Home Author
Author

Vesna Lapčić

Deloitte
BIZ Info

Jedinstvena prilika za zaposlenje kroz plaćenu praksu u IT kompanijama ASEE i Payten!

by Vesna Lapčić

Ukoliko si student završne godine, ne propusti šansu da stekneš dragoceno iskustvo u internacionalnoj IT grupaciji kroz program letnje prakse i da se uz podršku vrhunskih mentora upoznaš sa svetom savremenog poslovanja i tehnoloških inovacija!

U kompaniji ASEE ističu da su u proteklih 11 godina kroz program prakse u Srbiji zaposlili oko 150 mladih stručnjaka, kao i da će najboljim diplomcima i ove godine biti ponuđen posao.

„Sa velikim entuzijazmom konstantno pružamo podršku mladima, motivišemo ih da ostvare svoj potencijal i pronađu posao iz snova. Naša vrata otvorena su za akademce koji bi želeli dobiju praktična znanja iz oblasti IT-ja, ali i iz ljudskih resursa, marketinga, finansija i kontrole kvaliteta. Osim ocena na studijama, stečenog znanja i radne etike, poslodavcima je danas takođe važno i iskustvo u radu, zbog čega će ovaj program biti izuzetno koristan ne samo onima kojima ćemo ponuditi posao u našim kompanijama ASEE i Payten, već i svima koji u njemu budu učestvovali,” ističe Darija Stokić, direktorka ljudskih resursa.

ASEE Internship Programme održaće se od 3. do 29. jula u trajanju od četiri sata dnevno. Prvih 10 dana rezervisano je za rad sa mentorima, a tokom preostalih 15 dana planiran je rad na mini projektu tokom kog će učesnici imati priliku da predstave svoje ideje i primene stečeno znanje.

Za praksu u kompanijama ASEE i Payten se mogu prijaviti studenti završnih godina osnovnih studija putem kontakt forme na LinkedIn-u.

Prijave su otvorene do 20. juna 2023. godine, a broj mesta je ograničen!

Požurite!

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Finews

DDOR kao primer održivosti: Uticaj ESG principa na budućnost kompanija i zajednice

by Vesna Lapčić

Osiguravajuća industrija ima ključnu ulogu u ekonomiji, zaštiti životne sredine i integraciji ESG (Environmental, Social, and Governance) ciljeva u poslovne strategije i korporativnu kulturu. U Srbiji, održivo poslovanje postaje sve neophodnije kako se povećava svest o važnosti zaštite životne sredine i društvenoj odgovornosti. Kroz primenu ESG principa, kompanije mogu unaprediti svoje performanse, stvoriti poverenje kod investitora i potrošača, i doprineti održivom razvoju zajednice.

Kompanija DDOR, deo italijanske Unipol grupe, snažno se zalaže za zaštitu životne sredine i borbu protiv klimatskih promena, uključene u trogodišnju strategiju, što se jasno vidi kroz integraciju pet ciljeva održivog razvoja UN-ove Agende 2030 u svoje poslovanje, a kakva je sudbina onih koji nastave da posluju mimo ESG principa održivosti? – važno je pitanje na koje su stručnjaci u ovoj oblasti pružili odgovor, u okviru regionalne konferencije “Rizici novog doba: održivost i izdržljivost”, u organizaciji BeRiskProtected platforme.

Kako je istakao direktor Direkcije za održivi razvoj u DDOR osiguranju Leo Pandžić, nepoštovanje ESG principa može doneti nekoliko značajnih rizika.

“Prvo, tu su regulatorni rizici, koji uključuju moguće kazne, ograničenja poslovanja ili povećane troškove pridržavanja propisa, posebno u vezi sa emisijom stakleničkih gasova. Drugo, nedostatak usklađenosti s ESG principima može dovesti do gubitka konkurentske prednosti jer kompanije koje ne prate zelenu tranziciju propuštaju priliku za inovacije, efikasnije tehnologije i održive poslovne modele. Na duže staze, ove kompanije će se suočiti s povećanjem direktnih i indirektnih troškova poslovanja, što će smanjiti njihovu profitabilnost i konkurentnost na tržištu u poređenju s onima koje su uspešno prešle na održive prakse. Treće, reputacija je takođe u igri, s obzirom na to da javnost sve više prepoznaje probleme klimatskih promena i očekuje da kompanije preduzmu konkretne korake ka održivosti“, istakao je Pandžić.

U kontekstu podrške matične kompanije, DDOR ima priliku da primeni najnovije ESG standarde, tehnologije i najbolju praksu u podršci očuvanju životne sredine i omogućavanju dobrobiti svih zainteresovanih strana. Unipol grupa trenutno nudi više od 60 proizvoda u neživotnom i životnom osiguranju, koji su povezani sa najmanje jednom od tri ESG komponente.

“Mogao bih reći da čak i najmanja akcija može učiniti razliku i izvrši pozitivan uticaj i da klimatske promene jesu bitna tema, jer je to rizik koji može uticati na sve naše živote sa jedne strane i perspektive poslovanja sa druge strane. U Srbiji, DDOR takođe uvodi i standarde cirkularne ekonomije, kupovinu električne energije iz obnovljivih izvora, uvođenje hibridnih vozila u vozni park, ali i integraciju ekološke komponente u poslovnu praksu putem EKO polisa osiguranja koje generišu sredstva za urbano pošumljavanje i stvaranje zelenije sredine u gradovima”, naglasio je Pandžić.

Unipol je lider u promenama u Italiji implementirajući ESG standarde u poslovne procese kao što su ublažavanje ESG rizika, investicije, procena rizika i brige o nekretninama, dok istovremeno proaktivno, kroz različite projekte, pozitivno utiče na ublažavanje efekata klimatskih promena.

“Čini se da radimo dobar posao, što potvrđuje i nagrada Franko Delneri koju nam je dodelila Konfindustrija Srbija“, zaključuje Leo Pandžić.

U svetlu sve većeg fokusa na održivost, poslovne organizacije se suočavaju s potrebom da integrišu ESG ciljeve u svoje poslovne strategije. Kako je rečeno na konferenciji, to nije samo trend, već neophodnost kako bismo zajedno gradili bolju budućnost. Kompanija DDOR svesna je da je to ključni put ka stvaranju vrednosti za zaposlene i širu zajednicu. Kroz integraciju pet ciljeva održivog razvoja UN-ove Agende 2030 integrisanih u trogodišnju strategiju poslovanja, DDOR nastoji da doprinese zaštiti životne sredine, očuvanju prirodnih resursa i unapređenju društva.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Olakšice za one koji brinu o planeti i zaposlenima, okretanje leđa onima koji se bave „prljavim delatnostima“

by Vesna Lapčić

Poslovanje mimo ESG principa održivosti, sajber bezbednost i sve ugroženije mentalno zdravlje zaposlenih nalaze se među top rizicima koji značajno mogu da ugroze profitabilnost kompanija, zaključeno je na IV regionalnoj konferenciji „Rizici novog doba: održivost i izdržljivost“ u organizaciji platforme BeRiskProtected.

Željko Jović, viceguverner Narodne banke Srbije, rekao je da upravo naziv konferencije „Održivost i izdržljivost“ najbolje oslikava trenutnu ekonomsku situaciju, jer je neophodno održati makroekonomsku i finansijsku stabilnost usled „višedimenzionalne krize pokrenute pandemijom, energetskom krizom i sukobom u Ukrajini“.

Kada je reč o klimatskim i ekološkim rizicima, Jović je rekao da će se NBS baviti iznalaženjem regulatornih rešenja za različite pondere rizičnosti, te bi veći ponder rizičnosti imale one transakcije koje nose manju zaštitu od ekoloških rizika.

„Ukoliko su ekološki rizici adekvatno pokriveni onda bi postojale odgovarajuće regulatorne olakšice“, rekao je Jović na konferenciji „Rizici novog doba: održivost i izdržljivost“.

Na konferenciji se moglo čuti da banke već razmatraju koliko su kompanije izložene ESG rizicima, a da i osiguravajuća društva polako napuštaju kompanije koje pripadaju takozvanim „prljavim delatnostima“ i kao osiguravači i kao investitori. S druge strane, za većinu kupaca u Srbiji je i dalje presudna cena pri kupovini proizvoda dok mlađi obraćaju pažnju i na to koliko kompanija brine o zajednici i ekologiji.

To pokazuje i Studija održivosti koju je prezentovala kompanija Horvath Adria. Naime, zahtevi potrošača ubrzavaju održivost, ali i tzv. osećaj ekološke odgovornosti, percepcija i vrednost brenda, a tek onda regulativa.

Kada je reč o drugom riziku, sajber bezbednosti, naglašeno je da potencijalne štete mogu biti daleko veće od vrednosti investicije u prevenciju: zaštitne sisteme, edukaciju i sajber osiguranje. Govornici su dodali da praksa pokazuje da štete od sajber napada mogu i da ugase preduzeće, a da je sajber kriminal profitabilniji od trgovine narkoticima zbog čega je u ekspanziji.

Učesnici panela o mentalnom zdravlju istakli su da su, prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, samo u prvoj godini pandemije anksioznost i depresija porasli za 25%. To se svakako reflektovalo i na radnu sposobnost, pa je ovo postala jedna od top tema za poslodavce, i mogla bi se nazvati rizikom novog doba. Istovremeno, turbulencije na globalnom nivou koje utiču na poslovanje dodatno se odražavaju i na zaposlene.

Na konferenciji „Rizici novog doba: održivost i izdržljivost“ je bilo 23 učesnika među kojima Udruženja banaka Srbije, Nacionalni CERT, kompanija Bambi, A1, Marsh Mclennan, Horvath Adria, UNIQA Osiguranje, DDOR Osiguranje, Wiener Stadtische osiguranje, Abstract, advokatske kancelarije Vuković&Partners i TSG, investitor Vladimir Đukanović („srpski vuk sa Volstrita“), Nevena Čalovska Hercog, dr sc med, psihijatar i psihoterapeut, AMS Consulting i drugi.

 

0 comment
1 FacebookTwitterPinterestEmail
Finews

Otvoren prvo OTP selo

by Vesna Lapčić

Na samo nekoliko kilometara od centra Beograda, na lokaciji koja predstavlja stanište za više hiljada pčela predstavljen je OTP VILLAGE, najnoviji „zeleni“ projekat koji OTP banka realizuje u partnerstvu sa ekološkim Udruženjem Supernatural“. Pokretanje urbanog pčelinjaka i rasadnika sa 12 vrsta medonosnog bilja predstavlja najnoviju u nizu inicijativa kojima OTP banka pruža podršku ekološkom aktivizmu i daje svoj doprinos uvećanju biodiverziteta u želji da ukaže na ključnu ulogu pčela za očuvanje našeg celokupnog ekosistema.

Prema rečima Milene Mićanović, direktorke za komunikacije i odnose sa javnošću OTP banke, Banka pažljivo procenjuje svoje direktne i indirektne uticaje na životnu sredinu i podržava inicijative koje imaju pozitivan uticaj na ukupno stanje ekosistema.

„Činjenica da pčele oprašuju više od 70 odsto biljaka i da od njih zavisi isti procenat ukupne flore i faune podstakla nas je da razmišljamo o ovoj važnoj temi i da zajedno sa našim partnerima iz Udruženja „Supernatural“ pokrenemo OTP Village. Uspostavljanje rasadnika medonosnog bilja i pokretanje pčelinjaka je naš način da doprinesemo očuvanju biodiverziteta, ali i da otvorimo još jednu važnu ekološku temu, a to je uvećanje znanja o medonosnim i divljim pčelama od čijeg opstanka zavisi opstanak gotovo cele planete. Upravo je odgovoran, racionalan i održiv odnos prema resursima i prirodnom okruženju među ključnim kriterijumima kako u odabiru projekata, tako i u izboru partnera koje ćemo podržati. Zahvalni smo našim saradnicima iz Udruženja „Supernatural“ što smo pored projekta Generator ZERO i sajma socijalnog i održivog preduzetništva Generator dobrih dela ove godine, kroz OTP Village započeli još jednu zelenu priču koja sve zajedno treba da nas podstakne da pažljivo i odgovorno biramo kako se ponašamo danas, jer od toga zavisi budućnost i opstanak onih koji dolaze posle nas“, izjavila je Mićanović.

O višestrukom značaju i ulozi pčela svedoči i činjenica da samo jedno pčelinje društvo okolnim poljoprivrednim usevima u velikoj meri poveća prihode kroz značajno uvećanje ukupnih prinosa. Na njihov nemerljiv doprinos u održanju ekosistema, kao i značaj učešća privatnog sektora u zelenim akcijama osvrnuo se i Srđan Stanković iz ekološke organizacije Supernatural.

„Kako bismo transformisali trenutni, linearni i dugoročno neodrživ ekonomski sistem koji funkcioniše po modelu „kupi– troši – baci“ u održivi, cirkularni i baziran na čistim izvorima energije i biorazgradivim materijalima, neophodna je saradnja svih društvenih aktera. Zbog toga je podrška koju OTP banka već godinama pruža brojnim zelenim programima pravi primer odgovornog ponašanja privatnog sektora. Pokretanje OTP Village-a kao projekta posvećenog pčelama i sam čin sadnje 1.000 medonosnih biljaka izuzetno je važan za nas. Ponosni smo što približavamo čudesni svet pčela ljudima, jer su pčele zbog svoje uloge polinatora, najvažnija bića na planeti”, zaključio je Stanković.

OTP Village dodatan je korak na putu postizanja neto karbonske neutralnosti do 2030. godine OTP banke i potvrda njenog strateškog opredeljenja ka potpunoj zelenoj tranziciji. Na otvaranju OTP Village-a svi zainteresovani imali su priliku da učestvuju u sadnji medonosnog bilja, dok su od Stanka Rajića, predsednika Beogradskog udruženja pčelara Srbije i Maje Kovač farmaceutkinje koja je osnovala Udruženje „Smilje i bosilje“, mogli da saznaju više o pčelarstvu i njegovim urbanim modelima, kao i važnosti, značaju i specifičnostima medonosnih biljaka.

 

 

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

ESG strategije su važne za privlačenje investicija

by Vesna Lapčić

Američka privredna komora u Srbiji (AmCham) i konsultantska kompanija Kearney (Karni) dodelili su titulu „ESG Šampion“ za 2023. godinu kompaniji IKEA Srbija. Ovo priznanje, kompanija IKEA je zaslužila pokazujući najviši stepen zrelosti u primeni principa ESG-a na lokalnom tržištu, što su pokazale višemesečne analize i intervjui sprovedeni od strane eksperata konsultantske kuće Kearney (Karni) među zainteresovanim kompanijama članicama AmCham-a.

Prepoznajući značajne napore koje kompanije ulažu u oblastima zaštite životne sredine, društvene odgovornosti i savesnog korporativnog upravljanja, Američka privredna komora u Srbiji (AmCham) u saradnji sa konsultantskom kućom Kearney (Karni) sprovela je među svojim članicama istraživanje o primeni ESG (Environmental, Social, Governance) principa i standarda u lokalnom kontekstu. Cilj ove inicijative je davanje priznanja onim kompanijama koje postižu najbolje rezultate u ovim oblastima, isticanje najboljih ESG praksi na srpskom tržištu, ali i otvaranje diskusije o najčešćim greškama koje kompanije prave u implementaciji ESG strategija i načinima na koje ih je moguće prevazići.

„Rezultati ovog istraživanja ukazuju na rastući značaj pitanja održivosti među kompanijama koje posluju u Srbiji. Vidljivo je povećanje svesti o važnosti dosledne implementacije ESG strategija za privlačenje investicija i razvoj poslovanja, upravljanje rizicima, povezivanje sa zaposlenima, krajnjim potrošačima, i ostvarivanje pozitivnog društvenog uticaja. Čak 94% anketiranih kompanija članica AmCham-a prepoznaje da je sprovođenje ESG strategije veoma važno za privlačenje investicija.“– naglasio je Ronald Seeliger, potpredsednik AmCham-a komentarišući istraživanje, i dodao: „Istraživanje je pokazalo da, što je kompanija veća, to su snažniji napori u pripremi i realizaciji ESG strategija. Kroz svoje lance snabdevanja i lokalna partnerstva, ove kompanije imaju posebnu odgovornost da rade na daljem osnaživanju malih i srednjih preduzeća da sprovode ESG principe, što će im pomoći da postanu konkurentniji na globalnom tržištu, privuku održive investicije i iskoriste prednosti dodatnih izvora finansiranja.“

Konferenciju je otvorio partner i izvršni direktor konsultantske kuće Karni Marko Derča, koji je tom prilikom izjavio: „Ovo je vrlo bitan događaj, ali i projekat za Kearney jer nam omogućava podizanje svesti oko problematike ESG-a i podsticanje razgovora između stejkoldera. Takođe, izuzetno nam je bitno što ovom inicijativom omogućavamo povratnu informaciju velikom broju kompanija koje inače ne bi imale priliku da dobiju uvid u svoju ESG zrelost. Za nas je ovaj događaj prvi u nizu, a ESG Šampion inicijativa je projekat u koji ćemo nastaviti da ulažemo, kako u Srbiji, tako i u ostalim zemljama u regionu.“ Marko Derča uporedio je rezultate ovog istraživanja sa trendovima u drugim zemljama: „ESG postaje važna tema za kompanije u Srbiji, što je ohrabrujuće i može voditi značajnom napretku. Recimo, 69% kompanija koje su pristupile našem istraživanju smatra ESG strategiju strateškim prioritetom, tako da ambicija može biti dostizanje vodećih evropskih tržišta na kojima se taj broj penje i do 90%. Progres može biti ostvaren, na primer, u ekološkoj dimenziji, gde četvrtina ispitanih kompanija prati emisije u nabavnom lancu, dok 40% kompanija koje izveštavaju kroz CDP rade isto. Naše istraživanje je pokazalo da su, unutar sve tri dimenzije ESG-a, velike kompanije predvodnici promena, dok su mala i srednja preduzeća sporija u ESG transformaciji i implementaciji.“

Na konferenciji je odato priznanje kompaniji IKEA koja je proglašena za „ESG Šampiona“ za 2023. godinu, a koja se pre svega  istakla  organizaciono visoko postavljenom ESG agendom i jasno formulisanom ESG strategijom, koja je operacionalizovana koz konkretan akcioni plan, balansiran kroz sve tri ESG dimenzije. Ovo priznanje ispred kompanije IKEA primila je Ekaterina Egorova, izvršna direktorka IKEA South East Europe, koja je tom prilikom izjavila: „Izuzetna nam je čast što je naša posvećenost u oblasti zaštite životne sredine, društvene odgovornosti i savesnog korporativnog upravljanja prepoznata na ovaj način. U kompaniji IKEA, održivost je u osnovi svega što radimo i posvećeni smo pokretanju pozitivnih promena u svetu. Ovo priznanje je pokazatelj uloženog truda i strasti naših zaposlenih i partnera koji su doprineli našoj ambiciji da stvorimo održiviju budućnost za mnoge ljude“.

Nakon proglašenja, usledile su tri panel diskusije koje su okupile predstavnike privrede u razgovorima o značaju razvoja zelenog portfolija za sticanje globalne konkurentnosti, generacijskim i kulturološkim razlikama kao prilici za vrhunski poslovni učinak, kao i najboljim praksama odgovornog korporativnog upravljanja.

Primena ESG principa od strane kompanija u Srbiji – rezultati istraživanja

ESG: Zaštita životne sredine

Iako su anketirane kompanije svesne značaja održivosti, razvoja zelenog portfolija proizvoda i usluga, kao i ulaganja u zaštitu životne sredine, mnoge od njih su još uvek u ranoj fazi implementacije ovih principa. Dok tri četvrtine kompanija ima postavljene ciljeve smanjenja emisija CO2, nešto manji broj njih (55%) ima razvijene detaljne akcione planove za postizanje takvih ciljeva. Od ispitanih kompanija, samo jedna četvrtina njih u ovom trenutku prati emisije iz sve tri kategorije gasova prema izvorima nastanka – direktne emisije iz sopstvenih ili kontrolisanih izvora kompanije (Scope 1), indirektne emisije, tj. emisije iz proizvodnje energije koju je kompanija nabavila i iskoristila (električna energija, para, energija za grejanje ili hlađenje) (Scope 2), sve druge indirektne emisije koje se javljaju u lancu vrednosti kompanije (Scope 3). Oko 20% kompanija prati samo direktne emisije iz sopstvenih izvora, više od 30% prati sopstvene direktne i indirektne emisije, dok oko 25% ne procenjuje uticaj na životnu sredinu ni u jednom delu lanca vrednosti.

Razlika između velikih i malih je velika u pogledu zelenog portfolija proizvoda i usluga – većina malih i srednjih preduzeća iz ankete (preko 60%) ne prati udeo ekoloških proizvoda i usluga u svom prihodu. Za razliku od toga, skoro 70% velikih kompanija to čini.

ESG: Društvena odgovornost

Kada je reč o različitosti, jednakosti i inkluziji, 69% kompanija prati različite parametre različitosti (uglavnom godine i pol, vrlo mali broj prati seksualnu orijentaciju ili socio-ekonomsko poreklo), međutim još uvek ima prostora za poboljšanje u aktivnijoj primeni takvih kriterijuma u procesu regrutovanja.

U pogledu rodne ravnopravnosti, u upravljačkoj strukturi anketiranih kompanija u proseku je 44% žena, što je blisko razvijenim zemljama.

Iako je ohrabrujuće videti da, prema anketi, više od 40% mladih talenata prepoznaje velike kompanije koje daju prioritet ESG-u u Srbiji i to je razlog zašto im se pridružuju, još je dug put do privlačenja vrhunskih talenata, posebno uzimajući u obzir da samo oko 25% mladih talenata prepoznaje mala i srednja preduzeća koja daju prioritet ESG načinu poslovanja.

ESG: Odgovorno korporativno upravljanje

Perspektiva etičkog upravljanja takođe je važna za kompanije. Preko 90% kompanija navodi da ima etički kodeks o kojem kontinuirano edukuje zaposlene, formalna antikorupcijska pravila usklađena sa međunarodnim ili domaćim standardima, kao i formalno razvijene politike uzbunjivanja.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
BIZ InfoSlider

Facility Management Biznis Asocijacija Srbije unaprediće energetsku efikasnost objekata

by Vesna Lapčić

Tržište facility menadžmenta u Srbiji nije razvijeno. U Srbiji postoji oko 7.500.000 kvadrata komercijalnog prostora, izuzimajući javni sektor i zgrade kolektivnog stanovanja. Skoro petina ovog tržišta (19%) podeljena je između pet najvećih facility menadžment kompanija. Inače, na tržištu posluje 200 kompanija koje se deklarišu kao pružaoci usluga facility menadžmenta od čega samo 10 odsto može da ponudi integrisan sistem usluge. Svi ovi podaci ukazuju na to da postoji još uvek mnogo prostora da se ovo tržište razvije, rekla je Tamara Simić, član Upravnog odbora Facility Management Biznis Asocijacija Srbije (FMBAS) nedavno osnovane asocijacije kompanija Marera Properties management, MPC Properties i Tokata.

Energetska efikasnost objekata, edukacija, regionalna saradnja, unapređenje zakonodavnih okvira, teme su koje će pokrivati FMBAS. Ona je dodala da u Srbiji ne postoji formalno obrazovanje u ovoj oblasti te da se nada da će Asocijacija doprineti edukaciji učesnika na tržištu.

„Svaki čovek u proseku provede 85 odsto svog života u zatvorenom prostoru. Zaista moramo da budemo odgovorniji prema objektima iz okruženja“, rekla je Tamara Simić, koja je i direktor Marera Green.

Jedno od najaktuelnijih pitanja jeste svakako energetska efikasnost objekata budući da 40% ukupne proizvedene električne energije koriste postojeći objekti. Primenom adekvatnih facility menadžment rešenja mogu se ostvariti uštede i do 30% na svakoj pojedinačnoj nekretnini, uz dodatni efekat smanjenja CO2.

Jedan od načina jeste implementacija zelenih krovova koji pored toga što imaju estetsku vrednost, imaju veliku ulogu i kod energetske efikasnosti jer priroda vrši neutralizaciju CO2, smanjuje buku, vibracije i dobra su izolacija, rekao je Vladimir Mladenović, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu koji je učestvovao na panel diskusiji povodom osnivanja Asocijacije.

On je dodao da na takvom krovu mogu da se instaliraju i solarni paneli tako da pored toga što je zeleni može da bude i produktivan, dok se ušteda vode za zalivanje postiže akumuliranjem kišnice.

Željko Zečević, konsultant Marera Green Eneplus, istakao je da se instaliranje fotonaponskih panela „više nego isplati za zadovoljavanje sopstvenih potreba“ te da je povrat investicije u proseku pet godina.

Andrej Cupač iz kompanije MPC Properties je naveo primer solarne elektrane koju je ta kompanija instalirala na krovu Ušće šoping centra snage 50kW. Energija dobijena iz te elektrane koristi se za potrebe šoping centra i napajanja punjača za električne automobile.

Na konferenciji povodm osnivanja Asocijacije bilo je reči o pravilnom održavanju objekata, o značaju holističkog pristupa održavanju objekata, ISO FM sertifikaciji, energetskoj efikasnosti, primeni bezbednosnih standarda i njihovom uticaju na funkcionalnost i održivost objekata.

Predsednik Asocijacije, Danilo Pušonja, istakao je ključne razloge za osnivanje FMBAS-a: „Tržište FM-a u Srbiji je još uvek u povoju, sa brojnim izazovima uobičajenim za taj stadijum razvoja struke. Ključne barijere predstavljaju siva ekonomija, nepovoljni uslovi rada, upitan kvalitet usluga i improvizacije u pogledu obima i načina realizacije posla, što dovodi do realnih posledica kako po objekte tako i u pogledu razvoja industrije.“

Facility Management Business Association of Serbia (FMBAS) je nevladina, neprofitna organizacija posvećena promociji, edukaciji i pružanju podrške razvoju industrije Facility Management-a u Srbiji. Osnovana je početkom 2023. godine, od strane tri vodeće kompanije koje posluju u segmentu izgradnje i upravljanja nekretninama, Marera Property Management, MPC Properties i TOKATA.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
FinewsPreporucujemoSlider

Koja je razlika između delimičnog i dopunskog Kasko osiguranja?

by Vesna Lapčić

Moderno doba, užurban način života i stres koji na dnevnom nivou gotovo da ne može da se izbegne, učinili su da razmišljamo unapred i sprečimo (ili makar ublažimo) dodatni stres do kog može doći usled nepredviđenih situacija. Za većinu vozača taj stres prouzrokovan je situacijama u saobraćaju.

Automobil više nije luksuz već potreba, i zato je vozačima važno da njihov četvorotočkaš bude funkcionalan i u dobrom stanju. Kako ne biste morali da strepite od situacija u kojima može doći do štete na automobilu, potrebno je da imate Kasko osiguranje.

Toliko je nepredvidljivih situacija u kojima čak i niste sigurni čija je krivica, a šteta je načinjena i njena sanacija se odražava na vaš novčanik.

Kasko osiguranje kao najsigurniji vid zaštite vozila pokriva troškove štete nastale usled saobraćajne nezgode, pada drveća, delova fasada i drugih predmeta, elementarnih nepogoda, požara, poplava, eksplozije i, ukoliko je ugovoreno, krađe.

Pored potpunog Kasko osiguranja, u ponudi AMS Osiguranja dostupni su još i delimično i dopunsko Kasko osiguranje.

Dopunskim Kasko osiguranjem vozila možete ugovoriti pokrivenost od rizika krađe (provalne i razbojničke krađe, prevare i razbojništva), krađe stakala na motornim vozilima, kao i utaje vozila. Ovo osiguranje moguće je zaključiti samo uz potpuno Kasko osiguranje.

Uz delimično Kasko osiguranje možete se osigurati od loma i oštećenja standardno ugrađenih stakala na motornim vozilima, koje je jedno od najčešćih oštećenja. Dodatno, delimično Kasko osiguranje ne pokriva oštećenja stakala na ogledalima i svetlosno signalnim uređajima.

Uz zaključenu polisu Kasko osiguranja, AMS Osiguranje svim vozačima poklanja i člansku karticu AMSS za besplatan šlep i pomoć na putu u Srbiji i Evropi.

Za sve dodatne informacije uvek se možete obratiti prijateljima iz AMS Osiguranja na broj 0800 009 009 ili više informacija pronaći na ovom linku.

Uplatite polisu Kasko osiguranja i uživajte u vožnji!

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Finews

DDOR predvodi put inovacija: Nove tehnologije za unapređenje zaštite poljoprivredne proizvodnje

by Vesna Lapčić

Identifikacija rizika, optimizacija resursa, povećanje produktivnosti i smanjenje gubitaka – ključni su faktori za modernu poljoprivredu u Srbiji. Upravo iz tih razloga i kao vodeće osiguravajuće društvo, u podršci svim članovima agro-lanca, kompanija DDOR na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu, predstavila se i konferencijom „Primena novih tehnologija u službi zaštite poljoprivredne proizvodnje i imovine klijenata“, u okviru koje su poljoprivrednici mogli da se upoznaju sa novim trendovima kada je reč o zaštiti njihove proizvodnje, imovine i gazdinstva, a naglašeni su i potencijalni rizici po imovinu uopšte. Stručnjaci iz DDOR osiguranja, Italijanske agencije za spoljnu trgovinu i kompanije Leithà koja takođe pripada Unipol grupi, predstavili su rešenja za poljoprivrednu proizvodnju i nove sisteme za zaštitu od štetnih događaja.

Kako ističe predsednik Izvršnog odbora DDOR osiguranja Frančesko Maši, klimatske promene koštale su Evropsku uniju 145 milijardi evra u prethodnoj deceniji, a ekonomske štete od ekstremnih klimatskih događaja od 1980. do 2020. su procenjene na skoro 500 milijardi evra. Prema nedavnom izveštaju, klimatske promene bi mogle koštati Nemačku do 900 milijardi evra do 2050, a Zapadni Balkan je među najviše pogođenim regionima u Evropi.

„Kako se očekuje da se ovaj trend nastavi, izuzetno je važno staviti akcenat na klimatske promene jer predstavljaju rizik koji ima ogroman uticaj na ekstremne vremenske prilike i prirodne katastrofe. Posebno kao osiguravači, uvek smo štitili naše klijente od ovih rizika, ali trenutno uviđamo da su tradicionalne analize postale zastarele. Stoga moramo razvijati nove i sofisticiranije prediktivne modele, koji mogu definisati nove scenarije verovatnoće, što će nam omogućiti da unapred bolje predvidimo određene rizike i trendove. S tim u vezi, izuzetno je važno što su danas sa nama i kolege iz kompanije Leithà, koja je takođe deo Unipol grupe, jer ova kompanija igra važnu ulogu u razvoju inovativnih tehnoloških rešenja, aplikacija i komponenti zasnovanih na podacima. Njihova prisutnost danas ima veliki značaj za nas, a verujem da je predstavljanje njihovih rešenja pružilo uvid u revolucionarne inicijative koje su razvili, zarad korisnika, zajednice i svih relevantnih aktera“, rekao je gospodin Maši.

Sa tim se složio je generalni direktor Italijanske agencije za spoljnu trgovinu Antonio Venstreska koji je rekao da je Novi Sad, ključno mesto gde se razgovara o ovim važnim temama iz oblasti poljoprivrede.

„Postoji intenzivna razmena znanja, iskustva i detalja o postojećim sistemima rada, a Italijanska agencija za spoljnu trgovinu, zajedno sa DDOR-om, predstavljaju centar ove sajamske manifestacije. Naša saradnja je od izuzetnog značaja, jer je poljoprivreda strateški sektor u svakoj zemlji, a naročito u razmeni između Italije i Srbije, te je osiguranje jedan od važnih faktora, sa ciljem povećanja produktivnosti i na tom planu moramo sarađivati“, rekao je gospodin Ventreska.

Kada je reč o prevenciji šteta, DDOR osiguranje je u saradnji sa BioSens institutom razvilo mobilnu aplikaciju DDOR TERRA, koja omogućava poljoprivrednicima da brzo prijave štetu nakon nepoželjnih događaja na svojim njivama i voćnjacima. Ova inicijativa ističe društvenu odgovornost DDOR-a kao vodećeg osiguravajućeg društva u podršci agro-lancu.

„Novim tehnologijama možemo bolje proceniti rizike i prilagoditi cenu osiguranja poljoprivrednicima. Ovo će imati koristi za poljoprivrednike jer će cene osiguranja biti kvalitetnije prilagođene njima. Iako je osiguranje useva i plodova obično nisko profitabilna grana, cilj je da bude dugoročno održivo. Prilagođavanjem cena i proizvoda poljoprivrednicima, očekuje se povećanje broja osiguranih površina i bolje cene osiguranja. Takođe, u cilju ubrzanja i olakšavanja procesa, DDOR TERRA omogućava osiguranicima da sami prijave štetu putem fotografija, što smanjuje broj terenskih poseta procenitelja i omogućava bolju kontrolu nad procesom procene šteta“, rekao je direktor sektora poljoprivrede u DDOR osiguranju Lazar Bogdanović.

U Srbiji DDOR TERRA, u Italiji Leithà, posebna kompanija koja u Unipol grupi razvija i uvodi tehnološka rešenja, aplikacije i komponente zasnovane na podacima.

„Moram da naglasim važnost inovacije u osnovnim procesima Unipol grupe. Naša vizija je da, koristeći agilne metodologije, razvijemo napredne aplikacije koje efikasno koriste obilje podataka. Istovremeno, fokusiramo se na optimizaciju formiranja cena, efikasno upravljanje štetama, pouzdanu procenu rizika, pristupačnost usluga kroz digitalne kanale i precizno praćenje vremenskih prilika. Uvereni smo da će ove inicijative pružiti izuzetno povoljan odnos ulaganja i ekonomskih rezultata za sve koji su uključeni u ove procese“, rekao je izvršni direktor Leithà Grupe Renzo Đovani Avesani.

Konačno, iskustva kompanija DDOR i Leithà jasna su potvrda primene novih tehnologija u službi zaštite poljoprivredne proizvodnje. Kroz inovativne pristupe i rešenja zasnovana na podacima, unapređen je pristup osiguravanju rizika i prevenciji gubitaka u poljoprivrednom sektoru. Saradnja sa BioSense institutom i razvoj aplikacije DDOR TERRA u Srbiji, kao i aktivnosti kompanije Leithà u Italiji, predstavljaju konkretne primere kako tehnologija može poboljšati efikasnost, održivost i otpornost poljoprivredne proizvodnje.

DDOR osiguranje, jedna od vodećih osiguravajućih kuća na srpskom tržištu, kao deo italijanske Unipol grupe – jednog od glavnih evropskih igrača na finansijskom tržištu, snažno je posvećena zaštiti životne sredine i borbi protiv klimatskih promena, što se vidi kroz integraciju pet ciljeva održivog razvoja UN-ove Agende 2030 u strategiju Grupe. Ponudu DDOR osiguranja, posetioci Poljoprivrednog sajma imaće prilike da pogledaju do 26. maja u Hali 1.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Izgradnja objekata na vodi: Posao i za unuče

by Vesna Lapčić

Piše: Vesna Lapčić za Biznis i finansije

Proizvodnja objekata na vodi je jedna od onih industrija koje su, za razliku od većine privrede, prosperirale tokom pandemije korona virusa, naročito izgradnja splavova za lične i poslovne potrebe. U svetu su sve popularnije kancelarije na vodi, što potvrđuju i predviđanja istraživačke agencije Dataintelo da će ulaganja u plutajuće poslovne prostore rasti 5% godišnje do 2028. godine.

Ovakve kancelarije se najviše koriste u oblastima gde su nekretnine previše skupe ili nema dovoljno zemljišta, kao što je slučaj u Holandiji. Posebno raste potražnja za plutajućim kancelarijama na električni i solarni pogon. U Roterdamu je, recimo, napravljen potpuno održivi objekat pokriven sa 870 kvadrata solarne elektrane, koji je ujedno i najveći poslovni prostor na vodi u svetu. Pored toga što je energetski nezavisna, ova kancelarija je tako izgrađena da ne može da potone u slučaju rasta nivoa mora, do kojeg će svakako doći zbog klimatskih promena.

Seoba na reke

Kancelarije na vodi su sve prisutnije i u Srbiji, čemu je takođe doprinela korona, jer su se ljudi  tokom pandemije selili privremeno i na splavove. Oni koji su nastavili da rade od kuće i nakon što se zdravstvena situacija normalizovala, pretvarali su splavove u svoje kancelarije. To potvrđuje i naš sagovornik, Miljan Aleksić, vlasnik firme „Splavovitek&Marinas“ iz Ivanova kod Pančeva.

Aleksić priznaje da kada je 2006. godine sa ocem i dedom napravio svoj prvi splav, nije ni slutio da će od toga jednog dana razviti posao. Deda je, naime, strastveni ribolovac, dok je otac mašinac, a Miljan građevinski inženjer. Moglo bi se reći, idealna trojka. Napravili su prvo splav od tridesetak kvadrata za sopstvene potrebe. Nakon nekog vremena su dobili ponudu da ga prodaju. Istovremeno su shvatili da im treba veći splav. Posle nekog vremena su prodali i taj veći i tako je sve počelo.

„Danas, trideset kvadrata ima samo jedna soba na splavovima koje gradimo“, kaže Aleksić za B&F. Kriza, prema njegovim rečima, uopšte ne utiče na ovo tržište. Najviše rade za fizička lica, ali se odnedavno sve više javljaju kompanije koje žele da svoje kancelarije presele na reku.

Slično iskustvo o kretanjima na ovom delu tržišta ima i Vlada Popović, iz firme „Splavovi Popović“, u čijoj hali se trenutno pravi jedan luksuzan splav za privatne potrebe. „Odmah nakon korone, pa čak i tokom pandemije obim posla nam se povećao za 50%. I sve je bilo u redu do maja prošle godine, kada su najave o uklanjanju splavova u Beogradu unele pometnju među investitore. To je značajno usporilo posao“, kaže Popović za B&F i dodaje da trenutno najveći problem u poslovanju pravi neregulisana situacija na rekama.

Kvalitet kao kod gradnje kuće

„Nekada su JP ’Beogradvode’ bile zadužene za izdavanje rešenja zakupa akvatorijuma, odnosno prostora gde će se nalaziti splav. Koordinate su određivane GPS-om i zahvaljujući tome je svaki vlasnik koji uredno izmiruje obaveze bio zaštićen. Prema mojim informacijama, pomenutom preduzeću je oduzeta jurisdikcija i to pitanje do danas nije rešeno. Ne znam ko je sada nadležan za izdavanje dozvole, što značajno utiče na posao jer se ljudi manje odlučuju da ulažu u splavove koji mogu da koštaju i nekoliko stotina hiljada evra“, objašnjava Popović.

Miljan Aleksić potvrđuje da je splav jednostavno registrovati, ali da bi u oblasti zakupljivanja mesta za splav trebalo uvesti više reda. „U interesu je svih nas, i proizvođača i vlasnika, da sve bude jednostavnije i da svi oni koji uredno izmiruju obaveze tačno znaju koje je njihovo mesto koje su zakupili. U Hrvatskoj je to sve precizno urađeno, izlazi čak i geometar na teren i onda vlasnici znaju na čemu su“, navodi Aleksić i napominje da se najviše njihovih splavova nalazi na reci Savi.

S druge strane, oblast projektovanja i nadzora izgradnje splavova je dobro uređena, kažu naši sagovornici. Svaki projekat za splav koji je namenjen rekreaciji ili je planirano da bude ugostiteljski objekat, mora da uradi arhitektonska firma registrovana za projekte plovnih objekata, naglašava Popović, a nadležni organi daju saglasnost i vrše nadzor tokom izgradnje.

Miljan Aleksić tvrdi da što se tiče kvaliteta, splavovi mogu u potpunosti da pariraju kućama:  „Naši projekti podrazumevaju upotrebu savremenih materijala, radimo i podno grejanje, imate utisak kao da sedite u najluksuznijoj vili. Ljudi obično misle da su splavovi ’sklepani’, ali to više nije tako jer se sve više radi profesionalno“.

Popović komentariše da još uvek ima pojedinaca koji pokušavaju tako da zarade neki dodatni novac i naprave po jedan, dva splava za prodaju godišnje. „Bilo bi poželjno da i oni poštuju propise i standarde gradnje. Mnogo toga je unapređeno, ne mogu se više graditi splavovi na burićima, ali ima još prostora da se celo tržište poboljša“, ističe ovaj preduzetnik.

Koliko para, toliko muzike

Firme koje proizvode splavove obično prave i katamarane i pontone. Kod obojice preduzetnika sa kojima smo razgovarali splavovi su ipak najzastupljeniji. Vreme izrade jednog splava nije moguće precizirati, upravo zato što je svaki specifičan. Pontoni se prave u hali, dok se splavovi sklapaju u marini i rekom prevoze do odredišta. Visina investicije zavisi od želja investitora, odnosno materijala koji se koriste.

„Vrednost same izrade splava, odnosno ’majstorskih ruku’ je standardna, ali je teško reći koja je cena kvadrata jer je svaki splav drugačiji. Želje investitora su različite, u pogledu vrste keramike, grejanja, drugih materijala“, objašnjava Aleksić. Popović potvrđuje da je cenu jako teško odrediti, jer splav veličine sto kvadrata može da košta 60.000 evra ali i pola miliona, u zavisnosti od zahteva investitora.

„Mi trenutno pravimo za privatne potrebe splav na sprat, sa četiri spavaće sobe, svaka ima svoje kupatilo, radi se podno grejanje, duple ploče, protočni bojler od 800 litara i još mnogo toga što utiče na krajnju cenu“, navodi Popović, koji se ovim poslom bavi 22 godine. Za to vreme je  napravio oko 250 splavova sa timom od 20 ljudi.

Aleksić kaže da je inflacija podigla vrednost investicije za 30 do 40% u odnosu na 2020. godinu, dok Popović misli da je taj procenat i veći, čak da je potrebno dvostruko više novca nego pre pandemije. „Cene su se u prethodne dve godine menjale na dnevnom nivou. Cena čelika je bila različita ujutru i uveče. Trpeli smo mnogo u nekim situacijama, posebno tokom 2021. godine“, žali se Aleksić. Splavovi koje prodaju naši sagovornici u proseku imaju oko 130 kvadrata, što je prema njihovim rečima i optimalna veličina.

Aleksići trenutno prave u Hrvatskoj kancelariju na vodi dugačku 45 i široku 17 metara, sa dodatnih 150 kvadrata terase. „Ponton je iscela i mislim da to niko nije uspeo da napravi, što nam je odlična referenca. Očekujemo da se tržište Hrvatske razvije još više u ovoj oblasti“, predviđa naš sagovornik, koji zaključuje da je ovo dobra tržišna niša, ali da je potrebna efikasna  organizacija jer svaki kupac želi nešto različito. „Ovo je perspektivan posao, samo što moramo da ispratimo svaki detalj i budemo prisutni svaki dan tokom izgradnje. Otac i deda koji ima 80 godina su i dalje sa nama u firmi“, ističe Aleksić.

Posao izgradnje splavova je, slaže se Popović, težak. Svaki majstor mora da bude osposobljen za više zanata. I pored toga, voleo bi da ovaj posao prenese i svom unučetu. „Nikada ne bih menjao ovu delatnost. Svaki objekat je izazov za sebe, jer je svaki različit i ima svoju dušu. Pregrmećemo i ovaj manji zastoj dok se situacija sa regulacijom zakupa ne reši i nastavljamo dalje“, uveren je Popović.

Foto:Splavovitek&Marinas

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Evropa smanjuje jaz u odnosu na SAD u usvajanju naprednih digitalnih tehnologija

by Vesna Lapčić

Prema novom izveštaju Evropske investicione banke (EIB) Digitalizacija u Evropi 2022–2023: Dokazi iz Istraživanja o investicijama, prošle godine je više od polovine (53%) preduzeća u Evropskoj uniji (EU) preduzelo korake ka poboljšanju svog digitalnog prisustva, na primer nudeći svoje usluge onlajn. Takodje, EU je smanjila jaz u odnosu na Sjedinjene Američke Države u usvajanju naprednih digitalnih tehnologija, kao što su robotika, analitika velikih podataka i veštačka inteligencija. Njih je prošloj godini usvojilo 69% evropskih preduzeća, u poređenju sa 71% preduzeća u SAD.

Iako su preduzeća u EU znatno napredovala, firme u SAD su generalno ostvarile veći stepen digitalizacije kao odgovor na pandemiju. Glavni razlog je niski obim ulaganja u digitalizaciju mikro i malih preduzeća u EU, gde je samo 30% njih digitalizovano (u poređenju sa 62% velikih preduzeća). 14% evropskih firmi smatra da je ograničen pristup digitalnoj infrastrukturi glavna prepreka investicijama. Pored toga, digitalizacija firmi u velikoj meri zavisi od raspoloživosti radnika sa digitalnim veštinama. Stoga je od suštinskog značaja da se poboljšaju sistemi obrazovanja i obuke, kako bi kontinualno unapređivali veštine. Važnu ulogu u digitalizaciji igra i trgovina, budući da preduzeća koja učestvuju u međunarodnoj trgovini češće usvajaju napredne digitalne tehnologije.

„Da bi postigla digitalnu tranziciju i iskoristila njene dugoročne prednosti, EU bi trebalo da osim pukog usvajanja tehnologija uzme u obzir i šire društvene implikacije. Omogućavanje radnicima da unaprede svoje digitalne veštine biće ključno kako bi se u Evropskoj uniji stvorilo okruženje koje je povoljno za inovacije, što će, zauzvrat, povećati konkurentnost i otpornost preduzeća i regionâ”, rekla je Debora Revoltela, direktor ekonomske službe EIB.

Digitalna preduzeća pokazuju veću otpornost na poremećaje u trgovini i proaktivnije se nose sa njima. Takođe, više ulažu i u mere za ublažavanje klimatskih promena (57% u odnosu na nedigitalna preduzeća). Napredne digitalne tehnologije, kao što su pametna urbana mobilnost, precizna poljoprivreda i održivi lanci snabdevanja mogu pomoći u rešavanju izazova u oblasti životne sredine, doprinoseći smanjenju emisija i prelasku na zeleniju privredu.

„Digitalna infrastruktura, uključujući pristup brzom internetu, raspoloživost stručne radne snage i inovativna okruženja igraju ključnu ulogu u pokretanju digitalizacije. Regioni sa boljom digitalnom infrastrukturom beleže veće prihode od digitalnih investicija i veće prisustvo digitalnih preduzeća. Prihvatanjem digitalne transformacije na holistički način, Evropska unija može izgraditi prosperitetnu i održivu budućnost”, rekao je Rikardo Morinjo, potpredsednik EIB.

Sažetak izveštaja možete naći ovde. Za podatke iz Istraživanja EIB o investicijama za svaku pojedinačnu zemlju EU, kliknite ovde.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Newer Posts
Older Posts