Home Author
Author

Vesna Lapčić

Deloitte
NovacSlider

Izvršni direktor Wolmarta: I bogati su u nevolji zbog rasta cena hrane

by Vesna Lapčić

Izvršni direktor Wolmarta Dag McMilon rekao je da su čak i bogatije porodice u nevolji jer inflacija povećava cenu namirnica.

U intervjuu koji je dao CNBC televiziji, lider najvećeg piljara u zemlji rekao je da je prodaja u drugom fiskalnom kvartalu porasla zahvaljujući novim kupcima i većem dolasku članova domaćinstava sa godišnjim prihodom većim od 100.000 dolara. Prodavac je prijavio zaradu i prihod koji su nadmašili očekivanja za tromesečni period, nakon što je prošlog meseca smanjio izglede za profit.

MEĐUGODIŠNJA INFLACIJA U SRBIJI U JULU 12,8%

„Ljudi su sada zaista fokusirani na cene, bez obzira na nivo prihoda“, rekao je Mekmilon. „I što duže ovo traje, to će više biti slučaj.“

Inflacija je skočila najbržom stopom u poslednjih nekoliko decenija. Cene koje potrošači plaćaju za robu i usluge porasle su za 8,5 odsto u julu u odnosu na pre godinu dana, prema podacima Zavoda za statistiku rada Sjedinjenih Američkih Država. Cene gasa su nedavno pale, ali cene namirnica su i dalje veoma visoke.

Cene hrane su u julu porasle za 10,9% u poslednjih 12 meseci. Mnogi svakodnevni proizvodi su skočili daleko više, uključujući cene jaja koje su porasle za 38% i cene kafe koje su porasle za više od 20%.

Mekmilon je rekao da su cene hrane počele da rastu krajem prošle godine i da je kompanija primetila promenu obrazaca kupovine za potrošače čak i na višim nivoima prihoda sredinom marta. Kako su se ljudi osećali iscrpljeni zbog letnjih raspusta ili su uštedeli za sezonu povratka u školu, on je rekao da su počeli da kupuju manje odeće i druge diskrecione robe – dinamika za koju diskont očekuje da će se nastaviti.

Osim toga, dodao je Mekmilon, nije siguran da su cene hrane dostigle vrhunac.

Foto: unsplash.com

0 comment
1 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Inflacija u julu 12,8 odsto, cene hrane i energenata rasle više od previđenog

by Vesna Lapčić

Međugodišnja inflacija u julu u Srbiji je iznosila 12,8 odsto i praktično je nastavila da raste, saopštila je Narodna banka Srbije.

Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije, rekla je da „iako su u maju pretpostavili da će inflacija još u nekoliko narednih meseci nastaviti da se kreće uzlaznom putanjom, intenziviranje geopolitičkih tenzija i nepovoljniji agrometeorološki uslovi od očekivanih uticali su na to da cene hrane i energenata prethodnih meseci ostvare veći rast od predviđenog“.

„Prosečna cena gasa, koja je reperna za evropsko tržište, u julu ove godine u proseku je iznosila preko 1.800 dolara za hiljadu kubnih metara, što je četiri puta viša cena nego godinu dana ranije i 16 puta viša cena u odnosu na prosečnu za 2020. godinu. Slično, berzanska cena električne energije u zemljama zone evra (Austriji i Francuskoj) u julu je u proseku iznosila 360 odnosno 400 evra po megavat-satu i bila je za oko četiri odnosno pet puta viša nego godinu dana ranije, dok je svetska cena nafte, iako u padu od sredine juna zbog jačanja recesionih pritisaka na globalnom nivou, u julu u proseku iznosila 109 dolara po barelu i vila viša za 46 odsto nego godinu dana ranije.  Pored toga, svetske cene žitarica, merene indeksom FAO, od početka godine beleže dvocifren međugodišnji rast, koji je u julu iznosio oko 17%.“, objasnila je Tabaković šta je sve uticalo na rast cena.

Ona je rekla da će inflacija dostići vrhunac tokom trećeg tromesečja, a da će nakon toga imati opadajuću putanju da bi drastičniji pad mogao da se očekuje u drugoj polovini 2023.

 

0 comment
1 FacebookTwitterPinterestEmail
Finews

OTP Banka dobitnik ,,Employer Partner” sertifikata za izvrsnost HR procesa

by Vesna Lapčić

OTP banka Srbija dobitnik je ,,Employer Partner” sertifikata, prestižnog HR priznanja konsultantske kuće ,,Selectio”, koja od ove godine uz partnerstvo sa konsultantskom agencijom ,,HR Xcel” za srpsko tržište, garantuje izvrsnost HR procesa unutar kompanija i potvrđuje kontinuirano ulaganje, modernizaciju i unapređenje iskustva zaposlenih. Kompleksna i detaljna analiza utvrdila je da se OTP banka najviše istakla u području uključenosti i inspiracije, transformacije i rasta kao i HR strateškog savetovanja. Ovi rezultati jasno ukazuju da banka strateški pristupa zaposlenima i prepoznaje njihovu ulogu kao ključnu u razvoju banke.

Krstinja Šćepanović, direktorka direkcije za ljudske resurse u OTP banci Srbija istakla je da ovaj sertifikat potvrđuje posvećenost usmerenu ka kontinuiranom dijalogu sa zaposlenima, postavljanju inovacionih trendova i odlučnom upravljanju promenama.

“Vreme u kom živimo od poslodavaca zahteva drugačiji pristup ka zaposlenima, klijentima, kandidatima, a banke kao poslodavci prolaze kroz posebno izazovan period. OTP banka kao organizacija radi na tome da svoje HR procese, inovacione prakse i odnos sa zaposlenima gradi po najvišim standardima, ne samo u našoj industriji, već u areni sa najboljima. Bankarstvo volimo, ali nismo samo bankari. Naša liderska pozicija temelji se na korporativnoj kulturi koja zaposlenima omogućava da se konstantno razvijaju, kreirajući promene i inovativna rešenja. Kompetencije koje negujemo i projekti koje pokrećemo nose jasnu poruku kuda idemo, a to je da budemo banka i poslodavac budućnosti. Činjenica da su ovi napori prepoznati ovako prestižnim priznanjem čini nas posebno ponosnima, ali i motiviše da nastavimo u istom pravcu”, izjavila je Šćepanović.

Kako navode iz konsultantske kuće, postizanjem ,,Employer Partner” standarda, kompanije pokazuju da su u stalnoj potrazi za znanjem i razvojem. Proces sertifikacije omogućava jednostavan unos podataka, te kvalitetan HR benchmark, a sertifikacionom timu daje dodatan prostor za ispitivanje stvarnog stanja u organizacijama.

“Kada govorimo o ključnim temama za upravljanje ljudskim resursima, radna uspešnost, leadership kao i HR kapacitet su kategorije koje su posebno izazovne. OTP banka se vrlo uspešno izdvojila upravo u njima, čime je jasno pokazala da teži konstantom unapređenju svojih procesa, modernizaciji i upotrebi savremenih alata u poslovanju. Naša opsežna analiza je to i potvrdila, budući da nije moguće zadovoljiti kriterijume za postizanje sertifikata ako u organizaciji ne postoji dobra povezanost svih procesa”, izjavila je Sanja Jevđenijević, u ime Employer Partner sertifikacionog tima.

Priznanje koje potvrđuje da su zaposleni stub uspeha jeste i nedavno proglašenje OTP banke za najbolju banku u Srbiji, od strane svetskog renomiranog magazina Euromoney. Reč je tradicionalnoj „Euromoney nagradi za izvrsnost 2022“ (Euromoney Awards for Excellence 2022) koja se dodeljuje finansijskim institucijama koje klijentima pružaju najviši nivo usluge, inovacija i stručnosti.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Ukupna štednja nastavlja da raste, dinarska štednja i dalje isplativija od devizne

by Vesna Lapčić

U prvoj polovini godine ukupna štednja stanovništva je rasla. Pojačavanje globalne neizvesnosti usled izbijanja krize u Ukrajini, koja se krajem februara nadovezala na dvogodišnju pandemiju, imalo je za posledicu rekordnu tražnju građana za stranom gotovinom, što je promenilo valutnu strukturu štednje u korist devizne. Zahvaljujući aktivnostima Narodne banke Srbije  od juna dinarska štednja nastavlja da raste, saopštila je NBS.

Najnovija polugodišnja analiza isplativosti štednje, urađena za period od juna 2012. do juna 2022. godine, potvrdila je veću isplativost štednje u domaćoj valuti, saopštila je NBS.

Štednja u domaćoj valuti oročena na godinu dana i zanavljana u periodu od deset godina bila je isplativija od depozita položenog na isti rok u evrima. Tako bi štediša koji je štedeo u dinarima na ulog od 100.000 dinara na kraju perioda oročenja, u junu 2022. godine, dobio preko 44.000 dinara (gotovo 380 evra) više od štediše koji bi u istom periodu na deviznu štednju u evrima položio isti iznos.

Kada se posmatra kretanje štednje u poslednjih deset godina, dinarska štednja je povećana gotovo pet puta i krajem juna 2022. godine dostigla je 85,9 milijardi dinara. Pri tome, polovina ovog rasta ostvarena je u poslednje tri godine, do izbijanja krize u Ukrajini, i pored smanjenja kamatnih stopa i negativnih uticaja pandemije. Istovremeno, ročna struktura se pozitivno promenila – raste učešće dugoročnih depozita. I devizna štednja raste u poslednjih deset godina, sa 7,9 milijardi evra polovinom 2012. godine na 13,2 milijarde evra polovinom 2022. godine.

Troškovni pritisci po osnovu svetskih cena energenata, primarnih poljoprivrednih proizvoda i industrijskih sirovina, kao i otežano funkcionisanje međunarodnih lanaca snabdevanja, uticali su na ubrzanje inflacije na globalnom nivou. Inflacija u Srbiji u junu je iznosila 11,9% međugodišnje. Na pojačane inflatorne pritiske Vlada Srbije je odgovorila privremenim ograničavanjem cena osnovnih životnih namirnica, gasa, naftnih derivata i električne energije za privredu, a Narodna banka Srbije najpre kontinuiranim povećanjem prosečne ponderisane kamatne stope na aukcijama repo prodaje hartija od vrednosti (od oktobra 2021. godine), a od aprila ove godine i povećanjem referentne kamatne stope. Očuvana relativna stabilnost kursa dinara prema evru znatno doprinosi ublažavanju inflatornih pritisaka po osnovu rasta uvoznih cena.

Od maja do danas, usled obnovljenih aprecijacijskih pritisaka, Narodna banka Srbije je intervenisala kupovinom preko milijardu evra. I pored znatne neto prodaje deviza u ovoj godini (u prva četiri meseca), devizne rezerve su ostale na visokom nivou i na kraju jula su iznosile 15,0 milijardi evra, što osigurava pokrivenost od oko pet meseci uvoza robe i usluga (znatno više od standarda). Uprkos geopolitičkim tenzijama, učešće javnog duga u projektovanom bruto domaćem proizvodu za 2022. godinu u junu je smanjeno na nivo od 53,2% (56,5% na kraju 2021), a učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima spušteno je na najniži nivo od početka primene Strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita (od 2015. godine) i u junu je iznosilo 3,3%.

Foto: Unsplash.com

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Mann v. Ford najveći slučaj ugrožavanja životne sredine

by Vesna Lapčić

Trideset godina nakon što je Ford Motor Company počeo da odlaže otrovni otpad u okruženju Ringvuda  gde je živelo indijansko pleme Rampo, više od 600 ljudi pokrenulo je tužbu koja je nazvana: Mann v. Ford.  HBO je snimio istoimeni dokumentarac.

Ford Motor Company je 1955. godine izgradila je do tada najveću fabriku za proizvodnju automobila u istoriji SAD u Mahvahu, Nju Džersi. Između 1967. i 1971. bacala je smrtonosni koktel toksičnog otpada uključujući mulj boje, freon, olovo i arsen i drugi industrijski otpad – stvarajući dioksin – u napuštena okna rudnika u Aper Ringvudu koji pripada Nju Džersiju i nalazi se na 60tak kilometara od Njujorka. Otpad je praktično završavao u dvorištu zajednice Indijanaca Ramapo. U HBO dokumentarcu se prikazuje i slučaj izbijanja požara koji je uzrokovao da toksini pored zemlje završe i u vazduhu, a otrovna prašina završila je po kućama meštana i naročito se nataložila u njihovim tavanima, izazivajući tako, prema mišljenju lekara koji su ispitivali meštane, različita oboljenja. Gotovo svi stanovnici imali su neko od oboljenja, najviše je bilo obolelih i umrlih od kancera, a česti su bili i slučajevi dijabetesa i specifičnih kožnih oboljenja.

Najstrašnija činjenica je bila rečenica jednog od meštanina: „Ovde nema više starog stanovništva“. Svega nekoliko ljudi u zajednici koja je brojala nekoliko stotina meštana imalo je više od 65 godina. Tvrdili su da su ranije, pre odlaganja otpada, deca odrastala uz veoma stare banke i deke.

Nesreća počinje od najmlađih članova zajednice, koji su se igrali na deponiji, a u dokumentarcu se navodi da kompanija otrovni otpad nije odlagala na tri parcele koje je za to predvidela, već da ga bilo svuda, čak i po šumi. Neznajući za opasnost, meštani svedoče da im je bilo interesantno da od šarenog blata (mulj od boje) prave „pite“ koje bi potom sekli i jeli nakon čega bi nastajali problemi: krv iz nosa, očiju, rane na koži, a kasnije je zabeleženo da je gotovo svaka žena imala pobačaj, neke čak i nekoliko. Doktor svedoči da je stopa pobačaja inače visoka, ali da je u toj zajednici bila iznad proseka.

Savezna EPA (Agencija za zaštitu životne sredine) formirana je 1970. godine da bi „zaštitila javno zdravlje i životnu sredinu“. Godine 1980. Kongres je usvojio Zakon o sveobuhvatnom odgovoru na životnu sredinu, nadoknadi i odgovornosti koji je omogućio EPA da identifikuje, počisti, plati preko „Superfonda“ ili natera počinioce da očiste, toksična mesta i plate to čišćenje. Deponija rudnika Ringvud stavljena je na listu Superfonda prvi put 1983. i skinuta 1994. Čišćenje je finansirao Ford. Nekoliko puta, kako se navodi u dokumentarcu, EPA je završavala čišćenje tvrdeći da je sve očišćeno i da je mesto bezbedno za život. Međutim, EPA je Ringvuk vratila na listu Superfonda 2006. godine, uz napomenu da je završeno samo 20 odsto čišćenja. U dokumentarcu se navodi da je očišćeno 45.000 tona otpada a da je ispod zemlje ostalo tri puta više.

Samo u Nju Džersiju postoji više od 100 Superfund lokacija. U filmu se navodi da danas 74 miliona Amerikanaca živi u blizini toksičnih mesta Superfonda.

Godine 2005, Vaine Mann je predvodio grupu Ramapo u tužbi protiv Ford Motor Company koja je optužila kompaniju za namerno trovanje zemlje. Nedelju dana nakon što je podnesena grupna tužba 2008. godine, privreda je zbog finansijske krize bila u nokautu, a  Fordove akcije su drastično pale. Uz pretnju bankrota i dugotrajan, skup i komplikovan pravni proces koji je postavio sudija, Ramapo odustaje od tužbe i sklapa nagodbu, pri čemu je svaki tužilac u proseku dobio oko 8.000 dolara (manje od 12 miliona dolara ukupno), ali su se iznosi razlikovali u zavisnosti od oboljenja. Ugovori su bili stroga tajna i koliko je ko dobio je ostala nepoznanica.

Apsurd je u tome što je Fordov profit dostigao 2,7 milijardi dolara već naredne godine, a 2010. 6,6 milijardi dolara. Ali to niko nije znao krajem septembra 2008. kada su tužioci mislili da će možda firma otići u stečaj te da neće dobiti apsolutno ništa kao kompenzaciju za svu štetu.

Vejn Man, odvažni predvodnik tužilaca, kaže u filmu da bi, ako bi otrovao 10 dece, bio osuđen na smrt, a da korporacije mogu otrovati stotine i izvući se.

Kroz dokumentarac se provlači upornost advokata tužilaca da prikupe što više dokaza o posledicama zagađenja i uzročnoj vezi sa bolestima, što nije nimalo jednostavno dokazati, ali i sprezi vlasti i velikog biznisa, odbijanje Forda da prizna odgovornost pozivajući se da su u to vreme deponije bile u skladu sa dozvoljenom praksom.

Foto: HBO

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSliderUncategorized

Zašto Telekom uključuje usluge koje niste tražili i pri tom ih naplaćuje?

by Vesna Lapčić

Nekoliko korisnika mobilnih usluga kompanije Telekom Srbija nam se požalilo da ta kompanija samoinicijativno uključuje uslugu Net Limit koja podrazumeva da nakon potrošenog interneta u okviru paketa postoji mogućnost daljeg korišćenja interneta bez dodatne nadoknade.

„Na junskom računu mi je stajala stavka Net Limit u visini od 124,17 dinara iako tu uslugu nisam tražila. Kada sam pozvala operatera rekli su mi da su menjane tarife i da su mi uključili tu uslugu da ne bih prekoračila internet koji je u okviru tog paketa. Pri tom, ta kartica stoji u telefonu koji uopšte nema mogućnost korišćenja interneta. Dečko iz call centra je rekao da imam pravo da uložim prigovor ukoliko nisam bila obaveštena o uključivanju te usluge. Zamislite, treba da pišem prigovor za 124,17 dinara za nešto što nisam želela i da gubim vreme na to“, kaže Verica V. koja se obratila portalu i dodaje:

„Ako, na primer, pretpostavimo da je poslato takvih 100.000 računa to je prihod veći od milion dinara. Da li mislite da će ljudi slati prigovore? Odakle Telekomu ideja da oni vode računa o tome koliko ćemo mi potrošiti interneta i ako prekoračimo oni će to svakako naplatiti. Pitam se, zašto onda samoinicijativno stavljaju uslugu koju naplaćuju u paket?“, kaže Verica.

Druga korisnica, Zorica L. kaže da se sa operaterom dogovorila oko tarife te da joj ugovor stigne na kućnu adresu. Usluga Net Limit uopšte nije bila spominjana niti zatražena.

„Ugovor obično donese kurir kome se žuri i vi praktično računate da su vam poslali ugovor koji ste tražili, bez dodatnih troškova. Potpisala sam ugovor, i istina pročitala tek kroz dva, tri dana. U ugovoru je stajalo da je u paketu uvrštena i usluga Net Limit koju nisam tražila, ali da mogu da je otkažem, čini mi se u roku od 48 sati. Kako je prošlo tih 48 sati, naravno da sam morala da je platim uz prvi račun koji je stigao. Nije mi jasno, stavite mi uslugu u ugovor koju nisam tražila pa zahtevate od mene da trošim vreme da bih otkazivala tu uslugu. O čemu je tu reč?“, pita se ova korisnica.

U kompaniji Telekom Srbija kažu za portal Sveonovcu da se „usluga Net Limit uključuje na postpejd tarifama prilikom potpisivanja ugovora ili promene tarife. Ukoliko je po zahtevu korisnika usluga Net Limit isključena na prethodnoj tarifi odnosno ugovoru, Net Limit neće biti automatski aktiviran prilikom produžavanja ugovora ili promene tarife“, kažu u ovoj kompaniji.

Na pitanje da li prethodno Telekom Srbija (MTS) traži odobrenje od korisnika i na koji način kažu: 

„Korisnik daje saglasnost za aktivaciju usluge zaposlenom u poslovnici ili Kontakt centru prilikom potpisivanja ugovora ili promene tarife. Korisniku se tada detaljno predoče sve informacije o sadržaju usluge, iznosu naknade i načinu njene aktivacije i deaktivacije. Samostalnim aktiviranjem usluge (Portal, USSD, SMS), korisnik potvrđuje da je saglasan sa uslovima. Napominjemo da po aktivaciji usluge Net Limit, korisnik dodatno dobija SMS notifikaciju da je navedena usluga aktivirana“.

Pitali smo i zašto se, ako to korisnik nije tražio, u ugovor stavlja usluga Net Limit koja se naplaćuje? 

„Net Limit usluga uvedena da bi se korisnici zaštitili od neželjene, prekomerne potrošnje, pošto se kod dela tarifinih paketa iz portfolija tarifa nakon potrošenog saobraćaja koji je uključen u naknadu prenos podataka nastavlja po maksimalnoj brzini i naplaćuje po cenovniku. Neželjena potrošnja neće se desiti kada korisnik aktivira uslugu Net Limit, koja omogućava besplatan pristup internetu do kraja tekućeg meseca po smanjenoj brzini, do 64/32kb/s. Net Limit je dodatna usluga koju korisnik može aktivirati ili deaktivirati u bilo kom trenutku i nije vezana za obavezni period trajanja ugovora. Napominjemo da je informacija o usluzi Net Limit navedena u Prilogu 1, koji je sastavni deo pretplatničkog ugovora. Naglašavamo da je usluga Net Limit uvedena isključivo u cilju zaštite korisnika, tako da im bude omogućeno korišćenje interneta i istovremeno praćenje potrošnje i kontrola iznosa računa“, kažu u Telekom Srbija.

Foto: Unsplash

0 comment
1 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Cena električnih vozila će nastaviti da raste

by Vesna Lapčić

Izvršni direktor Ford Motors, Džim Farli, ne očekuje da će se troškovi sirovina za električna vozila smanjiti u bliskoj budućnosti, što predstavlja najnoviji signal da će proizvođači automobila nastaviti da povećavaju cene svojih novih električnih vozila.

„Ne mislim da će uskoro biti mnogo olakšanja za litijum, kobalt i nikl“, rekao je Farli novinarima u sredu tokom događaja u fabrici automobila u Mičigenu.

Inače, poskupljenje baterija je prvo posle deceniju tokom koje je njihova cena bila sve povoljnija.

Mnogi proizvođaći električnih vozila su već bili prinuđeni da povećaju cene svojih električnih automobila zbog poskupljenja sirovina. Dalja poskupljenja zbog rasta troškova baterija, mogu značajno da utiču na to da ova vozila postanu dostupna većem broju ljudi.

Foto: Unsplash

0 comment
2 FacebookTwitterPinterestEmail
BIZ InfoSlider

Disney beleži rast pretplatnika, Netflix pad

by Vesna Lapčić

Kompanija Walt Disney je u sredu izvestila da je ukupna pretplata na Disney+ porasla na 152,1 milion tokom trećeg fiskalnog kvartala, što je više od 147 miliona koje su analitičari predviđali, prema StreetAccount-u.

Na kraju trećeg fiskalnog kvartala, Hulu je imao 46,2 miliona pretplatnika, a ESPN+ 22,8 miliona. Zajedno, Hulu, ESPN+ i Disnei+ imaju preko 221 milion pretplatnika za strimovanje. Netflix, koji je dugo bio lider u striming prostoru, imao je 220 miliona pretplatnika, prema poslednjim podacima.

Diznijeve akcije porasle su za više od 6% nakon zatvaranja.

Prostor za striming je poslednjih nedelja bio u stanju preokreta, pošto je Netflix otkrio još jedan pad pretplatnika, a Warner Bros Discovery je najavio promenu u strategiji sadržaja.

Tokom trećeg fiskalnog kvartala Disney+, Hulu i ESPN+ su zajedno izgubili 1,1 milijardu dolara, što odražava višu cenu sadržaja koji nude svojim pretplatnicima. Diznijev prosečan prihod po korisniku za Disney+ takođe se smanjio za 5% u tromesečju u SAD i Kanadi zbog više kupaca koji su koristili jeftinije ponude.

Foto: Unsplash

0 comment
2 FacebookTwitterPinterestEmail
FinewsSlider

Intesa Sanpaolo: U prvoj polovini godine solidna profitabilnost, prihod raste

by Vesna Lapčić

Upravni odbor Intesa Sanpaolo, matične grupe Banca Intesa, odobrio je konsolidovani polugodišnji izveštaj na dan 30. jun 2022. godine.

Rezultati za prvu polovinu 2022. godine potvrđuju sposobnost Intesa Sanpaolo da zahvaljujući dobro diversifikovanom i otpornom poslovnom modelu generiše solidnu profitabilnost i kreira vrednost za sve zainteresovane strane, čak i u kompleksnim kontekstima, poput onog koji karakterišu trenutni događaji koji uključuju Rusiju i Ukrajinu i pandemija COVID-19. Generisanje vrednosti za sve zainteresovane strane takođe se bazira na snažnoj posvećenosti Intesa Sanpaolo ESG kriterijumima.

„Predstavljamo rezultate za prvu polovinu 2022. godine u izrazito kompleksnom kontekstu. Ekonomski izgledi obeleženi su značajnim rastom inflacije, koji je već postao evidentan na početku godine, kao i posledičnim rastom socijalnih izazova. Iz tog razloga, odlučili smo da za 82.000 zaposlenih u Italiji i inostranstvu izdvojimo ukupno gotovo 50 miliona evra u vidu vanredne podrške. Takođe nastavljamo da pružamo podršku građanima Ukrajine kroz donaciju od 10 miliona evra za humanitarne inicijative, koja je izdvojena na samom početku konflikta“, rekao je Karlo Mesina (Carlo Messina), generalni i izvršni direktor Intesa Sanpaolo.

  • Neto prihod od 3.276 miliona evra u prvom polugodištu 2022. godine ne računajući otpise za izloženost dešavanjima u Ukrajini (rast od 8,4% u poređenju sa 3.023 miliona evra u prvom polugodištu 2021.). Navedeni neto prihod od 2.354 miliona evra.
  • Operativna marža porasla je za 4,2% u odnosu na prvo polugodište 2021.
  • Operativni prihod porastao je za 0,9% u odnosu na prvo polugodište 2021.
  • Operativni troškovi smanjeni su za 2,5% u odnosu na prvo polugodište 2021.
  • Poboljšan kvaliteta kredita:
    • Smanjenje problematičnih kredita:
      • Smanjenje bruto nenaplativih kredita od oko 54 milijarde evra u odnosu na najviši iznos zabeležen u septembru 2015. godine
      • Stanje nenaplativih kredita opalo je za 26,9% bruto i 13% neto u odnosu na kraj 2021. godine
      • Udeo nenaplativih u ukupnim kreditima iznosio je 2,3% bruto i 1,3% neto, i 1,8% i 1% prema EBA metodologiji; udeo bi iznosio 2,2% bruto i 1,2% neto uzevši u obzir smanjenje usled dodatne prodaje planirane u 2022. za koju su već odvojene rezerve u 4. kvartalu 2021. godine, i 1,7% i 1% prema EBA metodologiji.
    • Anualizovan trošak rizika u prvom polugodištu 2022. godine od 61 baznih poena (u odnosu na 59 baznih poena 2021. godine), 27 baznih poena kada se izuzmu korekcije zbog izloženosti dešavanjima u Ukrajini, bez delimičnog oslobađanja generičkih rezervi odvojenih 2020. godine za buduće uticaje Covid-19 (sa 25 baznih poena 2021. godine uz izuzeće odredbe za ubrzanje razduživanja nenaplativih kredita)
  • Solidan osnovni kapital, daleko iznad regulatornih zahteva:
  • pokazatelj kapitala CET1 na dan 30. jun 2022. godine, nakon izuzimanja iz kapitala 1,6 milijardi evra obračunatih dividendi u prvom polugodištu 2022. godine i otkupa udela od 3,4 milijarde evra:
    • 12,7% „phased-in“
    • 2,5% „fully loaded“ neuzimajući u obzir pozitivni uticaj od oko 110 baznih poena na osnovu apsorpcije odloženih poreskih sredstava (dta), od čega je oko 40 više od cilja poslovnog plana za period 2022-2025.

 

 

 

 

 

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacPreporucujemoSlider

Čovek sa najviše patenata u istoriji: osmislio je čuveni floppy, ali i periku za samoodbranu

by Vesna Lapčić

Japanski pronalazač Joširo Nakamacu, star 94 godine, ima više patenata nego bilo ko u istoriji. Među njegovim izumima su disketa – čuveni floppy disk, kondom sa magnetom, filter za toaletnu dasku i perika za samoodbranu. Ovo su samo četiri izuma od ukupno 3.357 i vrh ledenog brega kada je u pitanju njegova preduzetnička priča.

Nakamacu je svojevremeno izjavio da svoje najbolje ideje dobija kada roni pod vodom, gde ih beleži svojim vodootpornim memo uređajem. U svojoj knjizi „Legenda o izumima Dr. NakaMatsa“ Nakamacu kaže: „Nedostatak kiseonika mi omogućava ‘bljesak’“.

Foto: Instagram

Voleo je da se predstavlja sa nadimkom NakaMats. Njegov legendarni patent – floppy disk – na kojem su se čuvali podaci registrovan je u Japanu 1952. Kompanija IBM je osporavala ovaj patent i insistirali su da je njihov tim inženjera razvio uređaj 1969. Ipak, da bi izbegli sukobe, kompanija je sklopila niz ugovora o licenciranju sa NakaMats 1979. godine.

„Moj metod digitalizacije analogne tehnologije bio je početak Silicijumske doline i informatičke revolucije“, rekao je dr NakaMats i dodao: „Ja sam mešanac Stiva Džobsa i Leonarda da Vinčija“.

Među njegovim drugim kreacijama su CD, DVD, faks mašina, taksimetar, digitalni sat, karaoke mašina, CinemaScope, cipele sa oprugom, čizme na gorivne ćelije, nevidljivi „B-bust grudnjak“, motor na vodu, najmanji klima uređaj na svetu, perika za samoodbranu kojom se može zamahnuti na napadača, jastuk koji sprečava vozače da klimnu glavom za volan, muzički golf bacač koji pinguje kada se lopta pravilno udari, večni motor koji radi na toplotu i kosmičku energiju i mnogo drugih zanimljivih patenata.

Dr NakaMats je rodonačelnik još jedne novine: Love Jet, napitak za povećanje libida koji se može prskati po genitalijama i tvrdio je da je njegov Love Jet mnogo efikasniji od vijagre.

Recept za dug život i inovacije

Dr NakaMats veruje da će ga prava hrana i piće, umereno vežbanje i nepokolebljiv ljubavni život održati u životu do 2072. „Broj sati spavanja treba da bude ograničen na šest“, savetuje on. „Alkohol, čaj, mleko i voda iz slavine su loši za mozak i treba ih izbegavati. Kafa je takođe veoma opasna. Optimalan je jedan obrok dnevno, a taj obrok treba da bude malo ulja i ne više od 700 kalorija“.

Dr NakaMats održava svoj intelekt slobodnim prateći strogu dnevnu rutinu. Svake noći u svom NakaPenthouseu, povlači se u „mirnu sobu“, koja je zapravo kupatilo popločano 24-karatnim zlatom. „Zlato blokira radio talase i televizijske signale koji su štetni za maštu“, kaže on. Mirna soba je izgrađena bez eksera jer se „ekseri odražavaju razmišljanje“.

Nakon što neko vreme mirno sedi u toaletu odnosno „mirnoj sobi“, okružen tekućom vodom, seli  se u „dinamičku sobu“ – zapravo lift – u kojoj mu Betoven peva serenade.

Ipak, ovaj inovator tvrdi da njegove najveće ideje isplivaju na površinu na dugim podvodnim plivanjima. „Ako imate previše kiseonika u mozgu, inspiracija neće doći“, upozorava on. „Da biste izgladnjili mozak kiseonikom, morate zaroniti duboko i dozvoliti pritisku vode da napuni mozak krvlju. Zadržavam dah dokle god mogu. U nultoj tački – pet sekundi pre smrti, vizualizujem izum“, kaže dr NakaMats.

Eureka! Zapisuje tu misao na zaštićenu vodootpornu beležnicu i lebdi nagore.

Jedan od njegovih izuma koji pospešuje dalje razmišljanje je i ležaljka sa kapuljačom koja hladi glavu korisnika i prenosi zvučne frekvencije kroz njegova stopala. Prema njegovim proračunima, pulsirajući alfa zraci mašine poboljšavaju vid za 120 procenata, poboljšavaju matematičke veštine za 129 procenata i uguraju ekvivalent osam sati kvalitetnog sna u jedan sat opuštanja.

Zanimljivo da je u znak sećanja na njegovu posetu Sjedinjenim Državama 1988. godine, više od desetak američkih gradova — od San Dijega do Pitsburga — održalo Dane dr NakaMatsa. Država Merilend ga je proglasila počasnim građaninom, Kongres mu je dodelio Sertifikat specijalnog priznanja, a tadašnji predsednik Džordž H.V. Buš mu je poslao pismo čestitke. Dr. NakaMats je čak izbacio prvi meč na utakmici Pittsburgh Piratesa.

Foto: Unsplah.com

0 comment
2 FacebookTwitterPinterestEmail
Newer Posts
Older Posts