Home Author
Author

Vesna Lapčić

Vesti

VIG danas slavi 30 godina konstantnog rasta

by Vesna Lapčić

Od zvaničnog početka širenja bivše Wiener Städtische Insurance Group (današnje Vienna Insurance Group) 30. oktobra 1990. godine do danas, 30. oktobra 2020. godine prošlo je tačno 30 godina konstantnog rasta i transformacije u međunarodnu osiguravajuću grupu sa fokusom na region Centralne i Istočne Evrope, navodi se u saopštenju kompanije.

Danas Vienna Insurance Group posluje u 30 zemalja sa oko 50 osiguravajućih društava, sarađuje sa više od 22 miliona klijenata i ostvaruje godišnju premiju višu od 10 milijardi evra.

1990 Nemačka, Slovačka, Češka |1996 Mađarska |1998 Poljska |1999 Lihtenštajna, Hrvatska, Italija |2001 Rumunija |2002 Bugarska, Belorusija |2003 Srbija |2004 Slovenija, Ukrajina |2005 Gruzija |2007 Turska, Albanija, Kosovo, Severna Makedonija |2008 Estonija, Letonija, Litvanija |2010 Crna Gora |2011 Bosna i Hercegovina |2014 Moldavija| 2018 Francuska |2019 Norveška, Švedska, Danska

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Intervju

Dr Brankica Ljamić: Nije korisno ostati u strahu

by Vesna Lapčić

“Ovo je godina koja je na videlo iznela efekte naših ranijih ulaganja i pokazala u čemu leže naše jake strane. Oni koji su izgradili kvalitetne partnerske i porodične odnose su olakšano prošli kroz kućnu izolaciju, rad od kuće i onlajn školovanje dece. Timovi sa dobro izgrađenim međuljudskim odnosima su se brzo adaptirali na rad u vanrednim okolnostima i sa odvojenih lokacija, i ostali produktivni. Investicije u klijente, čak i kada oni to ne mogu da budu, stvorile su bazu održivosti poslovanja”, kaže dr Brankica Ljamić, MCC (master sertifikovani kouč) i vlasnica firme www.sinhronia.com, u intervjuu za Sveonovcu.rs.

„Ono u šta smo ulagali, sada se jasnije videlo. Oni koji su izgradili sisteme kojima i sami žele da pripadaju – od porodice i odnosa podrške unutar nje, poslovanja i fer odnosa među kolegama, prijateljstava i međusobnog razumevanja – imali su na šta da se oslone u trenucima u kojima je mnogo toga stalo.

U praksi vidim da su se u iznenadnim okolnostima najbolje snašli oni privrednici koji su već ranije pozabavili sopstvenim reakcijama na stres i izazove. Oni koji sebe  nisu tretirali kao fiksnu kategoriju (”Ja sam takav i to je to”) nego su, kroz edukacije i koučinge, proširili listu mogućih reakcija na sopstvene dileme, ponašanja drugih ljudi i sveukupne izazove koje život pred nas postavlja. Oni koji su se pozabavili razumevanjem sebe samih i načina na koje svojim ponašanjem dovode do reakcija drugih, pa samim tim i do rezultata kojima nisu zadovoljni. Okolnosti nisu uvek pod našom kontrolom, ali pribranost koju spominjete, može i treba da bude. A to se uči.

Još nije kasno, Moja preporuka sada i uvek je – razumite sebe bolje, pogotovo ako ste vlasnik ili direktor. Tako ćete najbolje pomoći i sebi i drugima. Jer ako Vi niste dobro, ni sistem koji predvodite to ne može da bude“, kaže dr Brankica Ljamić.

 Vaša knjiga „Koliko si spreman da platiš“ je doživela drugo izdanje. U njemu prikazujete dileme preduzetnika. Šta mislite da su danas najveće dileme preduzetnika?

Roman sam napisala sa namerom da podstaknem preduzetnike da se razvijaju i kontinuirano uče. Oduvek preduzetnik koji pokreće i vodi bizniz svojim aktivnostima utiče na sopstvenu i porodice onih koji sa njim rade. Iz tog razloga, on nije samo sebi odgovoran: njegove nerešene dileme postaju (negativna) realnost drugih ljudi.

Dileme preduzetnika delim u tri kategorije: životni smisao, poslovna vizija i tekuće poslovanje.

Dileme u vezi sa životnim smislom se odnose za posledice  koji će izgradnja i održavanje poslovanja pokrenuti. Klijentima savetujem da se unapred pozabave razmatranjem prioriteta i važnosti odnosa sa drugima. Pitanja poput: Kakav život želim da živim, kao deo zajednice kojoj pripadam? Koje je mesto posla/firme u mom životu? Koliko mene će posao uzeti? Koju sam cenu – porodičnu, ličnu, zdravstvenu, finansijsku, društvenu – spreman da platim da bih ostvario svoju poslovnu ideju? se bave smislom i osvetljavaju potencijalno ranjivu, ljudsku stranu poslovanja. Ne mogu dovoljno da naglasim značaj odgovora na ova pitanja, jer sam se nagledala ostvarenih uspeha za koji preduzetnici kažu da nemaju smisla jer su ih previše koštali.

Dileme u vezi sa poslovnom vizijom se odnose na jasnoću vizije onoga što biznis treba da ostvari, odnosno na koji način on treba živote klijenata da učini boljim, lakšim, naprednijim. Ovo je dugoročni pogled na put kojim treba ići, sa odgovorima na pitanja poput: ”Kako se proizvod/ usluga koju nudimo razlikuje od onoga što već postoji? Kako menjamo i poboljšavamo  živote naših klijenata? ”

Dileme u vezi sa tekućim poslovanjem se odnose na stalni pogled na tržišnu i društvenu situaciju. Ovo je nivo sređivanja procesa, organizacije poslovanja na najefikasniji način i domaćinskog upravljanja resursima. Ako ovakav sistem nije uspostavljen u ”mirnodopskim” uslovima, u vanrednim okolnostima će se sve njegove slabosti jasno videti – i prevagnuti. I sve posledice nerešavanja dilema iz dve prethodne oblasti će se ovde najlakše videti.

Vi ste i psiholog. Koliko potpuna promena načina života kakva je usledila usled pandemije, uz to i strahovi, trajno utiču na ljude, bilo da je reč o građanima ili privrednicima?

Razmere i prirodu onoga što više neće biti isto svi već počinjemo da osećamo. Normalno je biti zabrinut i plašiti se jer je sadašnjost izazovna, a teško je zamisliti kako će budućnost izgledati. Ono što nije korisno je ostati  u strahu, dozvoliti da on diktira smer onoga što možemo i želimo da radimo. Svi mi imamo više snage nego što je pokazujemo, hajde da se pozabavimo time da je pronađemo. Što bi rekli naši stari: nema nama do nas.

Ja sam dovoljno puta videla da oni koji donesu odluku da im je bilo dosta da se plaše, osećaju loše ili kao žrtve spleta okolnosti, korak po korak dođu do novih rešenja i izazovu posledice koje žele.  Usuđivanje i lična hrabrost da preduzmemo korake da rešimo ono što nas muči  (šta god to bilo), čine da nešto što izgleda da bi mogle do bude trajno, to ne bude.

Radili ste sa mnogo menadžera, imate hiljade sati treninga. Imamo li lidere koji srpsku privredu mogu da dovedu na viši nivo od onog na kojem je ona danas?

U poslovnom svetu vidim lidere koji mogu da predvode i mnogo veće sisteme od onih kojima trenutno rukovode. Oni su se u dosadašnjem radnom iskustvu suočili i rešili toliko izazova, da izuzetno visoki kapaciteti za rešavanje problema kod njih nisu upitni.

Ono što njih više muči je pitanje smisla i održivosti. Koliko još mogu da traju sa postojećim navikama? Koju cenu plaćaju za uspeh? Kako da se oslobode svojevrsne gorčine, u čemu da pronađu notu inspiracije za novi krug poslovnih poduhvata?

Bavite se koučingom, da li u ovakvim vremenima kompanije stežu kasu za razvoj zaposlenih, ili je baš suprotno? Šta se dešava na tržištu, u čemu koučing može pomoći menadžerima u ovakvim situacijama i postoje li neke brojke efikasnosti?

Situacija na tržištu obuka je, sa jedne strane, veoma uslovljena svetskom pandemijom, jer su prihodi u brojnim industrijama značajno niži od očekivanih. Sa druge strane, odluka o daljem investiranju u razvoj zaposlenih (čak i kada su prihodi značajno manji), najčešće zavisi od toga kakav stav rukovodilac, tj. donosilac odluka, ima u vezi sa ovom temom.

Tako da imamo preduzeća čije su aktivnosti sada veoma tražene i kojima su se prihodi značajno uvećali, čiji rukovodioci ne žele da razumeju značaj blagovremene podrške razvoju zaposlenih. Istovremeno, postoje i one firme čiji rukovodioci ne odustaju od ljudi i čine sve da, uprkos smanjenim prihodima, održe dobru radnu atmosferu i vezanost ljudi za kolektiv.

Koučing je idealna metodologija podrške za ”nošenje” sa izazovima. Promene, sa kojima sada već živimo, spoljašnje su. Naš odgovor na njih je – unutrašnji. Koučing razgovori nam pomažu da pronađemo rešenja u trenucima kada nam se čini da ih nemamo. Oni nas pokreću da izađemo iz neželjenih stanja u kojima ne pronalazimo odgovor na životne situacije u kojima se nalazimo, i krenemo u susret neizvesnosti sa planom akcija, koji je u skladu sa onim do čega nam je stalo. Bez obzira na razlog zbog koga smo se ”sapleli i pali” i našli se tamo gde nismo želeli, razgovor sa profesionalnim koučem nam može pomoći da se ispravimo i nastavimo dalje.

Saradnja sa koučem je stoga, na svetskom nivou, vodeći metod podrške menadžerima da se sažive sa odgovornostima i odlukama. Ekonomski pokazatelji ukazuju da, npr. kod srednjih preduzeća, spremnost generalnog direktora da adekvatno reaguje, može uticati na rast/pad prihoda preduzeća u širokom rasponu od 5% do 15%.

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Fintech

Ulaganje u InsurTech se ubrzano nastavlja

by Vesna Lapčić

Uprkos izbijanju COVID-19 i ekonomskom padu pandemije, ukupna ulaganja u InsurTech u prvoj polovini 2020. godine su velika kao i prošle godine kada su ta sredstva dosegla rekordne nivoe.

Iznos novca uloženog u InsurTech tokom prve polovine 2020. godine ostao je izuzetno snažan i iznosio je gotovo 2,2 milijarde dolara, uprkos ekonomskim padovima i opštoj neizvesnosti podstaknutoj izbijanjem COVID-19 , prema podacima koje je prikupio Venture Scanner, a analizirao ih je Deloitteov centar za finansijske usluge.

Međutim, iako podaci Venture Scannera pokazuju da se čini da je sektor u dobrom smeru kako bi generisao barem drugu najveću količinu novca prikupljenog u bilo kojoj određenoj godini, top 10 InsurTechova dobilo je lavovski deo raspoloživog kapitala, a ostatak zajednice InsurTecha takmičio se za oko trećinu ukupnih uloženih sredstava.

Većina InsurTecha mogla bi se boriti za prikupljanje dodatnih krugova finansiranja. Prioritet će verovatno imati oni koji se bave najhitnijim izazovima digitalizacije i operativne efikasnosti s kojima se suočavaju osiguravači koji se užurbano prilagođavaju postpandemijskom svetu, kako interno tako i eksterno. U svakom slučaju, čini se da je brzina najvažnija.

“Osiguravači žele za tri meseca digitalizacije postići ono za što su mislili da će trebati tri godine”, rekao je jedan izvršni direktor investicione kompanije sa sedištem u Londonu s kojim je Deloitte razgovarao, pozivajući se na hitnost stvorenu gotovo preko noći prelaskom na daljinski rad, kao i brzu virtualizacija učestvovanja kupaca u prodaji i potraživanjima. Brojni su čelnici unutar osiguravajućih organizacija koji su se opirali racionalizaciji rada i automatizaciji sistema i procesa, primetio je jedan izvršni direktor VC-a sa sedištem u SAD-u, sada razmišlja o tome. 

Uprkos masovnom porastu nezaposlenosti, padu na negativni BDP i nestabilnim tržištima kapitala, čini se da su ukupna ulaganja industrije InsurTech robusna kao i uvek.

 

Foto: Pixels (George Morina)

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Vesti

Mesečno u proseku uštedimo 5.210 dinara – najviše u proteklih šest godina

by Vesna Lapčić

Najnovije istraživanje Erste Grupe o štednim navikama i stavovima građana Srbije pokazalo je da u proseku, mesečno sačuvamo 5.210 dinara, što je 439 dinara više nego prošle godine. Ovaj iznos ujedno je i najviši u proteklih šest godina, pa mesečno izdvajamo gotovo hiljadu dinara više nego u 2015. godini.

Štednja je važna ili veoma važna za više od dve trećine naših sugrađana (69 odsto), te je broj onih koji prepoznaju njen značaj u porastu u protekle tri godine. Nešto više od polovine ispitanika (56 procenata) zaista i praktikuje neki vid štednje, i ovaj broj se takođe povećava iz godine u godinu.

Iako prosečni mesečni iznos ušteđevine u ovoj godini beleži nešto veći rast nego ranije, zadovoljstvo građana sumom koju trenutno mogu da izdvoje za štednju ove godine je po prvi put od 2015. u blagom padu, pa je tako 27 procenata građana zadovoljno ušteđevinom, u odnosu na 31 odsto prošle godine.

Zbog čega štedimo? Stvaranje finansijskih rezervi za hitne slučajeve je i dalje najčešći motiv, koji je pokrenuo tri četvrtine ispitanika na štednju, dva odsto više nego prethodne godine. Zatim, štedimo za manje i veće nabavke i renoviranje (35 odsto građana), kao i za penziju i putovanje.

Zainteresovanost građana za štedne proizvode banaka i drugih finansijskih institucija veća je za 14 procenata nego 2019. godine – prednjače štednja po viđenju, oročena štednja i životno osiguranje kao vrsta štednog proizvoda. Interesovanje za ovim proizvodima konstantno raste u proteklih četiri godine.

U skladu s tim, udeo onih koji gotovinu čuvaju kod kuće ili u sefu nastavio je da opada. Na najnižem je nivou u proteklih osam godina, pa sada nešto više od petina (22 odsto) naših sugrađana čuva novac na taj način, što je, na primer, duplo manje nego 2013. godine.

Kako građani procenjuju svoju finansijsku situaciju? Četvrtina njih smatra da se poboljšala u poslednje dve do tri godine, a gotovo polovina (47 odsto) da je nepromenjena. Četvrtina ispitanika kaže da se pogoršala, njih pet procenata manje no prošle godine i čak duplo manje nego 2016.

Približno 70 odsto anketiranih građana izjavilo je da je suma koju su uspeli da uštede u protekle dve do tri godine ista ili viša nego ranije, dok njih 28 procenata kažu da su uštedeli manje. Kao glavne razloge za manji iznos štednje, navode niže ukupne prihode domaćinstva praćene višim životnim troškovima, ali i smanjenje prihoda usled aktuelne pandemije.

MIŠLJENJE O ULAGANJU SVE BOLJE, ALI OPREZNOST PREOVLADAVA

 Trećina građana ima pozitivno mišljenje o investicionim proizvodima, odnosno o ulaganju novca u akcije, hartije od vrednosti, obveznice ili investicione fondove. Pozitivan stav prema ovoj vrsti proizvoda je u konstantnom, blagom porastu u proteklih pet godina, a gotovo je duplo izraženiji nego 2015. godine. O investicionim proizvodima najbolje mišljenje imaju građani do 30 godina starosti, njih 45 odsto.

Ipak, i dalje preovladava opreznost – 77 procenata ispitanika bilo bi oprezno u vezi sa investiranjem i opredelilo bi se za manje rizična ulaganja, iako bi im ona donela i manje prinose. S druge strane, 11 odsto građana bi zaista bilo i spremno na rizičnije investicije kako bi ostvarilo veću potencijalnu zaradu.

Za snalaženje u svetu finansija i donošenje dobrih finansijskih odluka važna je finansijska pismenost. Mišljenje građana o sopstvenom finansijskom znanju je u blagom padu, te 55 odsto njih misli da je dobro, vrlo dobro ili odlično, pet procenata manje no prošle godine. Oko četvrtine anketiranih misli da uopšte nije informisano o ovoj temi, dok su svoje finansijsko znanje najbolje ocenili građani od 30 do 49 godina starosti, od kojih njih 62 odsto smatra da je ono dobro, vrlo dobro ili odlično.

POVERENJE U BANKE NASTAVLJA DA RASTE

Kad je reč o finansijskim uslugama i transakcijama, nastavljen je trend rasta poverenja građana u banke, kojima puno poverenje poklanja 40 odsto ispitanika. Za njima slede internet prodavnice sa 22 i pružaoci onlajn finansijskih usluga i internet banke sa 19 procenata.

Kupovina preko interneta blago je porasla u svim segmentima istraživanja i nastavila višegodišnji stalan rast. I dalje se onlajn najviše kupuju odeća, obuća i modni detalji, a procenat kupaca ovih proizvoda neznatno je porastao, sa prošlogodišnjih 35 na 36 odsto. Slede troškovi u vezi sa putovanjem, poput plaćanja smeštaja onlajn, sa 31 procentom. Na trećem mestu proizvoda koje građani kupuju onlajn putem su knjige sa 26 procenata.

ŠTEDNJA U ERSTE BANCI – POVEĆAN BROJ ŠTEDIŠA OD 20 DO 40 GODINA STAROSTI

 Prosečni štedni ulog u Erste Banci, kada je u pitanju oročena štednja, iznosi oko 18.300 evra. Kod štednje u dinarima, prosečni oročeni depozit je oko 433.000 dinara. Prosečan štediša u Erste Banci u evrima ima oročen iznos od 13.000 evra na 12 meseci i 1 dan, a u dinarima oko 453.000 dinara, takođe na 12 meseci i jedan dan.

„Može se reći da je i u našoj zemlji, kao i širom Evrope, neizvesnost bila jedan od važnih pokretača štednje, imajući na umu da je situacija koju je donela pandemija nešto s čime se niko od nas nije ranije susreo. Građani su u neizvesnoj situaciji odlagali potrošnju i sredstva oročavali ili stavljali na štednju po viđenju, pri čemu im je bitna bila sigurnost uloga, ali i da svoja sredstva sačuvaju i uvećaju“, navodi Milan Todorović, direktor Direkcije za upravljanje prodajnom mrežom u Erste Banci.

Stariji od 50 godina i dalje čine najveći udeo štediša sa oročenom ušteđevinom u ovoj banci, oko 60 procenata. Zanimljivo je  da je porastao udeo štediša od 20 do 40 godina starosti, koji imaju više od 18 odsto učešća u štednji naspram približno 12 procenata iz prošle godine, što govori u prilog tome da mlađi odrasli ljudi sve više prepoznaju značaj štednje.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Vesti

Uz osiguranje domaćinstva, UNIQA poklanja daljinski nadzor i zaštitu osiguranih objekata

by Vesna Lapčić

UNIQA osiguranje je  uz nove polise osiguranja imovine omogućila još veću sigurnost i prevenciju neželjenih događaja kroz specijalne poklone –uređaje za daljinski nadzor i zaštitu osiguranih objekata kako za domaćinstva tako i za mala i srednja preduzeća, saopštila je ova osiguravajuća kuća.

Zahvaljujući još jednoj inovaciji, UNIQA je u saradnji sa kompanijom VIP Mobile, jedina u Srbiji klijentima omogućila na poklon Smart Home uređaje za daljinsku kontrolu, nadzor i zaštitu osiguranih objekata sa bilo kog mesta, samo uz pomoć pametnog telefona ili tableta i internet konekcije, korišćenjem jednostavne aplikacije. Klijenti u svakom trenutku mogu da prate aktivnosti u svom domu ili poslovnom prostoru, a dodatni sigurnost predstavlja i to što preko notifikacija dobijaju obaveštenja čim se aktivira neki od senzora za detekciju dima, vode i pokreta, što obezbeđuje pravovremenu reakciju i prevenciju neželjenih događaja u osiguranom objektu.

S obzirom da u Srbiji polise osiguranja domaćinstva ima manje od 10% građana, UNIQA je u želji da svako mesto bude sigurna zona kreirala ovu jedinstvenu ponudu pružajući rešenje za kompletnu zaštitu kuća i stanova sa svim stvarima po ceni već od samo 1,5 evra po metru kvadratnom za celu godinu. Polisa pokriva troškove štete u slučaju požara, izliva vode iz instalacija, loma stakla i provalne krađe, kao i nadoknadu za štete pričinjene trećim licima, odnosno na okolnim stanovima.

Kada je u pitanju osiguranje imovine malih i sredjih preduzeća, UNIQA je omogućila da se svaki biznis razvija na sigurnim osnovama. Izborom jednog od raspoloživih paketa osiguranja “Moj biznis” blagovremeno se štiti imovina, oprema i zalihe od rizika koji mogu da ugroze poslovanje.

Ova jedinstvena ponuda traje do kraja godine ili do isteka zaliha.  Uz Smart Home uređaje za unutrašnji i spoljašnji nadzor i senzore za dim, vodu i pokret, u dodatnoj zaštiti mogu da uživaju klijenti koji zaključe polise na neodređeno vreme ili višegodišnje na najmanje 5 godina, uz visinu ugovorene godišnje premije od najmanje 75 evra za domaćinstva, odnosno 100 evra za mali biznis.

Podsetimo, nastanjeni i poslovni objekti izloženi su mnogim rizicima, pa samo jedan neželjeni događaj u trenutku može da uništi sve što je godinama stvarano. UNIQA je samo u prvih devet meseci 2020. godine imala više od 1.300 prijavljenih šteta u domaćinstvima, najviše zbog izlivanja vode iz instalacija. Iako je prosek isplaćene štete iznosio oko 450 evra, beleži i slučajeve gde je za pokriće nastalih troškova isplaćeno po više od milion dinara. Neželjene događaje niko ne može da predvidi, a investicijom u polisu osiguranja imovine svako može da predupredi potencijalno velike troškove! Uz nova partnerstva i pogodnosti zajedno činimo da svako mesto – dom i biznis budu sigurna zona!

Osiguranja imovine malih i srednjih preduzeća mogu se kupiti na svim prodajnim mestima UNIQA osiguranja širom Srbije, dok je za  osiguranje domaćinstva pored poslovnica na raspolaganju i online kupovina preko vebšopa na veb sajtu www.uniqa.rs.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Lifestyle

Miloš Pešić – cross fitness trener, vlasnik svetskog rekorda u ski erg disciplini

by Vesna Lapčić

Zamislite da skijate 24 časa, sa vrlo malim, strogo propisanim pauzama, koliko da nešto pojedete i odete u toalet (ne više od 15 minuta). Uz to da oborite svetski rekord posle 22 sata i 44 minuta i nastavite da skijate jer ste rekli da ćete skijati 24h. Pređete tako 260,510 metara, upišete se kao rekorder, a uz to prikupite 2800 dolara u humanitarne svrhe i to samo od ljudi koji su dolazili u teretanu da Vas gledaju u Vašem podvigu. Zvuči neverovatno. I jeste neverovatno! Kompanija „Concept2“ proizvodi mašine više od četiri decenije, ali i organizuje izazove poput „Ski erg work out“, upozorava da je reč o ekstremnom naporu tela i uma, te da sve činite na sopstvenu odgovornost. Upravo je jedan tridesetogodišnjak, poreklom sa Kosova i Metohije, trenutno nastanjen u Kuvajtu, uspeo u tome – Miloš Pešić, cross fitness trener.

Odlazak u Kuvajt

Miloš je završio DIF u Novom Sadu, a po završenom fakultetu posavetovao se o svojoj budućnosti sa svojom porodicom, roditeljima i dve starije sestre Biljanom i Miljanom. Nije imao baš veliki izbor – mogao je da bude profesor u nekoj od škola ili trener u teretani.

„Oba izbora su značila da ne mogu da zaradim dovoljno ni za hranu jer samo za doručak pojedem 13 belanaca“, kaže Miloš kroz smeh.

Razmišljali su strateški – Amerika ga nije privlačila, kao student je bio u Nju Džersiju i okruženje mu nije „leglo“, Evropa nije bila previše otvorena prema obrazovanim ljudima sa ovih prostora – navikli su na jeftinu, nekvalifikovanu radnu snagu. S druge strane, Kuvajt i Ujedinjeni Arapski Emirati su nudili dobre uslove, a fitnes je u ovim zemljama u razvoju i ljudi sve više vode računa o ishrani i zdravlju. Sve ono što bi nekome bio nedostatak ovih zemalja, Milošu je bila prednost – oduvek je živeo sportskim životom, nije neki ljubitelj noćnog života, ne puši, alkohol ne pije, svinjetinu jede u retkim situacijama…. Dakle, svega onoga što u tim zemljama nema, njemu i ne treba. I tako se Miloš Pešić, pre sedam godina, zaputio u Kuvajt. Prvi posao je dobio preko svog prijatelja sa fakulteta koji je već radio tamo. Posle je i on doveo još nekoliko momaka iz Srbije.

Poslednjih pet godina radi u tamošnjoj čuvenoj teretani „Inspire Pure Fitnes“ i postao je izuzetno cenjen trener. Sa kolegama poreklom iz Srbije je osnovao i tim „Serbian Boys“ sa kojim učestvuje na različitim takmičenjima. Pre nekoliko godina se i oženio, Ivanom poreklom iz Apatina koju je upoznao u Kuvajtu. Ivana je takođe trener i nutricionista. Zajedno su kreirali i svoje programe vežbanja i ishrane.

Ove godine su odlučili da je vreme za sledeći korak i da će se preseliti u Dubai. U Kuvajtu su postigli sve što su želeli, postali su poznati i cenjeni fitnes treneri, dobro su zarađivali, ali su želeli da pronađu novu motivaciju.

„Ne želim da mi novac bude motivator. Dubai je grad u kojem je veća konkurencija nego u Kuvajtu. Rešili smo da se oprobamo“, kaže Miloš.

Izazov od 24 sata

Želeći da uradi nešto što će pamtiti pre nego što napusti teretanu, prijavio se za izazov „Ski erg work out“ u trajanju od 24 časa. Kao što smo već napisali, izuzetno naporan fizički i mentalni izazov. Pripremao se dva meseca tokom kojih je svakodnevno skijao od jedan do tri sata i vežbao snagu sa unapred isplaniranim programom vežbanja koji je sam sebi pripremio, dok je supruga pripremila plan ishrane. Ivana je tog 5. oktobra odigrala veoma važnu ulogu jer je praktično bila zadužena za Miloševo zdravlje, ishranu, ali i pozitivnu energiju. Naime, Ivana je napravila precizan matematički proračun ishrane tokom tih 24 sata, pripremala obroke, davala mu vodu, minerale, vitamine, vadila krvi i merila šećer na svakih sat vremena i uz to ga bodrila gledajući ga kako se smeje, ali i prolazi kroz neverovatan napor. U pojedinim trenucima je Miloševo lice bilo bledo i bolno. Naročito posle 12 sati kada mu je lakat zablokirao i praktično, boleo ga sve do poslednjeg minuta. I ne samo što je morala da brine o njemu, nekoliko dana pred takmičenje, jedan Kuvajćanin, Milošev klijent, Abdula Bluši (Abdula Blooshi) je želeo da prati Miloša i da mu na taj način pruži podršku, tako da je Ivana morala da brine i o njemu. Ogromna odgovornost.

„Moja žena je bila uz mene ne 24 sata, nego 26 sati i davala mi pozitivnu energiju“, kaže on.

Humanitarni rad kao dodatni motiv

Izazov je prenošen uživo. Kao što smo rekli, prethodni rekord od 248.125 metara je oboren! No, ne čini Miloša posebnim samo to što je uspeo da ispuni brojne izazove, pa i ovaj poslednji, najzahtevniji, već što je njegov rad i život protkan humanitarnim radom. Iako u Srbiju dolazi jednom godišnje, uglavnom na neka veselja, za svoju zemlju je vezan i time što pomaže ovdašnju decu, ali i organizacije za brigu o životinjama. I sam kaže da bi teško uspeo u poslednjem izazovu da nije imao dodatni motiv humanitarnog karaktera.

Prošle godine, istog dana, 5.10. 2019, zajedno sa svojim srpskim timom „Serbian boys“, Miloš je osvojio prvo mesto u rowingu, a osvojenu nagradu od 9000 evra su prosledili za bolesnu decu u Srbiji. Tokom korone se bavio humanitarnim radom na lokalnom nivou. Sakupljao je novac od bogatih Kuvajćana koji su njegovi klijenti i pravio pakete i delio siromašnima koji tada nisu imali prihoda, uglavnom strancima. Želju da pomaže drugima poneo je, kako kaže, od kuće.

„Mislim da sve to potiče iz kuće, od roditelja, jer su oni celog života pomagali kome god su mogli i mi kao deca smo to prihvatili kao normalnost. Ono što imam želim da podelim sa drugima kojima bi to značilo“, kaže Miloš.

Za poslednji izazov je odlučio da se u teretani u kojoj radi postavi kutija za donacije. Polovina novca je otišla za pomoć jednogodišnjoj Lani Jovanović, a polovina organizaciji „Vučijak šelter“.

„Sve vreme sam razmišljao o tome da ću svakako proći kroz bolne momente i teške trenutke, ali da ljudi za koje to radim kroz muke i bol prolaze svakog minuta, svakog časa, svakog dana, celog života. To me je sve vreme vuklo napred“, kaže ovaj tridesetogodišnjak.

Odakle tolika mentalna snaga?

Zanimljivo je da nikada nije imao trenera uma, psihologa, motivatora sa kojim je radio na svojoj mentalnoj snazi. Uglavnom čita knjige, a kada nema vremena sluša audio knjige i podkaste tokom treninga.

„To ima jako veliki uticaj na mene. Pokušavam sam sebe da edukujem“, kaže on.

Do pre nekoliko godina nije ni mislio da je toliko mentalno jak, a svoju mentalnu jačinu je otkrio pre nekoliko godina, upravo kada je počeo da radi različite izazove. „Mislim da sam iz dana u dan povećavao mentalnu snagu. Igrao sam rukomet 12 godina, imao sam mnogo uspona i padova, tako da se ta psihofizička baza stvarala godinama kroz razne aktivnosti. Nakon rukometa bavio sam se fitnesom, a pre šest godina sam počeo da se bavim cross fitom koji se svodi na visok intenzitet treninga gde se telo svakodnevno gura do maksimuma. Verujem da sam kroz te treninge stekao iskustvo i psihičku snagu. Dosta uticaja su imala i takmičenja u cross fitu u poslednjih pet godina jer da biste bili na podijumu morate da date sve od sebe. Osim toga, to što nešto obećam sebi i drugima me gura napred. Verujem da sam mentalnu snagu sticao godinama tako da je poslednji izazov došao kao kruna svega prethodnog. Svetski rekord je šlag na torti“, daje svoje viđenje Miloš Pešić.

Kao što njegova sestra Biljana Pešić, koja nas je i povezala sa Milošem, kaže: „Motivacija nije reč, niti prazna priča, motivacija je akcija.“

SVI MILOŠEVI IZAZOVI

Miloš je tokom karantina radio izazov kod kuće zvani 4x4x48h, gde je na svaka četiri sata u 48 sati naizmenično radio 4km veslanja, 4h ski erg, zatim 4km trčanja i 4km stacioniranog bicikla uzastopno i tako na svaka 4 sata u periodu od 48 sati.

Ove godine je radio i zazov 100 metara hoda na rukama 100 dana uzastopno.

Prethodne godine izazov koji je prihvatio je bilo 100 burpees (lezi-ustani-skoči) non-stop u 100 uzastopnih dana. Pošto nije bilo korone i ograničenja putovanja, izazov je sproveo u nekoliko zemalja: Indiji, Turskoj, Omanu, Francuskoj, Švajcarskoj, UAE, pa čak i na 2700 metara nadmorske visine na Alpima – Tignes.

 

V. Lapčić

0 comment
3 FacebookTwitterPinterestEmail
Novac

Milijarde leže na deponijama pepela i jalovine

by Vesna Lapčić

Rudarstvo i energetiku, osim činjenice da su strateški važne industrije za razvoj privrede, povezuje i loš glas da su među najvećim zagađivačima i „rasadnicima“ otpada u procesu konvencionalne proizvodnje.

U svetu postoji tri i po hiljade rudnika, koji proizvedu više od 100 milijardi tona čvrstog otpada, navodi se u studiji koju je objavio portal MDPI.com. Masa otpada može čak da bude nekoliko puta veća od mase osnovnih metala.

U energetici, među najproblematičnijima su termoelektrane koje koriste ugalj. One su u Srbiji tokom 2018. godine proizvele 7,5 miliona tona letećeg pepela, što je činilo čak 80 odsto ukupnog industrijskog otpada, navodi se u izveštaju „Upravljanje industrijskim otpadom“, koji je Državna revizorska institucija (DRI) objavila krajem prošle godine. Prema istom izvoru, na pepelištima termoelektrana Elektroprivrede Srbije (EPS) nataloženo je 200 miliona tona pepela, čija je vrednost kao proizvodne sirovine procenjena na milijardu evra, a proizvodnja pepela po glavi stanovnika svrstala je Srbiju u sam svetski vrh.

Imamo pepela za gradnju puta do Londona

Ali naša zemlja od takve pozicije ima daleko više štete nego koristi, jer se svega jedan odsto jalovine i pepela upotrebljava kao sirovina za ponovnu proizvodnju, kaže za „B&F“ dr Jasminka Đorđević Miloradović, profesorka ekologije na Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija u Požarevcu.

„Elektrofilterski pepeo iz TE Kostolac koristi se kao sirovina za cementaru u Popovcu u obimu od 30.000 tona godišnje, što je zanemarljivo u poređenju sa pepelom koji godišnje nastane. Uredbom republičke vlade iz 2015. dozvoljava se upotreba pepela u građevinarstvu za objekte javne namene: puteve, nasipe, brane, ali ne i za izradu čitave palete proizvoda i građevinskih materijala. U putogradnji, pepeo se do sada upotrebljavao samo na ograničenim deonicama i više u eksperimentalne svrhe”, kaže ona i dodaje da sve zainteresovane strane treba da lobiraju za izmenu ove uredbe.

Primera radi, od količina pepela kojima raspolaže EPS, moglo bi da se izgradi oko  2.000 kilometara puteva, što je razdaljina od Beograda do Londona. U vreme kada je doneta pomenuta Uredba, rečeno je da će EPS za svaku plasiranu tonu pepela biti oslobođen plaćanja ekološke takse, za koju je ovo javno preduzeće tada izdvajalo 1,8 milijardi dinara. Ne čudi da je EPS  donirao pepeo, budući da prema podacima u studiji „Cirkularna ekonomija kao šansa za razvoj Srbije“ koju je podržao OEBS, deponije pepela u našoj zemlji zauzimaju 1.400 hektara plodne zemlje, a sam EPS za održavanje deponija i deponovanje pepela izdvaja 50 miliona evra godišnje.

Stanje na pojedinim deponijama je alarmantno, ocenjuje se u izveštaju DRI: visina   deponija je premašena, a na nekima od njih se i dalje odlaže pepeo iako je trebalo da budu zatvorene još 2015. godine. Dešavaju se havarije, pepeo se raznosi i do obližnjih naselja kao što je slučaj na „Srednje kostolačkom ostrvu“, što ugrožava zdravlje stanovnika i uzrokuje sušenje biljaka, upozorava se u izveštaju.

Zašto donirani pepeo nije iskorišćen?

Uspešni primeri u drugim zemljama pokazuju da se odgovarajućom upotrebom pepela u građevinarstvu može uštedeti od 30 do 80 odsto u poređenju s korišćenjem  materijala kao što su pesak, kamen, šljunak i zemlja. Veća upotreba pepela bi smanjila korišćenje šljunka i peska čija je neodgovorna eksploatacija često dovodila do erozija, devastacije okolnog zemljišta i spuštanja rečnih korita. U Holandiji i Češkoj, recimo, većina putnih deonica se gradi od letećeg pepela.

Elektroprivreda Srbije je prema sopstvenim navodima u svom internom časopisu iz 2017. godine, donirala 3.640 tona pepela za izgradnju auto-puta Beograd – Čačak. Ipak, donirani pepeo nije mogao da se iskoristi, tvrde u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Kako objašnjavaju u odgovoru za „B&F“, izvođač radova nije bio u stanju da ispuni kriterijume koji su propisani tehničkim specifikacijama za izgradnju nasipa od elektrofilterskog pepela, pa je zato doneta odluka da se upotrebi peskoviti materijal, a od doniranog pepela je iskorišćeno svega dva odsto.

U JP EPS potvrđuju da je upotreba pepela u građevinskom sektoru, u poređenju sa zemljama EU, i dalje na niskom nivou. „Posebno je specifična situacija sa upotrebom pepela u putogradnji. Pre početka šire upotrebe, neophodno je izraditi probne deonice saobraćajnica kako bi se testirale tokom upotrebe i potvrdio kvalitet i profitabilnost takvih projekata. Zato je na godišnjem nivou prodaja pepela i dalje na niskom nivou u odnosu na ukupne količine pepela na deponijama. U 2019. godini prodato je oko 173.000 tona pepela. Za infrastrukturne projekte JP EPS donira pepeo, kako bi se stimulisala njegova dalja upotreba i time podržala cirkularna ekonomija“, navode za „B&F“ u ovom javnom preduzeću.

Dok se mi gušimo u pepelu, drugi ga uvoze

Pepeo bi mogao da postane i izvozni proizvod, budući da se njegove količine smanjuju u zemljama koje sve više koriste obnovljive izvore za proizvodnju energije. U pomenutoj studiji OEBS-a se navodi da na tržištima Bliskog i Dalekog Istoka nedostaju stotine hiljada tona pepela mesečno.

No, da bi EPS izvozio pepeo, potreba su ulaganja u zasebno postrojenje jer pepeo ne može da se tovari bagerom ili lopatom, kao i sigurno mesto u luci odakle bi se transpotovao.

„Elektroprivreda Srbije je član Evropskog udruženja za proizvode koji nastaju procesom sagorevanja uglja (European Coal Combustion Products Association – ECOBA), u čijem radu učestvuju predstavnici evropskih termoenergetskih postrojenja, kao i predstavnici kompanija iz oblasti trgovine pepelom. Učešćem u radu ovog udruženja, omogućeno je informisanje potencijalnih kupaca na evropskom tržištu o raspoloživim količinama pepela na lokacijama EPS-ovih termoelektrana i dalji razvoj ove oblasti u skladu sa zahtevima Evropske unije“, rečeno nam je u ovom preduzeću.

 Regenerisane otpadne vode

 Kako se od otpada može zaraditi pokazuje program kogeneracije, koji Naftna industrija Srbije (NIS) sprovodi već sedam godina. Kompanija iskorišćava gas koji zbog slabijeg kvaliteta ne može da se upotrebi u osnovne svrhe, pa je na naftnim i gasnim poljima na osam lokacija u Srbiji sagradila male elektrane. Maksimalna snaga ovih mini elektrana je 14,5 MWe i tako dobijenu toplotnu i električnu energiju NIS najviše koristii za sopstvenu proizvodnju, ali se električna energija prodaje i na tržištu. U projekat je uloženo 20 miliona evra, a kako su ranije saopštavali iz kompanije, program donosi ne samo ekonomske nego i ekološke koristi, jer se smanjuje emisija ugljen-dioksida.

Kad je reč o mogućnostima cirkularne ekonomije u rudarstvu, koje se doživljava kao jedna od najtradicionalnijih industrija, međunarodno iskustvo Mineco Grupe pokazuje da se otpad može iskoristiti u flotacijskoj preradi rude, koja je koncipirana na  zatvorenom sistemu tehnoloških voda.

„Tehnološka voda koja se koristi za flotiranje rude i izdvajanje naplativih sadržaja olova, cinka i bakra, u našim rudnicima se ne ispušta u okolne vodene tokove, već se kao otpadna voda sprovodi zajedno sa jalovinom na namensko odlagalište. Taloženjem dolazi do razdvajanja jalovine od vode i tako regenerisana voda se dovodi do kvaliteta koji je potreban kako bi se ponovo koristila u novom ciklusu flotiranja rude“, objašnjava za „B&F“ Bojan Popović, direktor Mineco LTD.

Prema njegovim rečima, u zatvorenom sistemu dolazi do minimalnih gubitaka vode, koji se nadoknađuju uglavnom iz padavina. „Prednosti ovog sistema su prvenstveno ekološke, jer se minimalizuje korišćenje pitke vode, eliminiše ispuštanje otpadnih voda u lokalne vodotokove i generalno smanjuje uticaj na životnu sredinu“, ističe Popović i dodaje da se na taj način višestruko smanjuju troškovi naknade za uzimanje nove vode za potrebe proizvodnog procesa, te troškovi naknade za ispuštanje zagađene vode u vodotokove.

Kako eksploatisati jalovinu    

Kao primer navodi rudnik Gross u Gradišci, gde se zahvaljujući pomenutom sistemu koristi najmanje petnaest puta manje pitke vode nego kada bi se rudnik snabdevao iz gradskog vodovoda. Ulaganja u ovakav sistem za taloženje iznose 200.000 evra, mesečni trošak za održavanje je 2.500 evra, a godišnja ušteda najmanje 70.000 evra uz projektovani radni vek od 30 godina, kaže Popović.

Pored toga, operateri rudnika razmišljaju o ekonomičnosti eksploatacije niskih sadržaja metala u odlagalištima jalovine. Trenutno nije moguće iskoristiti 100 odsto rude, ali zbog smanjivanja rudnih rezervi i zahvaljujući tehnološkom napretku, počeće da se koristi i jalovina sa brojnih odlagališta u svetu, uveren je Popović.

„Očekujemo da će akcenat biti na rešenjima koja će, pored efikasnosti, obezbediti i veću zaštitu životne sredine, imajući u vidu da je regulativa u tom pogledu sve strožija, kao i da ekološki efekti postaju sve bitniji kada finansijske intitucije odobravaju kredite. Kao deo primarne proizvodnje, rudarstvo obojenih metala generalno ne proizvodi otpad podoban za dalju preradu, već eventualno nusproizvode poput kamena ili peska“, objašnjava Popović.

Mikrobi prave zlato

Kuda se zaputilo rudarstvo u situaciji kada su najveća svetska nalazišta prilično iscrpljena, pokazuju i primeri nekih inovativnih projekata u svetu. Tako kanadska kompanija Mineworx planira da izgradi pilot postorojenje za reciklažu korišćenih katalitičkih pretvarača, iz kojih će se dobijati metali iz grupe platinijum (PGMs). Procenjuje se da je vrednost ovog posla 30 milijardi dolara godišnje, a radiće ga u saradnji sa drugim kompanijama koje su razvile tehnologiju koja omogućava „oporavak“ 90 odsto plemenitih metala.

Tehnološka startap kompanija Mint Innovation sa Novog Zelanda je, pak, pokrenula projekat s ciljem da se upotrebe mikroorganizami za oporavak metala iz otpada. Ova tehnologija omogućava izgradnju „biorafinerija“, u kojima bi se proizvodilo zlato iz otpada u dvostepenom procesu.

Prva faza podrazumeva tradicionalni postupak ispiranja, u kojem se iz električnog otpada uklanjaju osnovni metali, poput gvožđa i bakra. U drugoj fazi, na otpad se nanosi kiseli spoj, dovoljno jak da otopi zlato, koje bi potom mikrobi apsorbovali u smesu. Iako je proizvodnja zlata osnovni cilj, tehnologija se koristi u rudarskoj industriji, a mikrobi mogu da apsorbuju paladijum, platinu i rodijum uz minimalne hemijske promene. Kompanija sada osmišljava način na koji bi mogle da se iskoriste i hemikalije upotrebljene u procesu stvaranja zlata.

Vesna Lapčić

Izvor: Biznis i finansije, broj 178 https://bif.rs/2020/10/biznis-finansije-178-kruzna-ekonomija-nije-svako-dubre-za-bacanje/

Foto: Pixabuy

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Vesti

Kreditna linija za SME od 30 miliona evra

by Vesna Lapčić

Evropska investiciona banka (EIB) i Erste Banka ugovorile su kreditnu liniju od 30 miliona evra kako bi se omogućio snažan oporavak malih, srednjih i srednje kapitalizovanih preduzeća u Srbiji, kao odgovor na pad ekonomske aktivnosti izazvane virusom korona. Kreditna linija će omogućiti Erste Banci da obezbedi kredite preduzećima koja su pretrpela teške posledice pandemije i na taj način im pomoći da sačuvaju radna mesta, održe likvidnost i osiguraju kontinuitet poslovanja. Ovo je prva aktivnost u Srbiji u sklopu finansijskog programa EIB vrednog 500 miliona evra, namenjenog brzom odgovoru na pandemiju virusa korona i oporavku privatnog sektora na Zapadnom Balkanu, a koji je najavljen na Samitu EU o Zapadnom Balkanu održanom u Zagrebu u aprilu 2020. godine.

Krediti će biti dostupni preduzećima koja posluju u različitim sektorima veoma pogođenim pandemijom, kao što su trgovina na veliko i malo, hotelijerstvo, transport, hrana i piće i uslužne delatnosti. EU je strateški partner Srbije zbog njene snažne ekonomske integracije sa EU. Uz pomoć sredstava banke EU, Erste Banka će doprineti održivom ekonomskom oporavku malih i srednjih preduzeća u Srbiji obezbeđujući im kratkoročna obrtna sredstva, kao i dugoročnija ulaganja.

Potpredsednik EIB-a, Dario Skanapijeko, rekao je: „Ankete ukazuju na to da je kriza negativno uticala na oko 85% malih i srednjih preduzeća u Srbiji, dok je 60,5% preduzeća moralo drastično da smanji svoje proizvodne kapacitete. Jasno nam je da će se bez hitne podrške privatnom sektoru ekonomska recesija koju je izazvala pandemija dodatno pogoršati i tako omesti sveukupni društveno-ekonomski oporavak Zapadnog Balkana. Stoga su EIB i ’Tim Evrope’ udružili snage kako bi se obezbedila preko potrebna likvidnost malim i srednjim preduzećima, koja zapošljavaju više od 60% aktivnog stanovništva u Srbiji. Nadamo se da ćemo ih time podstaći da prebrode nepovoljne ekonomske uslove, stvarajući uslove za dugoročni oporavak.“

 „U ovim kriznim vremenima, više nego ikada, našim klijentima potrebna je podrška kako bi uspešno prevazišli sve izazove sa kojima smo se susreli. Očuvanje zdravlja ljudi, ali i poslovanja i radnih mesta u ovom trenutku predstavlja najveći prioritet za naše privrednike. Mi im stojimo na raspolaganju kroz različite vidove podrške i veoma smo ponosni na činjenicu da je Erste Banka prva banka u Srbiji sa kojom Evropska investiciona banka započinje ovaj važan program, koji će malim, srednjim i srednje kapitalizovanim preduzećima po povoljnim uslovima obezbediti nove izvore likvidnosti, kao i mogućnost finansiranja obrtnog kapitala i investicija”, istakao je Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste Banke.

EIB i Erste Banka uspešno sarađuju na pružanju podrške malim i srednjim preduzećima u regionu. Od 2009. pa sve do danas, EIB je u srpsku ekonomiju uložila više od 1,8 milijardi evra, što je pomoglo da se sačuva više od 320.000 radnih mesta.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Vesti

Rizik pandemije uključen u polise životnog osigurnja

by Vesna Lapčić

Rizik pandemije je uključen u polise životnog osiguranja i već je bilo isplata osigurane sume, potvrdili su učesnici tribine „Životno osiguranje u vreme pandemije – zašto je baš sada vreme za osiguranje života i kako odabrati polisu“, koja je održana danas u hotelu Crowne Plaza sa direktnim prenosom na YouTube kanalu Sveoosiguranju.

Učesnici tribine bili su predstavnici kompanija Wiener Stadtische osiguranje, Sava Životno osiguranje, UNIQA Životno osiguranje i Generali osiguranje, a pod sloganom „Be Risk Protected“ tribinu su organizovali portali Sve o osiguranju i Sve o novcu.

Interesovanje za polise životnog osiguranja od početka godine raste, što pokazuje i podatak da je premija životnog osiguranja na srpskom tržištu u prvih šest meseci ove godine porasla za tri odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Pandemija, prema trvrdnjama učesnika, ipak ne bi trebalo da bude direktan povod za uključivanje u životno osiguranje jer je „pravo vreme za ovu vrstu osiguranje – juče“, iako je trenutna situacija pojačala svest građana o potrebi za ovakvom vrstom finansijskog pokrića.

Sagovornici iz osiguravajućih društava naglasili su da bi trebalo obratiti pažnju na razlike između riziko i mešovitog životnog osiguranja: riziko osiguranje podrazumeva isplatu osigurane sume u slučaju smrti, a mešovito osiguranje pored različitih rizika koje pokriva, obuhvata i doživljenje i dobit po isteku perioda osiguranja. Osnovni motiv da se poseduje polisa životnog osiguranja, složili su se učesnici, trebalo bi da budu benefiti koje ova polisa pruža njihovim porodicama u najtežim trenucima.

Učesnici su podsetili da je u polisu životnog osiguranja moguće uključiti i brojne druge rizike, pa i one od sve učestalijih bolesti i hirurških intervencija, te da se osiguravači sve više bave preventivom pa osiguranici imaju i godišnje sistematske preglede. Osiguranje života je, kako su istakli, finansijsko planiranje za buduće događaje bilo da je reč o neizvesnim koje ne možemo da planiramo, ili izvesnim poput školovanja dece, venčanja, rođenja i slično.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Edukonovac

Podizanje stambenih kredita i šta vam je potrebno – korak po korak

by Vesna Lapčić

Da li ste znali da banke često traže i opciono takozvanu Riziko polisu životnog osiguranja i osiguranje domaćinstva kao obaveznu stavku za podizanje kredita? Kako teče proces podizanja stambenih kredita korak po korak?

Uslovi i pogodnosti za uzimanje stambenih kredita

Većina banaka tražiće da imate:

  • otvoren račun u toj banci
  • račun na koji je uplaćena minimum jedna mesečna zarada/penzija
  • odabran način otplate kredita što može biti trajni nalog, administrativna zabrana ili lična uplata
  • minimalnu mesečna neto zarada/penzija 18.000 RSD
  • da ste državljani Republike Srbije sa prebivalištem u Republici Srbiji
  • da imate stalno zaposlenje u trajanju od minimalno godinu dana neprekidnog radnog staža zaključno sa danom apliciranja i 6 meseci na trenutnom radnom mestu
  • neke banke zahtevaju pak minimum 12 meseci radnog odnosa u kontinuitetu, 3 meseca kod trenutnog poslodavca, a za penzionere da su najmanje 1 mesec u penziji;
  • kod nekih banaka postoje i mogućnosti da dobijete kredit za finansiranje kupovine nepokretnosti čiju izgradnju finansira banka, a koje su namenjene za stanovanje (projektno finansiranje);
  • povoljne kamatne stope na kredite indeksirane u evrima
  • zaduživanje u dinarima sa deviznom klauzulom nosi sa sobom valutni rizik – u slučaju slabljenja dinara u odnosu na evro, iznos mesečne obaveze po kreditu u dinarskoj protivvrednosti će biti veći
  • banka vrši usklađivanje visine nominalne kamatne stope sa visinom šestomesečnog EURIBOR-a svakih šest meseci. Prvo usklađivanje vrši se po isteku roka od 6 meseci počev od dana puštanja kredita u tečaj, a nakon toga svakih šest meseci.
  • kod malog broja banka imate naknadnu za obradu kreditnog zahteva
  • naknada za godišnje administriranje kredita
  • postoje opcije i bez osiguranja kredita kod Nacionalne Korporacije za osiguranje kredita (NKOSK)
  • neke banke dozvoljavaju izdavanje kredita bez obavezne premije životnog osiguranja, s tim da je životno osiguranje opcija koju nude banke, a možete i poređenjem cena proveriti koje su za vas najpovoljnije opcije
  • kredit možete otplaćivati sa još jednim kreditno sposobnim licem u svojstvu sadužnika
  • kod nekih banaka imate, a kod mnogih nemate određen unapred minimum kredita
  • u ponudi banaka se mogu naći i modeli stambenog kredita sa fiksnom kamatnom stopom na ceo period otplate do 15 godina
  • povoljan keš kredit za opremanje stana
  • minimum 20 godina u trenutku odobrenja i maksimum 65 godina starosti u momentu otplate poslednje rate kredita je takođe opcija
  • kontakt: obavezan kućni telefon ili postpejd mobilni telefon – priložiti kopiju poslednjeg računa postpejd mobilnog telefona, koji je vezan za adresu iz lične karte, adresu stanovanja ili kontakt adresu podnosioca/sadužnika, kao i obavezan telefon na radnom mestu

Ostali troškovi koji padaju na teret klijenta

Troškovi koje imate kada ulazite u proces uzimanja stambenog kredita ne odnose se jedino na sam kredit. Tu su i brojni drugi troškovi na koje morate da računate. Tu su recimo trošak procene hipotekovane nepokretnosti koja se vrši na svake tri godine, zatim trošak osiguranja nepokretnosti od osnovnih rizika i izlivanja vode iz instalacija koji plaćate godišnje odnosno osiguranje domaćinstva. Pored ovih, računajte i na administrativne troškove, kao što je trošak overe založnih izjava, trošak upisa hipoteke, kao i trošak pribavljanja lista nepokretnosti i druge naknade u vezi sa predmetom hipoteke.

Neki redovni troškovi su vezani i za Osnovni izveštaj Kreditnog biroa koji se uplaćuje fiksno, kao i trošak menice.

Kod svake banke imate i naknadu za vođenje tekućeg računa, a sam iznos varira, kao i iznosi provizija za obradu zahteva, dok se provizija za prevremenu otplatu uglavnom ne obračunava.

Kako da dobijete informaciju o životnom osiguranju kao delu dokumentacije za dobijanje stambenog kredita?

Na sajtu Osiguranik.com imate kategoriju Životno osiguranje. U okviru stranice, čeka vas upitnik.

U nekoliko koraka, odgovorom na pitanja u vezi sa tim zbog čega vam je potrebno životno osiguranje, pol, godine, zdravstveno stanje, kao i delatnost rada, dobićete i dodatna polja za unos.

Detalje o kreditu im govorite kada im pojasnite u kojoj fazi se nalazi vaš stambeni kredit, a to može biti neka od sledećih situacija:

  • Banka je odobrila kredit, i potrebna vam je najpovoljnija polisa osiguranja
  • Čekate odobrenje kredita, zanimaju vas info cene osiguranja
  • Još uvek tražite ponude od banaka, ali vas zanimaju i info cene osiguranja

Zatim je potrebno da znate iznos željenog kredita, kamatnu stopu (NKS) i period otplate u mesecima, kao i način na koji planirate ili ste ugovorili otplatu kredita odnosno da li plaćate kredit mesečno, jednom godišnje ili jednokratno. Možete nam ostaviti bilo koje dodatne napomene koje imate u narednom koraku, a onda unosom vaših kontakt informacija, šaljete nama zahtev i u roku od 24-48 sati ćete dobiti predlog za najbolje opcije za životno osiguranje za vas.

Članak je preuzet sa portala Osiguranik.com https://www.osiguranik.com/blog/podizanje-stambenih-kredita-i-sta-vam-je-potrebno-korak-po-korak/

Osiguranik.com može da Vam obezbedi i sve vrste polisa osiguranja. Pišite im na: info@osiguranik.com

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Newer Posts
Older Posts