Home Author
Author

Vesna Lapčić

NovacSlider

Kako će izgledati gradovi budućnosti? Sve na 15 minuta!

by Vesna Lapčić

Pandemija je potpuno izmenila svet kakav poznajemo i nametnula potrebu za brzim i inovativnim rešenjima u mnogim segmentima naših života. Neka od tih rešenja, tačnije trendova identifikuje novi Deloitte-ov izveštaj o urbanoj transformaciji koji gradovima treba da služe kao smernica u kreiranju održivosti, otpornosti i prosperiteta u post-kovid okruženju. Izveštaj „Urbana budućnost sa svrhom: 12 trendova koji oblikuju budućnost gradova do 2030. godine“ pokazuje na koji način gradovi mogu da koriste ove trendove kao vodič za bolju izgradnju koristeći tehnologiju i inovacije.

Iako je pandemija poremetila samu suštinu gradskog života – od socijalnog distanciranja i zaključavanja do destabilizovanja ekonomije – gradovi su i dalje u dobroj poziciji da odgovore na krizu i postave pravila za obnovu i izgradnju.

“Ovi trendovi ne samo da mogu da pomognu vladama da razviju svoje strategije urbane transformacije, nego mogu i da ih upute kako na najbolji način da izbalansiraju kratkoročne pritiske sa dugoročnim potrebama”, kaže Miroslava Gaćeša, direktorka u Deloitte-ovom Sektoru za upravljanje rizicima.

HIBRIDNI MODELI RADA SU BUDUĆNOST.

Oslanjajući se na uvide istraživača, kreatora politika i gradskih lidera, 12 trendova uključuju:

  • Zeleno planiranje javnih površina. Gradove tradicionalno karakteriše velika gustina naseljenosti, i sve više se suočavaju sa pritiskom rastućeg stanovništva, ograničenim resursima i sve većim uticajem klimatskih promena. Zbog toga sada preispituju svoju strukturu i funkcije kako bi održivi urbani život uopšte bio moguć u budućnosti.
  • Sve na 15 minuta. Urbanisti imaju za cilj da osmisle kvartove tako da se glavni sadržaji nalaze na 15 minuta hoda ili vožnje biciklom, sa nizom stambenih objekata, više zelenih površina i naznačenim pešačkim i biciklističkim stazama. Cilj je smanjenje emisije ugljen-dioksida usled manje upotrebe automobila, kao i jačanje decentralizacije gde bi svako lokalno naselje imalo sve što je neophodno za nesmetan život i rad.
  • Inkluzivne usluge i planiranje. Vlade širom sveta proaktivno sprovode rešenja usmerena na inkluziju, sa ciljem da svako ima ista prava i mogućnosti – od pristupa stanovanju i infrastrukturi do jednakih šansi za zaposlenje.
  • Pametne zdravstvene zajednice. Gradovi razvijaju ekosisteme zdravstvene zaštite koji se ne fokusiraju samo na dijagnostikovanje i lečenje bolesti, već i na prevenciju i rane intervencije koristeći digitalne tehnologije.
  • Inteligentna i održiva mobilnost. Gradovi budućnosti su zamišljeni sa mnogo više pešačkih i biciklističkih staza, ali i brojnim promenama kada je u pitanju kretanje ljudi koje će se u sledećoj deceniji ubrzati elektrifikacijom, autonomnom vožnjom, pametnom i povezanom infrastrukturom, intermodalnom mobilnošću.
  • Ekosistem digitalnih inovacija. Težeći privlačenju talenata, omogućavanju kreativnosti i podsticanju disruptivnog razmišljanja, gradovi promovišu nove izvore zapošljavanja i privredni rast vezan za tehnološke inovacije.
  • Cirkularna ekonomija i lokalna proizvodnja. Gradovi usvajaju cirkularne modele zasnovane na zdravoj cirkulaciji resursa i principima deljenja, ponovne upotrebe i obnove.
  • Masovno učešće. Gradovi se razvijaju tako da budu više usredsređeni na ljude i dizajnirani uz pomoć i u skladu sa potrebama svojih građana. To su mesta na kojima građani, društveni inovatori, organizacije civilnog društva, firme i akademska zajednica zajedno rade na procesu izgradnje svojih gradova.
  • Svest o sajber bezbednosti i privatnosti. Razvijanje inicijativa pametnih gradova bez razmatranja sajber bezbednosti i privatnosti može rezultirati izuzetno ranjivim okruženjem koje predstavlja bezbednosni rizik za ključnu infrastrukturu i podatke, a u nekim slučajevima čak može stvoriti bezbednosne rizike za građane.
  • Pametne i održive zgrade i infrastruktura. Koristeći digitalne tehnologije, gradovi mogu koristiti podatke za optimizaciju potrošnje energije i upotrebe resursa u zgradama i komunalnim službama, uključujući otpad, vodu i energiju.
  • Funkcionisanje grada uz pomoć veštačke inteligencije. Koristeći veštačku inteligenciju, tehnološka infrastruktura može podržati gradove u automatizaciji operacija, stvaranju efikasnosti, rešavanju problema i pružanju boljih usluga.
  • Nadzor i policijska predviđanja putem AI. Gradovi koriste veštačku inteligenciju (AI) kako bi osigurali bezbednost i sigurnost svojih građana, a istovremeno zaštitili privatnost i osnovna ljudska prava.

Iako su oporavak od pandemije, kao i pritisak rastućeg stanovništva ključni faktori za gradove, urbanisti se moraju pozabaviti i drugim relevantnim izazovima kako bi stvorili održive gradove.

Foto: Pixabay.com

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Vesti

Moderna poslovnica Triglav Osiguranja u Beogradu na vodi

by Vesna Lapčić

„Širenje mreže prodajnih mesta jedan je od ključnih segmenata poslovanja Triglav osiguranja u Srbiji. Otvaranjem novih prodajnih mesta želimo da pojačamo svest ljudi o neophodnosti korišćenja usluga industrije osiguranja. Istovremeno povećavamo dostupnost naših usluga klijentima“, saopštila je kompanija Triglav Osiguranje.

Otvaranje filijale u naselju Beograd na vodi, ulica Hercegovačka 19, održaće se u ponedeljak, 13. decembra 2021. godine. U ovoj luksuznoj ekspozituri opremljenoj tehnologijom poslednje generacije biće uveden moderan sistem poslovanja koji, pored ostalog, podrazumeva i uštedu vremena.

Klijenti će u prijatnoj atmosferi moći da dobiju informacije o određenim pogodnostima, trenutnim akcijama i ostalim aktuelnostima i izaberu polisu koja u potpunosti zadovoljava njihove potrebe.

„Svaka prilika da proširimo mrežu poslovnica Triglav osiguranja za nas predstavlja veliko zadovoljstvo. Posebno smo ponosni na novu, ekskluzivnu filijalu koju otvaramo na lokaciji kakva je Beograd na vodi, u kojoj će klijenti u opuštenoj atmosferi moći da zaključe željenu polisu i posavetuju se o svim pitanjima u vezi sa osiguranjem. Ovaj prestižni urbani kompleks promoviše nov koncept življenja i nudi obilje sadržaja za kvalitetan svakodnevni život – od šetališta, tržnog centra, značajne gastronomske ponude, raznih vrsta zdravstvenih i uslužnih delatnosti, do osiguranja koje će biti dostupno od sledeće nedelje”, istakao je Dragan Marković, predsednik Izvršnog odbora Triglav osiguranja a.d.o.Beograd.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Indija prelazi u potpunosti na električna vozila do 2030.

by Vesna Lapčić

Indijska vlada planira da se do 2030. u toj zemlji u potpunosti pređe na prodaju samo električnih vozila i da Indija postane proizvođački centar električnih automobila.

Ova zemlja, sa najzagađenijim vazduhom na svetu što je dobrim delom posledica i ogromnog broja vozila na ulicama, usvojila je 2019. svojevrsni nacionalni program FAME II koji podrazumeva uglavnom podsticajne mere za kupovinu električnih i hibridnih vozila, a jedan deo i za investicije u infrastrukturu.

Električna vozila postaju centralna tačka za indijsku ekološku, energetsku i industrijsku politiku. Oko 20 država u Indiji je već usvojilo zakone u skladu sa ovom politikom, odnosvni ciljevi su zajednički – smanjenje zagađenja vazduha, manji uticaj na klimatske promene, smanjenje zavisnosti od uvoza nafte i promovisanje industrije električnih automobila.

Foto: Pixabay.com

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
SliderVesti

Pobednici Organic konkursa dobili po 5 miliona dinara; nagrađeno 10 projekata

by Vesna Lapčić

Pobednicima desetog jubilarnog Organic konkurs NLB Banke i Komercijalne banke dodeljeno je po pet miliona dinara. Nagradu je dobilo deset projekata uzgoja i prerade organske hrane.

10 ovogodišnjih pobednika NLB Kombank Organic konkursa:

1.   Adnan Tandir – Proizvodnja organskih malina

2.   Ana Čupić – Unapređenje skladištenja, prerade i prodaje organskog voća i povrća

3.    Katarina Milosavljević – Organska proizvodnja kozmetike za negu lica i tela od sirovina proizvedenih u Srbiji

4.   Milena Vasić – Proizvodnja šipkovog vina

5.   Milenko Dolovac – Obnovljivi izvori energije u službi reciklaže, ishrane, preventive i zaštite bilja na sopstvenom imanju – Zatvorimo organski krug

6.   Pavle Đorđević –  Uslužno uzgajanje hrane

7.   Radan Munjić – Unapređenje organske proizvodnje – Uzgoj  goveda po principima organske stočarske proizvodnje

8.   Radanska ruža – Zdrava životna sredina, organska hrana, sigurna budućnost za mala gazdinstva u pasivnim ruralnim krajevima

9.   Stefan Petrović – Proširenje zasada borovnice

10.  Zvonimir Ristić – Unapređenje procesa rada proizvodnje gotovog organskog prozvoda za ljudsku upotrebu sistemom organske stočarske proizvodnje

Ove godine na konkurs su pristigla rekordna 83 projekta, među kojima je najviše iz oblasti voćarstva, ali i vrlo zanimljivih projekata koji se odnose na proizvodnju prirodne kozmetike, kao i obnovljive proizvodnje bez otpada.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede istakao je da je, zahvaljujući visokom kvalitetu i dugoročnom ulaganju, organska proizvodnja najsvetliji deo srpske poljoprivrede i zahvalio se pobednicima, svim učesnicima i organizatorima konkursa, NLB Banci i Komercijalnoj banci na velikom doprinosu ovoj grani poljoprivrede. “Vlada Republike Srbije takođe prepoznaje značaj organske proizvodnje i zbog toga je samo ove godine uložila 200 miliona dinara u njen dalji razvoj, a jedan od glavnih pokazatelja zajedničkog uspeha je čak 40 miliona evra zarade u izvozu u 2021. godini, naspram nesto više od četiri miliona pre 10 godina” izjavio je ministar i najavio dodatno proširenje budžeta za sledeću godinu za ovu granu poljoprivrede.

Vlastimir Vuković, predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke, članice NLB Grupe, naveo je da kao sistemska bankarska grupacija pružaju sistemsku podršku svojoj zajednici – krećući se od aktivnog učešća u cirkularnoj ekonomiji i ESG inicijativama, pa sve do digitalizacije, umrežavanja i olakšavanja poslovanja za sve poslovne subjekte u regionu, sa akcentom na mala i srednja i mikro preduzeća, koja su motor razvoja nacionalnih privreda. Zbog toga, kako kaže, obe banke imaju posebnu odgovornost da podrže poljoprivrednike – posebno one koji se poljoprivredom bave na teži, ali održiv način.

„Organski proizvođači su jedan je od najboljih primera kako može da se radi i stvara, uz očuvanje prirodnih resursa i biodiverziteta. Oni zemljište čuvaju za buduće generacije, istovremeno štiteći zdravlje svojih korisnika i čitav ekosistem u područjima u kojima rade. Zbog toga nas posebno raduje što poljoprivrednici sve više prepoznaju značaj ove vrste uzgoja, o čemu svedoči i rekordni broj projekata koji je ove godine pristigao na Organic konkurs“, izjavio je Vuković.

Jelena Živković, predsednica Izvršnog odbora NLB Banke, istakla je da je NLB Grupa princip održivosti formalizovala još 2011. godine, kada su sve banke članice usvojile socijalnu i ekološku politiku po uzoru na Grupu, a 2020. ga i potvrdila – postavljajući održiv razvoj u centar svojih poslovnih odluka i akcija, i integrišući ga sa svim bankarskim odlukama.

„Upravo na krilima tog principa NLB Banka je pre tačno 10 godina pokrenula Organic konkurs. Nakon čitave decenije u koju smo uložili puno energije, vremena i resursa, i zajedno sa poljoprivrednicima radili na promociji ove važne teme danas svedočimo ekspanziji organskog uzgoja i prerade. Želim da izrazim veliko zadovoljstvo što je ove godine i Komercijalna banka, kao nova članica NLB Grupe, podržala ovaj važan konkurs i čestitam svim pobednicima“, zaključila je predsednica Izvršnog odbora NLB Banke.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacPreporucujemoSliderUncategorized

Forbes: Ovo su najmoćnije žene sveta, Merkel smaknuta s trona

by Vesna Lapčić

Angela Merkel, doskorašnja nemačka kancelarka, svega tri puta nije proglašena najmoćnijom ženom sveta u poslednjih 18 godina koliko Forbes publikuje ovu listu.

Ta laskava titula ove godine pripala je milijarderki MacKenzie Skot (bivša žena Džef Bezosa, osnivača Amazona). Ona nije najbogatija žena, nalazi se na trećem mestu po bogatstvu među ženama, ali način na koji raspolaže odnosno donira taj novac je, kako kažu u Forbesu, revolucionaran. Upravo takav pristup ju je stavio na prvo mesto najuticajnijih žena sveta.

Na drugom mestu je američka potpredsednica Kamala Haris, a treće mesto je pripalo Kristin Lagard, predsednici Evropske centralne banke.

Kreatori liste navode da nije važno samo imati bogatstvo ili biti na nekoj moćnoj poziciji da bi se našli na ovoj listi. Važno je da u ovom slučaju žene, rade nešto korisno za čitavu zajednicu bilo novcem ili svojim javnim delovanjem.

KO SU NAJBOGATIJI LJUDI U AFRICI?

Rosalind Brewer, bivša COO kompanije Starbucks, koja je preuzela kormilo kompanije Walgreens u martu i trenutno je jedina crnkinja koja upravlja kompanijom koja se nalazi na S&P 500 listi. – pomerila se na ovogodišnjoj listi za 15 pozicija na 17. mesto. Ona je, kako kažu u Forbes-u, šampion raznolikosti u poslovnoj zajednici. Ili pak suosnivač kompanije BioNTech, imunolog Özlem Türeci, koja se prvi put našla na ovoj listi na kojoj je ove godine ukupno 20 novih imena. Ona je debitovala na 48. mestu. Svoje mesto zaslučila je učestvovanjem u razvoju mRNA Covid vakcine u saradnji sa farmaceutskim gigantom Pfizer.

Debitantkinja na listi, na poziciji 94. jeste i nova predsednica Tanzanije, Samia Suluhu Hassan koja je uvela covid protokol u svoju zemlju. Tu je i predsednica Tajvana Cai Ing-ven – otvorenost privrženost slobodi i demokratiji, suočena sa povećanim pritiskom Kine, dovela ju je sa 28. mesta na 9. mesto. „Moramo da čuvamo naše zajedničke vrednosti da bismo obezbedili naš slobodan i demokratski način života, “, rekla je ona krajem novembra.

Moć nekih žena na ovoj listi je opala u poslednjih godinu dana, posebno u Kini zbog pritiska na tehnološki sektor u toj zemlji.

Čak je i kraljica Elizabeta pala na listi za 24 pozicije i nalati se na 70. mestu kao rezultat smanjenog pojavljivanja u javnosti ove godine i mnogih „reputacionih kriza“ kroz koje je kruna prošla ove godine.

Foto: Pixabay.com

0 comment
1 FacebookTwitterPinterestEmail
Vesti

3 Banka proglasila pobednice konkursa namenjenog podršci ženskom preduzetništvu

by Vesna Lapčić

3 Banka je proglasila pet dobitnica ovogodišnjeg konkursa “Žena za 5”, koji banka organizuje već dvanaesti put za redom. Ove godine, na javnom glasanju, posebno su se izdvojile: Jasmina Marković iz Šapca, vlasnica frizerskog salona „Jaca Style“, Biljana Jovanović, čija preduzetnička radnja My Green Way se bavi proizvodnjom parfema i toaletnih preparata, Ljiljana Bojović iz Vrbasa, vlasnica modnog ateljea By Biba, Marija Dujaković iz Novog Slankamena koja je pokrenula brzu hranu Galax Min Sonja Nestorović iz Prijepolja, brza hrana Pamtim dobro. Podrška obuhvata  bespovratnu pomoć za razvoj poslovanja ovih pet pobednica, u ukupnom iznosu od 250 hiljada dinara.

Vladimir Vukotić, predsednik Izvršnog odbora 3 Banke, povodom proglašenja pobednica ovogodišnjeg konkursa “Žena za 5”, rekao je da je ovaj konkurs ima za cilj pre svega promociju ženskog preduzetništva i doprinos ekonomskom osnaživanju žena.

“Žene se teže zapošljavaju nego muškarci, iako sigurno nisu manje kvalifikovane i sposobne. Kao banka koja kao jedan od svojih strateskih ciljeva ima i prosperitet zajednice u kojoj radimo, a za taj prosperitet je ključno ekonomsko osnaživanje žena i jednaki uslovi zapošljavanja i rada, još davne 2010. pokrenuli smo konkurs koji promoviše žensko preduzetništvo i samozapošljavanje žena. Tokom ovih jedanaest godina upoznali smo sjajne preduzetnice i imali zadovoljstvao da ih podržimo u ostvarenju njihovih planova. Želimo da pomognemo ovim hrabrim ženama koje su se usudile ne samo da sanjaju, već i da ulože puno truda i entuzijazma u ostvarenje svojih snova” dodao je Vukotić.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
NovacSlider

Prihod srpskih kompanija raste

by Vesna Lapčić

Kompanije (nije uključen finansijski sektor) su ostvarile 19,9 odsto veći prihod na kraju trećeg kvartala u odnosu na isti period prošle godine, podaci Republičkog zavoda za statistiku.

U poređenju s drugim kvartalom 2021. godine, zabeležen je njihov rast od 8,4%.

U informaciono-komunikacionom sektoru poslovni prihodi su bili veći za 17,9% u odnosu na isti period prethodne godine. U poređenju s drugim kvartalom 2021. godine, zabeležen je njihov rast od 6,3%.

Poslovni rashodi ovih kompanija u trećem kvartalu 2021. godine bili su veći za 20,2% u odnosu na isti period prethodne godine. Ukoliko se uporede s drugim kvartalom 2021. godine, njihov rast iznosi 8,6%. U informaciono-komunikacionom sektoru poslovni rashodi su bili veći za 25,9% u odnosu na isti period prethodne godine. U poređenju s drugim kvartalom 2021. godine, zabeležen je njihov rast od 14,3%.

Foto: Pixabay.com

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Vesti

EBRD OTP banci Srbija odobrila zajam od 2,3 milijarde dinara

by Vesna Lapčić

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je OTP banci Srbija AD Novi Sad odobrila zajam u iznosu od 2,3 milijarde dinara (protivvrednost od 20 miliona evra) za dalje kreditiranje malih i srednjih preduzeća (MSP) u Srbiji. Kreditna linija će služiti kao podrška kreditiranju privatnih preduzeća u vidu linija za obrtni kapital i investicionih kredita, pre svega za MSP koji posluju u ekonomski manje razvijenim delovima zemlje.

Kreditna linija se odobrava kao podrška postpandemijskom oporavku srpske privrede i jačanju njene otpornosti na srednji i duži rok. Ona će dodatno osnažiti pristup kreditiranju MSP u dinarimai u Srbiji, gde je gotovo 60 odsto kreditnog portfolija bankarskog sektora u evrima.

Predrag Mihajlović, CEO i predsednik Izvršnog odbora OTP banke Srbija je izjavio: „U skladu sa našom vodećom pozicijom na tržištu u kreditiranju stanovništva i privrede, snažno podržavamo sektor MSP i malih preduzeća jer on predstavlja kičmu naše privrede. Verujem da će upravo potpisana kreditna linija sa EBRD-om osnažiti našu dalju saradnju i finansiranje MSP sektora u Srbiji“.

Branimir Spasić, CFO i član Izvršnog odbora OTP banke je naveo: „OTP banka strateški podržava MSP preduzeća, što potvrđuje i današnje potpisivanje ugovora. Nastavićemo da istražujemo dodatne mogućnosti kako bismo obezbedili bolji pristup finansiranju malim i srednjim preduzećima“.

Aleksandra Vukosavljević, direktorka EBRD za finansijske institucije na Zapadnom Balkanu i Istočnoj Evropi je navela: „Jedva čekamo da započnemo saradnju sa OTP bankom i da zajednički podržimo mala preduzeća u Srbiji. Posebno nam je drago što potpisujemo kreditnu liniju u lokalnoj valuti, jer će to ojačati poverenje u finansijski sistem“.

Sa širokom regionalnom pokrivenošću i fokusom na MSP sektor, OTP banka Srbija AD Novi Sad ima potencijal da obezbedi preko potrebno finansiranje manjim preduzećima i da doprinese razvoju MSP sektora u celoj zemlji.

EBRD je vodeća investiciona institucija u Srbiji. Banka je do danas uložila preko 6,9 milijardi evra u 296 projekata u zemlji. Fokus banke u Srbiji jeste razvoj privatnog sektora, poboljšanje javne komunalne infrastrukture i olakšavanje tranzicije zemlje ka zelenoj ekonomiji.

 

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Vesti

Edukativna onlajn igrica o novcu za osnovce

by Vesna Lapčić

Da li je novac teška tema za razgovor sa decom i kako pričati sa njima o kućnom budžetu? Razumeju li deca uopšte šta znači reč budžet? Šta je plata? Šta su prihodi domaćinstva, a šta su troškovi? Da li je finansijska pismenost jedna od najvažnijih veština novog doba? Sa željom da na zabavan i prijemčiv način deci približi finansijske teme, Erste Banka je kreirala edukativnu igricu za mobilne telefone Čuvari Zmajevog blaga, koja najmlađima i njihovim roditeljima može pomoći da zajedno izgrade odgovoran odnos prema novcu i potrošnji. Namenjena je deci nižih razreda osnovne škole, a može se besplatno preuzeti sa servisa Google Play i App Store.

Igrica je nastala po uzoru na istoimenu knjigu Čuvari Zmajevog blaga u izdanju Kreativnog centra, koju su deca i roditelji prihvatili sa velikim interesovanjem. Avanutre glavnog lika, simpatičnog i vickastog Zmaja koji je oživeo kroz igricu, sada postaju još uzbudljivije, jer igrajući se sa njim deca usvajaju važne finansijske pojmove i veštine kao što su štednja, odnos cene i vrednosti, upravljanje ličnim finansijama i mnoge druge. Autor ilustracija i u knjizi i u igrici je čuveni Dobrosav Bob Živković.

Igrica je deo sveobuhvatnog besplatnog programa finansijske edukacije #ErsteZnali, koji Erste Banka sprovodi već tri godine nastojeći da znanja iz oblasti finansija približi svima koji žele da bolje razumeju ovu oblast i donose dobre finansijske odluke.

„Motiv za kreiranje igrice bio je da deci na jedan zabavan i njima blizak način predstavimo pojmove iz oblasti finansija i da im pomognemo da izgrade odgovoran odnos prema novcu i potrošnji. Ako želimo da buduće generacije budu uspešnije od nas i da se bolje snalaze u finansijskom svetu, moramo im pružiti svu moguću podršku i pronaći način da im ovu temu približimo na njima prihvatljiv način. U proces finansijske edukacije treba da budemo uključeni svi, roditelji, nastavnici i vaspitači, ali i finansijske institucije. Zadovoljstvo nam je da ovako važan program konstantno proširujemo, što upravo radimo i sada lansirajući igricu za najmlađe“, naglasila je Marija Mutić, koordinatorka programa ErsteZnali Erste Banke Srbija.

„Knjiga Čuvari Zmajevog blaga nam je prethodno pokazala da jednoj ozbiljnoj temi poput finansijskog opismenjavanja možemo da pristupimo na zabavan način. Igrica je mladim generacijama najprijemčiviji format, a za roditelje može biti povod da iniciraju razgovor sa decom na ove važne teme, kao i da im prenesu sopstveno iskustvo i navike u pogledu raspolaganja kućnim budžetom. Važno je da napomenemo da smo se tokom čitavog procesa kreiranja igrice savetovali sa psiholozima, pedagozima i roditeljima“, istakla je Dragica Mujković, autorka knjige Čuvari Zmajevog blaga i direktorka komunikacija Erste Banke.

Brojna istraživanja i rezultati PISA testa ukazuju na neophodnost finansijskog opismenjavanja dece svih uzrasta, a u mnogim zemljama već postoji kao program ili se teži tome da finansijska pismenost bude sastavni deo nastavnog programa. Erste Banka je prepoznala tu potrebu i sredinom aprila ove godine potpisala Memorandum o saradnji s Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, čime je dogovorena podrška pri izradi programa za finansijsku edukaciju učenika osnovnih škola kroz projekat Škola novca za osnovca. Već je završena obuka više od 100 učitelja i nastavnika koji će, kroz plan i program napravljen od strane stručne radne grupe Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja za tri starosna uzrasta, osnovcima približiti svet finansija i kroz formalno obrazovanje.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
BIZ Info

Počela da radi Digitalna poslovna akademija pri PKS

by Vesna Lapčić

Specijalizovana onlajn Digitalna poslovna akademija Centra za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije, namenjena prevashodno vlasnicima i menadžerima mikro, malih i srednjih preduzeća, danas je počela sa radom, a korisnici se za programe obuke mogu prijaviti na adresi: www.digitalnaakademija.rs. Tokom kratkog promotivnog perioda akademija će biti besplatna.

Svi predavači u akademiji su sertifikovani konsultanti Centra za digitalnu transformaciju, eksperti u svojim oblastima, sa značajnim iskustvom u pružanju konsultantske podrške mikro, malim i srednjim preduzećima u Srbiji.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Newer Posts
Older Posts