu tranziciju ne smemo propustiti. Evropa može iskoristiti svoj vodeći položaj kada je reč o inovacijama u zelenim tehnologijama i trebalo bi još više da koristi potencijal jedinstvenog tržišta EU, smanjujući administrativne prepreke za investicije i rešavajući probleme sa nedostatkom određenih struka.”

Globalna konkurencija u vezi sa zelenim tehnologijama se zaoštrava, naročito nakon donošenja američkog Zakona o smanjenju inflacije i povećanim aktivnostima Kine u ovoj oblasti. Evropa je do sada bila lider u zelenim inovacijama, ali bi morala da nastavi da taj položaj učvršćuje kroz mogućnosti koje pruža njeno jedinstveno tržište. Za to su potrebni jasni regulatorni okviri, jednaki uslovi učešća za sve, ulaganje u veštine, kao i maksimalna iskorišćenost udruženih efekata investicionih aktivnosti u javnom i privatnom sektoru. Kada je reč o patentiranju zelenih tehnologija, Evropa je najjača u oblasti saobraćaja, pametnih mreža i energije vetra.

Zelene investicije preduzeća napredovale su u 2022. godini, nakon pada tokom pandemije. Kada je reč o pokretačima ovakvih investicija, analiza EIB ukazuje da administrateivne prepreke i neizvesnost mogu u izvesnoj meri prevagnuti nad podsticajima. Među opštinama koje je anketirala EIB, 69% je izjavilo da im nedostaju veštine za procenu životne sredine i klime, koje su potrebne za dalji razvoj zelenih investicija. Vlade moraju sačuvati i ojačati podsticaje za stvaranje održivog, integrisanog jedinstvenog tržište, dobro zaštićenog od poremećaja, uz istovremeno donošenje politika kojima se smanjuje neizvesnost i preduzećima omogućuje da investiraju.

Smanjenje obima poslovanja u sivoj zoni među registrovanom privredom sa  sadašnjih 11,7 na 10% BDP-a do 2025. jedan je od glavnih ciljeva novog Programa za suzbijanje sive ekonomije, koji je danas predstavljen javnosti. Strateški dokument predviđa i smanjenje broja radnika na crno za 20% i povećanje broja novoosnovanih preduzetničkih radnji i firmi na više od 50.000 godišnje.

Program obuhvata 23 mere i gotovo 120 aktivnosti, podeljene u tri oblasti – jačanje kapaciteta inspekcijskih organa i prekršajnih sudova, dalje unapređenje efikasnosti Poreske uprave, kao i podsticaje za odgovornu privredu. Namera je da se unapredi otkrivanje i sankcionisanje rada u sivoj zoni i da se procenat osuđujućih presuda poveća sa 40 na 60%, a da se udeo nepravilnosti koje otkrivaju inspektori PU smanji sa 48 na 35%.

Kada je reč o stvaranju podsticajnih uslova za poslovanje, u planu je dalje smanjenje poreskog opterećenja plata i rešavanje problema parafiskala, a među ključnim merama je i stimulisanje bezgotovinskih plaćanja čiji porast na nivo zemalja centralne i istočne Evrope bi mogao doneti dodatnih 700 miliona evra u budžet godišnje. U tom cilju Nacionalna inicijativa za bezgotovinska plaćanja danas je lansirala POS program. Svi preduzetnici, mikro i mala preduzeća i javne institucije koji žele da omoguće plaćanja putem platnih kartica, mobilnih novčanika ili instant plaćanja mogu da se prijave i besplatno dobiju instalaciju i korišćenje uređaja za svoje radnje ili onlajn prodaju, uz trgovačku naknadu do najviše 0,99%, u trajanju do godinu dana.

„Istraživanje NALED-a pokazalo je da je u prethodnih pet godina siva ekonomija smanjena za tri procentna poena. To je veliki korak unapred, ali i velika obaveza da nastavimo tim putem. Uveli smo sistemska rešenja kao što su eFakture, eFiskalizacija i ePorezi i ovakvim transparentnim sistemima borimo se protiv sive ekonomije. Velika zahvalnost ide i na tome što danas predstavljamo dobru inicijativu za mala i srednja preduzeća kao što je POS program koji će dodatno podstaći smanjenje sive zone“, izjavio je potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali na V nacionalnoj konferenciji o sivoj ekonomiji koji su zajedno organizovali Ministarstvo finansija i Nacionalna inicijativa za bezgotovinska plaćanja.

Potpredsednica Upravnog odbora NALED-a Stanka Pejanović istakla je da studije Nacionalne inicijative ukazuju na pad sive ekonomije između dva i tri% BDP-a  u proteklih pet godina, što je važan rezultat, uz prelazak više od 200.000 neprijavljenih radnika u legalne tokove, kao i rast poreskih prihoda za oko osam milijardi evra. Ipak, obim sive ekonomije i dalje je veoma visok i potrebno je nastaviti sistemski i koordinisano da pristupamo rešavanju ovog izazova.

„Digitalizaciju vidimo kao ključ u daljoj borbi sa nelojalnom konkurencijom. Dva stuba te borbe su eFakture i eFiskalizacija, koja će obezbediti visok nivo transparentnosti finansijskih transakcija, a treći su bezgotovinska plaćanja koja će tu transparentnost podići na još viši nivo“, dodala je Pejanović.

Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad istakla je važnost borbe protiv sive ekonomije i dodala da bezgotovinsko plaćanje doprinosi sveobuhvatnom praćenju i transparentnosti kao i smanjenju parafiskalnog opterećenja građana i privrede.

„Ovo je značajna prekretnica za Vladu Srbije i prihvatanje pravne tekovine EU. Važno je da se nastavi sa realizacijom Programa za suzbijanje sive ekonomije i da se uskoro uspostavi mehanizam unutrašnje kontrole i budžetske inspekcije“, zaključila je Konrad.

Viceguvernerka Narodne banke Srbije Dragana Stanić istakla je da će dalje aktivnosti ove institucije na suzbijanju sive ekonomije biti zdrav način razvoja tržista i uvođenje prilagođenih servisa, povećanje konkurencije na tržištu i smanjivanje troškova koji će bezgotovinska plaćanja učiniti pristupačnijim.

Registrovan prvi trgovac za učešće u POS programu

Početak POS programa obeležen je registracijom prvog trgovca. Ljubica Šišović ispred lanca trafika Cordoba+, prijavila se kako bi u tri objekta kupcima ponudila mogućnost kartičnog ili instant plaćanja.

Direktorka za tržišta Srbije, Crne Gore i BiH u kompaniji Mastercard Jelena Ristić istakla je da su prvi put na ideji razvoja konkurentnosti i modernizacije platnog tržišta ujedinjeni i javni i privatni sektor što dosta govori o značaju čitave inicijative. Uzor za pokretanje POS programa bila je inicijativa Cashless Poland, koja je na sličan način povećala broj trgovaca u Poljskoj koji prihvataju bezgotovinska plaćanja čak 2,5 puta.

„Kroz POS program s jedne strane gradimo prihvatnu infrastrukturu u skladu sa evropskim standardom, a s druge jačamo otvoreno i slobodno tržište na kojem svaki građanin ima mogućnost da se odluči da plati onom platnom metodom koja njemu lično odgovara u datom trenutku“, naglasila je Ristić.

Generalni direktor kompanije Visa za jugoistočnu Evropu Vladimir Đorđević naglasio je da kroz ovaj projekat, koji je rezultat javnog i privatnog partnerstva, želimo da podržimo dalji rast lokalne privrede i to kroz razvoj bezgotovinskog plaćanja i uključivanje svih pojedinaca i organizacija u tokove digitalne ekonomije. Programom je planirano da do 2025. bude opremljeno 25.000 prodajnih mesta širom Srbije.

„Zainteresovani privrednici mogu da se prijave u jednoj od devet banaka učesnica programa ili putem sajta www.boljinacin.rs. Pozivam sve male trgovce da pogledaju uslove, prijave se i iskoriste prednosti POS programa za unapređenje svog poslovanja“, rekao je Đorđević.

Uslov za učešće je da nisu prihvatali bezgotovinska plaćanja u proteklih godinu dana. Nakon isteka beneficiranog perioda ne postoje dodatne obaveze, a uređaje ili softvere je moguće nadalje koristiti po uslovima koji se dogovore sa bankom. Program su zasad podržali АIK, Banca Intesa, Erste banka, Halkbanka, NLB Komercijalna banka, OTP banka, Procredit banka, Raiffeisen, Unicredit i Payten, a na događaju je ponovo upućen poziv čitavom finansijskom sektoru da se pridruži u obezbeđivanju subvencija za male trgovce.

POS program je deo Nacionalne inicijative za bezgotovinska plaćanja „Bolji način“ koji su pokrenuli Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ), Mastercard i Visa, u saradnji s NALED-om i Ministarstvom finansija, pod okriljem develoPPP programa nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Obim sive ekonomije u Srbiji

U procesu izrade novog Programa za suzbijanje sive ekonomije, Nacionalna inicijativa za bezgotovinska plaćanja pripremila je dve studije o obimu poslovanja u sivoj zoni.

Prva studija, sprovedena po anketnom metodu pokazala je da je siva ekonomija u proteklih pet godina pala sa 14,9 na 11,7% BDP-a među registrovanim privrednicima i da kroz aktivnosti u sivoj zoni godišnje obrnu oko 6,5 milijardi evra.

Studija sprovedena po monetarnom metodu, koja obuhvata i neregistrovanu privredu, takođe je pokazala trend pada sive ekonomije sa 22,2 na 20,1% BDP-a, što govori da registrovana i neregistrovana preduzeća u sivoj zoni godišnje zajedno prometuju gotovo 11 milijardi evra.