Home Author
Author

Damjan Dobrila

Deloitte
Publikacije

Digitalizacija i sajber sigurnost

by Damjan Dobrila

Pod sloganom „BeRiskProtected“ objavljena je prva godišnja edicija „Digitalizacija i sajber sigurnost: kako da sačuvate biznis i imovinu“ u izdanju portala Sveoosiguranju i Sveonovcu.

Ova edicija namenjena je donosiocima odluka u javnom i privatnom sektoru, kako bi se skrenula pažnja na činjenicu da digitalizacija kao sastavni deo poslovanja i uslov za razvoj moderne ekonomije nosi i prateće „sajber“ rizike koji mogu ugroziti bezbednost podataka, pa i čitavog poslovanja.

Cilj je da se privrednicima i široj javnosti pruži više informacija o načinima preventive/zaštite podataka i poslovanja u digitalnom okruženju, o regulativi i institucijama kojima je moguće obratiti se u kritičnim situacijama, o stepenu digitalizacije u finansijskom sektoru i prednostima po korisnike, ali i o mogućnostima finansijske nadoknade štete ukoliko se ona dogodi, kroz polise osiguranja.

Preuzmi BESPLATNO svoj pdf. primerak:

Digitalizacija i sajber sigurnost

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Preduzetničke priče

„Vesela“ banka za blago u buretu

by Damjan Dobrila

Branko Nešić je želeo da sačuva stari zanat, ali i ponudi drugima mogućnost da imaju „svoju rakiju“. U njegovoj urbanoj destileriji ljubitelji rakije mogu da naprave svoj „blend“ koji bi potom čuvali u – Banci rakije.

Branko Nešić, neumorni kreator brojnih preduzetničkih ideja – Rakia bara, Beogradskog noćnog marketa, Beogradske urbane destilerije – doneo je nedavno srpkom tržištu i prvu Srpsrpskasku banku rakije. Iako je ideja „porinuta“ tek pre dva meseca, u Banci već nekoliko ljudi „čuva“ svoju rakiju u zapečaćenim hrastovim buradima. – Ljudi su na ovim prostorima od davnina zakopavali rakiju u zemlju. Čuvala se tako na sigurnom, a koristila samo u posebnim prilikama. Ležeći godinama u zemlji, ta rakija je dobijala specifična svojstva, postajala je uljasta, vrlo pitka, ali i jako intenzivna – zato su je ljudi voleli i cenili. Mi smo želeli da upravo taj model „imanja bureta“ ponudimo ljudima, ali u modernim uslovima – priča Branko Nešić.

Cela ideja se zasniva na tome da ljubitelji rakije mogu da dođu u Destileriju (Belgrade Urban Distillery) na Dorćolu (u Ulici Žorža Klemensoa) i naprave svoju kupažu destilata. Podrazumeva se da svi destilati imaju hemijsku analizu koja potvrđuje da ne sadrže štetne materije. U ponudi su im destilati jabuke, dunje, kajsije i šljive jer su to, kako objašnjava Branko Nešić, rakije koje mogu da se čuvaju u buretu. I ne samo što „klijenti“ ove banke biraju vrstu rakije, već mogu da biraju i njenu starost, količinu koju žele da čuvaju (50, 100, 220 ili 500 litara u hrastovim buradima), a dobijaju i mogućnost da sa tehnologom Marinom ili lično Brankom određuju samu „notu“ rakije. Rakija može da se čuva od šest meseci do tri godine. – Kada se ceo proces završi, rakija se stavlja u bure, klijent dobija svoj set sa voskom i pečatom i samo on može da otvara i zatvara bure. Na buretu se nalazi i metalna pločica na kojoj piše ko je vlasnik rakije. Kada žele da otvore bure u Destileriji, gde se burići i čuvaju, nudimo im i flaširanje, a za flaše im izrađujemo etikete na kojima mogu da napišu od čega je rakija, kako se zove i koje godine je proizvedena – objašnjava Nešić. – Mi smo svojevrsni krojači, a ljudi koji žele da prave i čuvaju rakiju biraju odelo – dodaje on.

Od svega navedenog, praktično, i zavisi cena rakije – vrste rakije, godina starosti, koliko se čuva…. – Naše procene govore da vrednost rakije raste 60 odsto za tri godine. Svako može da dođe da napravi svoju rakiju i da je čuva, a ovo je sjajna prilika za ugostitelje koji bi da naprave i ponude svoju rakiju, ali i za kompanije i institucije koje bi da imaju originalan poklon za klijente i partnere – kaže on.

Rakija „Branko“ – prva šljivovica koja se pije sa ledom

I Branko je napravio svoju rakiju – „Branko“. Reč je o prvoj šljivovici koja se pije sa ledom, i poželjno, iz čaše za viski. Rakija „Branko“ sadrži 50 odsto alkohola i ima notu burbona. U prvi mah, rakija je veoma intenzivna, a kada je led malo „otvori“, dobija potpuno drugu notu te aroma podseća i na rum, pojedine čak i na čokoladu, dok u sledećem gutljaju asocira na viski. Probali smo je i zaista jedna čašica ove rakije je prava avantura, čak i za one kojima rakija nije prvi izbor pića. Branko kaže da je odlična i u koktelima. Ne čudi, stoga, zašto se ova rakija vrlo brzo našla na različitim meridijanima – Nemačkoj, Švajcarskoj, SAD, Austriji. – Verujte mi, ko god je probao „Branka“, tražio je još jednu čašicu – kaže Nešić.

Inače, primarna proizvodnja rakije se nalazi na jugu Srbije, između Vladičinog Hana i Vranja, u mestu Jelašnica, gde Branko ima i plantaže voća. – Trenutno čekamo još neke dozvole pa bismo drugu destilaciju mogli da radimo u našoj Destileriji na Dorćolu i ponudimo ljudima da sami ispeku svoju rakiju – kaže ovaj rođeni Dorćolac ističući da se rakija obično i peče na dedovini. 

Destilerija – kruna poslovnog puta

Belgrade Urban Distillery na Dorćolu, gde se i nalazi Srpska banka rakije, jeste, kako kaže, kruna svega što je prethodno radio. Svojevrsno zatvaranje kruga. Sama Beogradska destilerija je počela sa radom početkom 2019. – Priča s rakijom je, zapravo, počela 2006. sa Rakia barom u Dobračinoj, koji je otvoren na mestu gde je deda imao svoj podrum. Godinu dana nakon toga smo otvorili gift shop na Terazijama. Ne postoji viđeniji gost Beograda koji nije dobio poklon iz naše radnje. Destilerija je kruna i zatvoren krug celog tog „rakijskog“ puta – priča nam Branko.

U samoj Destileriji se organizuju rakijske ture za domaće i strane posetioce, ljudi uz meze mogu da izaberu i degustacioni meni od tri, pet ili sedam rakija. Mogu samo da dođu, probaju i kupe rakiju po sopstvenom izboru, koja se na licu mesta toči i flašira, sve sa akciznom markicom. Beogradska destilerija je prava riznica različitih ukusa, pa su tu rakije od jabuke, višnje, kruške, kajsije, dunje i šljive, travarice, likeri od limuna, narandže, višnje, maline i orha, medovine na bazi dunje i šljive sa lekovitim biljem, kuvane rakije i specijalne serije starih rakija.

Beogradski market – ideja koja živi

Destilerija se nalazi tik uz Beogradski market – veliki prostor koji predstavlja, prema rečima Nešića, neku vrstu stalne postavke Beogradskog noćnog marketa, koja objedinjuje gradsku destileriju, više različitih restorana i „pop-up“ prodavnica.

– Projekat Beogradski noćni market, manifestaciju koja podrazumeva okupljanje malih proizvođača na beogradskim pijacama, pokrenuo sam sa Mihajlom Stevanovićem, našim primaocem franšize Rakia bara iz Zemuna. Radi se zaista o sjajnoj saradnji, tako da smo i suvlasnici Beogradskog marketa u Ulici Žorža Klemensoa, multifunkcionalnog prostora u kojem se trenutno nalaze jedan koktel bar, riblji restoran, nekoliko naših kuhinja, a uskoro očekujemo da nam se pridruži i jedna knjižara. U ovom prostoru se organizuju festivali, dizajn marketi, dečiji marketi, književne večeri, proslave, sve što ne ugrožava sam koncept i ideju. Četvrtkom obično imamo dane neke strane kuhinje, a do sada smo ugostili nemačku, špansku, italijansku, iransku, tajlandsku kuhinju… Dolaze nam preduzetnici u „pop-up“ varijanti, odnosno, dođu kod nas na dan-dva da promovišu i prodaju svoje proizvode. Pred Novu godinu ćemo postaviti i zimsku kućicu u kojoj će se prodavati rakija i kobasice. Dakle, imamo na jednom mestu mnogo različitih ljudi koje povezuje isti senzibilitet, baš kao i na Beogradskom noćnom marketu – kaže Branko.

Franšiza je samo za moćne

Branko je i jedan od pionira franšizinga u Srbiji. Iako je u franšizu Rakia bara uložio i mnogo truda, volje i energije, taj projekat u ovom trenutku „miruje“. Ipak, podseća on, u Zemunu i dalje radi franšiza Rakia bara, a u Beču postoji franšizni korner. – Posle godina pokušavanja, zaključio sam da ljudi na ovim prostorima nisu skloni da poštuju neka pravila i da često, ako im se da sloboda, oni to zloupotrebe. Zato verujem da franšizne sisteme mogu da razviju samo moćne korporacije koje imaju mehanizme da kontrolišu sistem – izričit je Nešić.

Ponosan je, pak, što Rakia bar u Dobračinoj opstaje već 13 godina na istoj lokaciji. To je, kako kaže, veliki uspeh u beogradskom ugostiteljstvu.

– O nama su pisali New York Times, CNN, a nedavno nas je posetila i novinarka iz Londona, koja isključivo piše o viskijima, sa željom da napiše priču o Destileriji za Wizz Air-ov časopis. Vrlo sam zadovoljan kako se sve trenutne poslovne ideje razvijaju – kaže Branko Nešić.

Tekst je preuzet sa portala: Franchising.rs

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Fintech

Grupa G20 se složila oko uvođenja strožih propisa za digitalne valute

by Damjan Dobrila

Grupa od 20 rukovodilaca finansija složila se u petak da postavi stroge propise za kripto valute poput Facebookove (FB.O) Libra, upozorivši da izdavanje takvih „ kovanica“ ne sme biti dozvoljeno dok se ne reše razni globalni rizici koje predstavljaju, izveštava Reuters. Do sporazuma je došlo nakon što je radna grupa G7 upozorila da će, kada se lansiraju u širokom obimu, digitalne valute obično podržane tradicionalnim novcem i drugom imovinom – moći da ugroze monetarni sistem i finansijsku stabilnost sveta. Šefovi finansija glavnih ekonomija G20 složili su se da iako stabilni novčići mogu imati potencijalne koristi od finansijskih inovacija, stvaraju niz „ozbiljnih“ javnih politika i regulatornih rizika.

„Takvi rizici, uključujući posebno one koji se odnose na pranje novca, nezakonite finansije i zaštitu potrošača i investitora, moraju biti ocenjeni i na odgovarajući način rešeni pre nego što ovi projekti započnu s radom“, naveli su čelnici finansija G20 u izjavi objavljenoj nakon njihovog sastanka.

Haruhiko Kuroda, guverner Banke Japana, rekao je da će G20 započeti raspravu o tome kako regulisati ove valute na osnovu predloga koje dobija od tela za uspostavljanje standarda poput Odbora za finansijsku stabilnost (FSB) i Radne grupe za finansijsku akciju (FATF). To bi umanjilo šanse da Facebook pokrene kriptovalutu Libra 2020. godine.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Novac

Hong Kong prvi upada u recesiju, a odmah za njim i Velika Britanija

by Damjan Dobrila

Američki magazin Forbs objavio je listu zemalja kojima preti recesija u 2020. godini, u uslovima usporavanja rasta globalne ekonomije koje je prouzrokovalo da centralne banke širom sveta spuste kamatne stope blizu nule ili čak niže u
nastojanju da podstaknu rast.

Prvi na listi je Hong Kong, koji je nakon petomesečnih protesta građana ušao u“tehničku recesiju“, dok su industrijske grane poput turizma i maloprodaje posebno pogođene tekućim nemirima.

Iza Hong Konga je Velika Britanija, čija je ekonomija, suočena sa neizvesnom situacijom oko izlaska te zemlje iz Evropske unije, nedavno zabeležila prvi pad privredne aktivnosti od 2012. godine, a u slučaju Bregzita bez dogovora bi mogla da završi u recesiji, navodi se na zvaničnom sajtu Forbsa.

Među zemljama kojima preti recesija je i Nemačka, najveća evropska privreda, koja se bori sa kontinuiranim slabljenjem proizvodnog sektora i sa manjom globalnom prodajom automobila, na koju se nemačka ekonomija znatno oslanja.

Na listi je i Italija, četvrta najveća privreda u Evropi, koja je u drugoj polovini godine bila u tehničkoj recesiji i suočava se sa stalnim ekonomskim neprilikama zbog slabe produktivnosti, visoke nezaposlenosti, ogromnog duga i
političkih previranja.

Svoje mesto na listi našla je i Kina, čija je ekonomija nastavila usporavanje usled trgovinskog rata sa SAD, iako još nije u recesiji.

Međunarodni monetarni fond predviđa rast kineske privrede od 5,8% za 2020. godinu, posle rasta od 6,6% 2018. i predviđenih 6,1% ove godine. Ostale ekonomije kojima ozbiljno preti recesija naredne godine su, između ostalih, Turska, Argentina, Iran, Meksiko i Brazil.

MMF je ranije ove godine upozorio da će svetska ekonomija zabeležiti rast od svega 3% u 2019. godini, što je najslabiji rast od globalne finansijske krize iz 2008. godine.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Lifestyle

Najskuplje jahte

by Damjan Dobrila

Za jahtu 4,5 milijardi dolara

Najskuplje jahte poseduje anonimni malezijski biznismen i Roman Abramović. Najskuplja jahta košta 4,5 milijardi dolara i prepuna je luksuza i plemenitih metala poput zlata i platine

Početkom svake letnje sezone čitamo o tome koja je od najskupljuh jahti uplovila u Jadran i usidrila se u Dubrovniku, Porto Montenegru ili nekoj drugoj lokaciji. Ove godine je to bila jahta „Azam“, najveća, ali ne i najskuplja jahta na svetu. Duga je 180 metara, a vrednost se procenjuje na 610 miliona dolara. U vlasništvu je predsednika Ujedinjenih Arapskih Emirata, šeika Halifi bin Zajeda el Nahjanu, a stigla je sredinom juna u Tivat. Sam naziv jahte znači „odlučni“, napravljena je 2013. godine u čuvenom nemačkom brodogradilištu „Lürssen Yachts“. Brod je dakle dug 180 i širok skoro 21 metar, ima 13.136 bruto tona i veličine je osrednjeg kruzera. 

Za tako veliko plovilo „Azam“ ima neuobičajeno mali gaz od samo 4,3 metra, što mu u kombinaciji sa specifičnom, vitkom formom trupa i sa izuzetno jakim pogonskim sistemom ukupne snage skoro 94.000 konja, omogućava postizanje za jednu jahtu, vrtoglavo visoke maksimalne brzine od čak 31,5 čvorova, pišu mediji. 

Prema pisanju portala Boka njuz, osim ostalih luksuznih sadržaja, plovilo ima dva bazena, dva helipeda, bioskop, najveću dvoranu za ručavanje i svečanosti na jednoj jahti dimenzija 29 sa 18 metara i još mnogo toga.

Ovaj ultraluskuzni brod na sebi nosi i mini-podmornicu, sve staklene površine na „Azamu“ napravljene su od neprobojnog stakla, apartman vlasnika je i dodatno oklopljen panelima balističke zaštite od kevlara, a jahta čak ima i sistem za sopstvenu odbranu od eventualnog napada protivbrodskim raketama. „Azam“ prima 36 putnika o kojima brine 60 članova posade.

Najveća plutajuća kuća zabave

Azam neće dugo još držati epitet najduže jahte. Najveća jahta će imati 229 metara. Valkyrie projekat je delo Čulun Parka, koji je sarađivao sa dizajnernima jahti iz Palmer Johnsons, kako bi ostvario svoju ideju najveće privatne jahte na svetu. “Valkyrie Project je moja teza, koja je dobila podršku Palmer Johnson na Kraljevskoj Akademiji umetnosti u Londonu. Bilo mi je potrebno osam meseci da je dizajniram”, kaže tridesetšestogodišnji Čulun Park za medije.

Umesto lične igračke nekog milijardera, Park želi da njegova megajahta bude korišćena kao plutajuća kuća zabave, u kojoj bi javnost mogla da uživa. Ovaj brod je dizajniran tako da može smestiti 52 gosta i 92 člana posade, a sadrži jednu palubu koja je namenjena samo vlasniku. Opremljena sopstvenim kazinom, pozorištem, restoranima, heliodromom i umetničkim galerijama, ova jahta može krstariti pri brzini od 25 čvorova.

Dizajner kaže da će brod biti kreiran od aluminijuma i specijalne karbonske strukture, kako bi bio što lakši. Dizajn broda je takođe jedinstven. “Kada sam odlučio da budem dizajner jahti, shvatio sam da su mnoge jahte bele i naslagane kao svadbene torte. Zato sam bio odlučan u nameri da dizajniram jedinstveni brod koji će se izdvajati”, rekao je Park.

Prema njegovim rečima, konstrukcija Valkyrie Project jahte će koštati oko osamsto miliona dolara, a on već sada ima nekoliko veoma interesantnih ponuda. Ipak, za sada, još uvek nije potpisao nijedan ugovor.

Dve najskuplje jahte na svetu

Ruski milijarder Roman Abramović je vlasnik jahte Eclipse, za koju inostrani portali pišu da je druga najskuplja na svetu. Procenjuje se da vrednost te jahte iznosi od 800.000 do 1,5 milijardi dolara. Sagradila ju je kompanije Blohm i Voss Hamburg i dugačka je 536 stopa što je čini drugom jahtom po dužini. Jahtu čini 24 kabine za goste, dva bazena, nekoliko sauna kao i diskoteka. Osim toga, tu su i dva heliodroma, tri prateća broda kao i mini podmornica koja može da zaroni i do 50 metara dubine. O bezbednosti jahte se takođe jako vodilo računa pa postoji poseban sistem za detekciju “neželjenih gostiju”, dok su stakla na kormilu otporna na metke. Abramović je vodio računa o svemu, pa tako plovilo poseduje i poseban anti-paparaci štit koji podrazumeva detekciju fotografa ka kojem se upravlja laser koji onemogućava fotografisanje. Za održavanje ove jahte potrebno je 70 članova posade.

Ipak, najskuplja jahta na svetu je History Supreme, koju je dizajnirao Stjuart Hags što je trajalo tri godine, a projekat je finansirao anonimni malezijski biznismen. Cena je prava sitnica – 4,5 milijardi dolara. Cena je posledica 100.000 kg zlata i platine koji su upotrebljeni u gradnji. Jedna od najimpresivnijih delova broda je glavna spavaća soba. U sobi se nalaze zidovi od meteoritske stene i statue napravljene od kostiju Tiranosaurus Reksa. Tu je i nezaobilazno zlato, a na brodu se, kako pišu mediji, nalazi i boca pića sa izuzetno retkim dijamantom od 18,5 karata vrednim 45 miliona dolara. Tu je i telefon Iphone obložen sa 500 sečenih dijamanata, uključujući dva zamenjiva dijamanta koja su ugrađena preko“kućnog dugmeta“, 7,4-karatni ružičasti dijamant i retki 8-karatni dijamant, dodajući mnogim ekstravagantnim karakteristikama Histori Supreme, najskuplju jahtu na svetu.

Možemo samo da pretpostavimo koliko koštaju polise osiguranja za ove morske lepotice. Ugavnom vlasnici, svakako, moraju da imaju osnovno osiguranje jahti, zatim u ponudi su im i osiguranje od odgovornosti uključujući i goste na brodu, a čak je moguće uzeti i proširenu ponudu u slučaju skijanja na vodi ili trke jedrilicama, zatim osiguranje posade, kao i osiguranje koje pokriva različite potencijalne nesrećne slučajeve kao što su hitna medicinska pomoć, iznenadna smrt nekog na brodu, potragu i spašavanje broda…

Pa, da osigurano zaplovimo.

Lara Vučetić

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Lifestyle

Skupoceni nakit

by Damjan Dobrila

200 miliona dolara za ogrlicu

Hope Diamond je dugo bio neprikosnoven na prvom mestu po vrednosti sa procenjenom vrednošću od 200 do 250 miliona dolara. Ipak, Juvelir Čau Tai Fuka iz Hong Konga, kreirao je komad nosive umetnosti– dijamantsku ogrlicu sa žadom, koja teži 383.4 karata i nosi naziv A Heritage in Bloom i njena procenjena vrednost je oko 200 miliona dolara te čuvenom dijamantu „diše za vrat“. U svetu se vredan nakit osigurava ili kroz posebne polise namenjen upravo osiguranju nakita ili kroz osiguranje imovine

Krajem maja u Rusiji je pronađen smaragd težine 1,6 kilograma, najveći u poslednje tri decenije. Teži od njega je bio smaragd od dva kilograma iskopan 1990. Posle toga, najveći je bio kamen od 1,54 kilograma pronađen 2018. godine“, navodi se u saopštenju lokalnih vlasti Sverdlovske oblasti gde je smaragd iskopan.

​„Ovo je prirodni primerak, jedinstven ne samo po veličini, već i po kristalnoj formi. Stručnjaci su smaragd svrstali u drugu grupu po boji (zelen je), a zbog prirodnih naprslina svrstan je u treću kategoriju“, navodi se u saopštenju. 

Smaragdi su prvoklasno drago kamenje koje je u istoj grupi sa dijamantima, safirima i rubinima. U Rusiji se posmatraju kao vrsta valute, bez obzira na to da li su obrađeni ili ne. Kristali pronađeni na Uralu važe za najkvalitetnije i najskuplje u svetu, jer ih odlikuje karakteristična dubokozelena nijansa.

Nakit i osiguranje
 Kada već neko poseduje ovako vredne komade nakita sigurno je da želi da ga zaštiti i to može da uradi i osiguranjem. U svetu postoje različiti načini osiguranja – vredan nakit se može osigurati kroz osiguranje imovine ili se pak može kupiti posebna polisa za osiguranje nakita. Osiguranje obično pokriva rizik oštećenja ogrlice kao i krađu, ali se mogu ugovoriti i razni drugi rizici posebno kada ih ugovaraju vlasnici juvelirnica. Neki osiguravači nude mogućnost i da se nakit osigura od takozvanog rizika „misteriozni nestanak“ kada vlasnik nije u potpunosti siguran da li je nakit ukraden ili je prosto zagubljen. Dakle, postoje polise koje su namenjene fizičkim licima kao i vlasnicima juvelirnica. U SAD čak postoje kompanije koje se bave isključivo osiguranjem nakita.

Devojke vole dijamante

Možete li sebe da zamislite sa komadom nakita koji vredi nekoliko desetina miliona evra?! Da li biste smeli da ponesete nekoliko desetina miliona dolara oko vrata?! Lejdi Gaga je smela, pa je na jednoj dodeli nagrada nedavno ponela ogrlicu modne kuće Tifani koja košta 30 miliona dolara. Ogrlica od 128. 54 karata sadrži jedan od najvećih žutih dijamanta na svetu. Ovo je bio prvi put da se ovako skupoceni nakit prikaže na nekoj dodeli nagrada. Ovu ogrlicu je prethodno nosila legendarna glumica Odri Hepbern za jedno fotografisanje.

U svetu postoji nekoliko dijamanata vrednih nekoliko desetina miliona evra ili dolara. Tako je najveći, 163-karatni dijamant prodat na aukciji za 33,7 miliona dolara pre nešto manje od dve godine. Ovaj dijamant postao je deo ogrlice Umetnost Grisogona koju je dizajnirao švajcarski juvelir Grisogono. Dijamant je otkriven u rudniku Lulo u Angoli 2016.

Međutim, to nije najskuplje prodati dijamant. Pink Star je dijamant koji je prodat na aukciji u Hong Kongu za 71,2 miliona dolara. Za njega su se borila tri kupca, saopštila je tada britanska aukcijska kuća Sotheby’s. Zanimljivo, pobedio je kupac koji se takmičo preko telefona. Kamen je iskopan 1999. godine i kao nebrušeni kamen je imao 132,5 karata a brušenje je trajalo dve godine.

Ogrlica od 200 miliona dolara

Juvelir Čau Tai Fuka iz Hong Konga, kreirao je komad nosive umetnosti– dijamantsku ogrlicu sa žadom, koja teži 383.4 karata i nosi naziv A Heritage in Bloom. Može se nositi na 27 različitih načina, kombinovanjem različitih sekcija. Dekorisana je sa 11.551 dijamantom, uključujući 24 bezbojna i besprekorno sečena kamena koje je napravio Čau Tai Fuk. Njen glavni ukras je dijamant od 104 karata, koji je isečen od Cullinan Heritage dijamanta, koji je težak 507.55 karata. Čau Tai je taj dijamant 2010. godine kupio na aukciji, po ceni od 35 miliona dolara. 

Dizajn ove ogrlice oslikava kinesku kulturu – oko dijamanta od 104 karata nalazi se krug belog žada koji simbolizuje protok kulture. Na ogrlici se nalaze i dijamanti pored žada. Dva dijamantski dekorisana slepa miša simbolizuju sreću, a dva leptira kreiraju konfuziju između snova i realnosti, što je oda taoizmu.

Cena ove ogrlice je oko 200 miliona dolara, ali Čao ne želi da je proda već je deo privatne kolekcije.

Četiri vekova star – 250 miliona dolara vredan

Danas se, međutim, kao najvredniji nakit navodi Hope Diamond, 45,42- karatni tamno plavi dijamant koji se procenjuje na vrednost od 200 do 250 miliona dolara. Otkriven je davne 1666. u Indiji, u mestu Golconda i promenio je vlasnika nekoliko puta. Dijamant je prvo kupio Kralj Luis XIV 1668. i nazvao ga „Francusko plavo“. Dijamant je ostao u vlasništvu francuske kraljevske porodice do 1792. kada je ukraden tokom Francuske Revolucije. Dragulj se pojavio 1839. u okviru kataloške kolekcije Henrija Filipa Hopa. Nakon što je promenio još nekoliko vlasnika, uključujući Pierre Cartier i Evalyn Walsh McLean, dragulj je kupio juvelir Hari Vinston 1949. On ga je donirao Smitsonian Instituciji gde je i danas izložen.

Lara Vučetić

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Lifestyle

Luksuzna pića zaštićena polisom

by Damjan Dobrila

Šest boca najskupljih pića vredi više od 12 miliona dolara. Ovako vrednu imovinu moguće je i osigurati. U svetu se posebna pažnja poklanja osiguranju kolekcija vina, zatim viskija te se u tu svrhu kreiraju posebne polise.

Najskuplje piće na svetu je Billionaire vodka sa motom „Dobro je biti kralj“. U potpunosti je ručno proizvedena i proizvodi se na zahtev. Svaka boca koristi dobro čuvan ruski recept. Boca košta 3,7 miliona dolara. Sledeće piće po ceni je 3,5 miliona dolara i to je Tequila Ley. U flaši se nalazi 6400 dijamanata koji pospešuju ukus zbog čega je ovo piće tako skupo. Treće milionski vredno piće je konjak, star 100 godina, sipan u flašu obloženi 24-karatnim zlatom, smeštenu u platinasto kućište obloženo dijamantima. Russo Baltique votka, vredna 1,35 miliona dolara, sipa se u boce napravljene da liče na vitange automobile. Svaki vrh boce je napravljen od 100 odsto čistog zlata sa umetnutim dijamantima. Još dva pića imaju milionsu vrednost Diva votka i brendi Mendis Coconut. Ovu listu treba uzeti sa dozom rezerve jer se godišnje održava nekoliko aukcija na kojima se prodaju i retka pića i dostižu milionsku vrednost.

Kada je reč o vinu, najskuplje prodato vino jeste flaša od šest litara Screaming Eagle Cabernet Sauvignon iz 1992. Ono je prodato na dobrotvornoj zabavi 2000. godine i procene su da je i to, uz ekskluzivitet, uticalo na njegovu cenu. Vino 1947 French Cheval-Blanc je sledeća najskuplja boca vina prodata za oko 304 hiljade dolara jednom šezdeset sedmogodišnjaku koji je kolekcionar. Aukcija na kojoj je prodato vino održana je u Ženevi 2010.

Pojedini osiguravači u svetu posebnu pažnju poklanjaju kolekcionarima pića, vina, viskija i drugih. U AIG-u kažu da u svetu postoji oko hiljadu kolekcionara viskija te da se godišnje održe dve ili tri aukcije viskija na kojima se prodaju ova pića za vrtoglave iznose. Sve to je dovoljno da se ovoj grupi ljudi posveti posebna pažnja. U toj kompaniji kažu da je rast osiguranja viskija primetan iz godine u godinu. „Okruženje se menja i osim rasta osiguranja viskija, primećujemo i rast osiguranja satova (oko 20 odsto godišnje) i starinskih automobila (15 odsto) na uštrb kolekcija nakita. Mlađe generacije menjaju fokus“, kažu u ovoj kući.

Zanimljivo je da klijenti, ako primete promenu vrednosti određenih boca pića, mogu da traže revaluaciju od osiguravajuće kuće, objašnjavaju u kompaniji AIG. S druge strane, oni retko traže od klijenta da radi revaluaciju.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Finews

QR kod osvaja svet

by Damjan Dobrila

Srbija je spremna za biometrijske kartice budućnosti, ali će vremenom korišćenje mobilnih telefona za bezgovinska plaćanja preuzeti primat nad “plastičnim novcem”, koje već sada se ubrzano razvija. Godinu dana od primene instant plaćanja u Srbiji (IPS), pitanje je meseca kada će početi masovnije transakcije korišćenjem i QR koda na prodajnim mestima. Postoji interesovanje za korišćenje IPS QR koda za kupovinu robe i usluga na internetu, kao i kompanija za osiguranje da omoguće svojim klijentima plaćanje polisa osiguranja na ovaj način.

U toku su završne pripreme učesnika u Sistemu za instant plaćanja Narodne banke Srbije za masovnije pružanje usluge instant plaćanja na prodajnim mestima i usluge skeniranja IPS QR kodova na štampanim računima/fakturama.

Paralelno se radi i na razvoju još dve dodatne funkcije IPS NBS sistema – instant plaćanja korišćenjem samo broja mobilnog telefona korisnika, kao jedino potrebnog podatka za iniciranje transakcije instant plaćanja kroz IPS NBS sistem, i usluga preuzimanja podataka iz faktura/računa, kao što su komunalne i telekomunikacione usluge.

Nastao izvorno u Japanu za praćenje lanca snabdevanja, QR kod je usvojen kao tehnologija od strane kineskih kompanija za plaćanje. QR kod postaje sve učestaliji način plaćanja u svetu. Pay TM u Indiji, na primer, ima vise od 300 miliona korisnika i 60 miliona trgovaca koji ga koriste, navodi se u članku Forbsa koji potpisuje Alex Lazarov. U Kini čak i prosijaku može da se ostavi novac preko QR koda.

U Narodnoj banci Srbije su svojevremeno saopštili da treba raditi na podsticanju bezgotovinskih plaćanja jer sve više ljudi koristi mobilne telefone. „Plaćanja korišćenjem QR koda smanjuju troškove platnih transakcija i čine elektronska plaćanja jednostavnijim, pa se građani pozivaju da koriste bezgotovinske oblike plaćanja. Dovoljno je samo da korisnik usmeri kameru telefona i skenira QR kod da bi započeo plaćanje, čime se smanjuje mogućnost da korisnik pogreši prilikom unosa podataka o plaćanju. Popularnost QR koda kod mobilnih plaćanja u svetu stalno raste, što je u skladu s rastom broja korisnika „pametnih” telefona”, naveli su tada u NBS.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Newer Posts
Older Posts